Народно благостање

_ Страда 742 НАРОДНО БЛАТО ЊЕ | - "Бр.'41 emaa 0 XV cenTeMGDy ДИВ ЕТ приходи Поште 300,8 · 270,7 2477 UM. Кретање буџетских прихо- били су 1.076,2 мил. дин. или Шуме 1 71,0 37,4 460 — 47,8. дан расхода у септембру 6,04% више од суме буџетом Рудници | 219,0 145,9 146,1 —98,9.

предвиђене, односно 4,9%• вива желе ше но у септембру прошле године. Према томе, и септембар се може убројити у месеце одличног. прилива државних прихода. По главним категоријама, предвиђени н остварени приходи овако изгледају:

и" "првом ПОЛО

Предвиђено Остварено

мил. дин. + или "/0

ебосредни порези 224,9 213,6 — 5,0

Посредни порези 261,7 298,9 +14,9

Монополи 1724 192,2 +11,4

Државна: привреда 342,3 365,7 + 6,7 Од тога:

Железнице 199,0 251,8 +26,5

Поште 50,1 47,9 — 4,5

_ Шуме 11,8 8,0 MOL 920

Рудници 36,5 15,2 —82,3

"Прилив прихода од непосредних пореза у септембру био је нешто мањи, вероватно услед рекордне наплате У "августу. Посредни порези, међутим, показују осетно по: већање, а то је врло повољно, кад се има у виду да је то последица повећаног промета. Приход од трошарине повеЋао се за 11,6%«, од царина за 12,3%%, а од такса за 17,69 "према предвиђању. Пораст прихода код монопола највећим делом потиче од извоза дувана кога раније није било. Код кретања прихода државне привреде тенденција је непромењена: железнице показују већи приход но што је било предвиђено, док приходи осталих грана дају скоро увек мање. .

„Расходи у септембру извршени су за 941,1 мил. дин. или 7,3%/•о мање но што је буџетом било предвиђено. Од извршених расхода на личне издатке утрошено је 463,1 мил. дин. или 49,2%6. На материјалне издатке било је пред"виђено 556,4, а утрошено је 478,0 мил. дин. тј. 14,1% мање. Услед тога, септембар показује вишак прихода од 131, мил. динара.

Септембром се завршило прво полгође буџетске 1938) 39 год. За то време остварено је прихода 5.948.39 мил. дин. или 2,%л мање од суме која је буџетом била предвиђена. У истом периоду буџетске 1937/88 приходи су били 5.653,7 мил. дин. или 3,6% више од предвиђеног. То показује да је повећавање предвиђених прихода према 1937/38 било знатно веће од стварног повећања прихода. Приход пак према 1937/38 повећао се за 5,2%о. Како су се кретале главне групе прихода у поређењу са предвиђањима и са оствареним приходима у 1937/38 види се из следећег упоредног прегледа: o << 5 = =5 | 8. = а. о E =! ЛЕ 28 Бг Šo II e EE О О" ЊЕЗ Непосредни порези 13497. 13947. 12723! — 19 Посредни порези 1.570,7 1.667,3 1.5452 + 6,1 Монополи 1.034,8 1.074,3 1.0394 + 3,8 Скупно фискални приходи 3.9542 4.066,3 3.8574 + 5,8

„Државна привреда - Од тога:

2.053,8 1.8344 1.743 —10,7

Железнице 1.1940. 1.217,3 1.147,5. + 1,9 Речна пловидба 43,9 28,0 29,3 — 36,3

Као што показује горњи преглед фискални приходи држе се много боље од прихода државне привреде. Они су ове године већи и од предвиђања и од оствареног прихода у првом полгођу буџетске 1937/38 године. Приход од непосредних пореза мало је подбацио према предвиђању, а већи је од онога у прошлој години. Исти је случај и са прнходима од последњих пореза и монопола. Приход. државне привреде подбацио је осетно према предиђању, али је већи од онога у буџетској 1937/38 години. - =

У првом полгођу 1938/89 год. расходи су. извршени

"за 5.823,72 мил. дин. или 12,69/0 мање од буџетом предвиђе-

них, а за 5,8/0 више но у истом. периоду буџетске 1988/39 године. Као што се види, у коришћењу кредита предвиђених буџетом тенденција је иста: остварење вишка прихода, неопходно потребног за покривање ванбуџетских расхода. Од укупних расхода на личне издатке утрошено је 2.682,6 мил. дин. или 50,3%. За материјалне расходе био је предвиђен кредит од 3.338,5 мил. дин. а утрошено је у ефективно исплаћеним рачунима 2.532,15 и у неисплаћеним обавезама 109,50 мил. дин. односно укупно 9.6416 мил, дин. или 21%• мање од буџетског предвиђања. Прекорачење расхода према буџетском предвиђању постоји само код пен» зија и монопола. Издаци на пензије били су 524,9 мил. див. или непуних 209 личних издатака, а прекорачили су предвиђени кредит за 3,1%/. Код свих осталих позиција коришћено је знатно мање кредита. .

Упоређењем прихода и расхода јавља се вишак прихода од 6246 мил. дин. Од ове суме, пре свега, треба одбити ликвидиране и неисплаћене рачуне, услед чега се овај износ смањује на 515,1 мил. дин.

===! зна. а s... = ен Ministarstvo finansija propisa-

Novi državni zaiam glučkih obveznica za odštetu za kmetovske šume, šikare i Dpašnjake. Odšteta će se davati samo za zemljišta čija je vred: nost veća od 100 din. Bivši vlasnici šuma, pašniaka i šikara

kmetovskih selišta dobijaće 6% obveznice u ukupnom iznosu

od 50 mil. din. nominale. Obveznice će glasiti na 100. din., 1000 din. ı 2.500 din., i to tako da će polovina celokupne emisile otpasti na komade od 1000 din., pretežni deo druge polovine na komade od 100 din. i samo 5,75 mil. na one od 2.500 din. Interes na obveznice počinje da teče od 1 aprila 1935 e

i plaća se za godinu dana unapred. One se imaju атом оvati za 40 godina, počevši od 1 aprila 1935 2. otkupom na berzi ili izvlačenjem ako bi kurs prešao nominalu. Obveznice su snabdevene kuponskim tabakom sa 40 kupona i talonom koji služi za izdavanje novog kuponskog tabaka. Rešenja o odštetama doneće banske uprave, kao što je to predviđenc Zakonom koji se odnosi na agrarnu reformu u Bosni i Hercegovini od 12 avgusta 1933 god. Ako bi donetim rešenjima bila dosuđena veća ukupna odšteta od 50 mil. din., po propisanoj ceni od 70 din. po dunumu, onda će se iznos odštete u svakom pojedinom slučaju procentualno sniziti, tako da se ne prekorači iznos emisije. Ako bi se, pak, iznos od 50 mil. din. DOkazao Suvišnim, preostali deo obveznica ima da se poništi. Ta se odredba sigurno neće primeniti. Površina šuma, šikara i pašnjaka.na kmetovskim selištima u Bosni i Hercegovini ceni зе и. Моуоз та од 13-УП-1987 г. па 2,5 mil. dunuma. Prema tome bilo bi potrebno sniženje odštete sa 70 din. na 20 din. po дипити, ЕН

lo je pravilnik o emisiji G%/o be