Народно благостање

19, новембар 1938.

Pravilnik o emisiji 50 mil. beglučkih obveznica izdat је“ na osnovu Zakona o izmenama i dopunama. Zakona. koji se.

odnosi na agrarnu reformu u Bosni i Hercegovini od 12 avgusta, 1933 god. U članu 4. ovog Zakona je predviđeno, da se vlasnicima šuma, šikara i pašniaka kmetovskih selišta daje odšteta. Po ranijim zakonima to nije Dbil omogućno, jer ta zemljišta nisu bila opterećena zemljarinom. Osim toga je pred-

viđeno da se odšteta po tom naslovu ima Vršiti | emi-

sijom. Po dosadašnjim Zakonima Ministar finansija imao je

"ovlašćenje da izdaje G%o0 Begluke u ukupnom iznosu od 600

mil. din. Poslednje ovlašćenje dato je finansijskim zakonom

а 1936/37 god. za 100 mil. din. nominale. Sadašnjim Pravilnikom gornja granica emisije G"M/o · Begluka povećala se na

650 mil. din.

Po poslednjem zvaničnom Раја 69/о Верјика bilo je

m opticaju 1 aprila 1938 god. 500,8 mil. din. nominale prema

465,6 mil. godinu dana ranije. Faktični promet opticaja, iznosi 40,9 mil. din., pošto je u toku godine amortizovano 5,7 mil. din. Sudeći po stalno živom obrtu tog papira na berzi u

“toku godine, može se pretpostaviti da je emisija vršena u ve-

ćem obimu i da se ona približila maksimalnoj granici, koja se po odbitku izvršenih amortizacija kreće oko 565 mil. din.

Za državnu blagajnu povećanje emisije 6%o Begluka pretstavlja proširenje udela onih emisija u državncm dugu, koje smo mi nazvali neregularnim, za koje, naime država nije primila novac ni drugu protivčinidbu. Sužavanje kreditnog potencijala, iako samo u maloj meri, pod tim uslovima ne može biti povoljno za državne finansije.

Аргентина је била прошле године једна од оних неколико земаља које су ублажиле прописе о контроли девизног промета, захваљујући великој активи трговинског биланса. Међутим, ове године ситуација се погоршала, тако да је за првих десет месеци биланс пасиван за 62 милиона пезоса, према активи од 751 милион у истом периоду прошле године. Зато је влада одлучила да одобри службени курс пезоса према фунти стерлинга са 16 на 17. Нови курс не заручанава се само оним увозницима који су добили дозволу за увоз пре него што је објављено обарање курса. Другим декретом одређено је да за увоз свих артикала после децембра треба претходно добити дозволу.

Девизне тешкоће Аргентине

a —-DE—Kor—

| Појевтињењем пезоса требало би смањити увоз, јер ситуација није таква да би се њим могао повећати извоз. за то су биле потребне друге мере. Влада је оставила непромењен службени курс по коме купује фунту, 15' пезоса, тако да се добит девизног института по фунти повећава на два пезоса. Ова добит иде у фонд који служи за стабилизацију цена пшеници и за потпомагање извоза. Аргентина, као што смо били јавили, није пристала на ограничење производње пшенице, које су предлагале Сједињене Државе, на што је дошла претња да ће оне извозити у Јужну Америку, специјално у Бразилију која је најбоље тржиште за аргентинску пшеницу. Засада није дошло ни до каквог споразума, а цена је пала испод трошкова производње, и нижа је он цене кукуруза.

Пезос је погођен не само смањеном тражњом из ино-

_ странства, него и тиме што је жетва подбацила, а нарочито

берба кукуруза. То се одмах одразило на раду железница, тако да је промет код неких спао на 60%% према 1987/38.

Железнице припадају енглеском капиталу, па имају повла-

стицу да им се рачуна виши курс пезоса за фунту. Раније

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _____

"бити од 1 а колико је · 6збиљна_ ВИДИ се и! У извештају неких друштава предлагано да се изврши наpon ma пица 0 ~ 5 Ман

Cipasa 143

"он је износио 15,75, 2 после: “најскоријег обарања биће 16. Тим“ није-поправљена ситуација код железница, јер су оне

завршиле годину с губитком, а у најбољем случају са допо томе“ што је

SHHHM „трагом да пођу и друге земље. e ————= „На свако политичко слабље| ње "Рузвелта последњих годиња, „Њујоршка берза одговара са. "скоком курсева. сле jaчања републиканаца рима више него што се очекивало, порастао. je мизам берзе преко очекивања. Индеке курсева Хартија. од вредности скочио је првог дана по објављивању изборног резултата за 3 поена и продано је 3,1 мил. акција. Али овог пута није само политичка ситуација појачала оптимизам, него и продужење опорављања које је започело У јулу. Индекс производње попео се са 90 на 95 (1985 = 100), тако да је застој који се кретао у Ма А због политич: о

_ Зашто скачу акције. у Америци ·

ке кризе преброђен. | | x:

У америчком полету. до почетка 1957 | предводила, је индустрија средстава за потрошњу. То је била слаба | на полета. У садањем опорављању · изгледа да се, неће _ де новити исти процес, јер се ситуација најјаче поправља. КОД тешке индустрије. Индекс железне индустрије попео. се. ва 61% капацитета и тиме прешао тачку од које, почиње. рентабилитет. Хоће ли се опорављање наставити могло би, ce донекле утврдити анализом фактора који. су одржавали. америчку депресију кроз девет месеци.

Депресија је дошла после јаког смањења куповне снаге потрошача, нагло зато што је настала вештачки, а није се развила у полету у коме би била јака инвестициона де» латност. Неколико момената утицали су на развој куповне снаге пред крај 1936. Изгласан је закон да се исплате ветег рански бонови, око четири милијарде долара. Новац је био раздељен до краја године, тако да се куповна снага нагло повећала, што је деловало на кретање цена у земљи, независно од тога што су оне скакале због општег скока цена на светском тржишлу. Почетком 1937 почео је Рузвелт енергичније да спроводи дефлацију, тако да је прва половина године завршила са вишком прихода, чак и. кад се зарачунају на расходе пензије стараца и потпоре незапосленима. Напослетку, пред крај 1936, због закона о опорези“ вању нераздељене добити, раздељена је већа дивиденда, тако да је у другој половини 1557 GBR 1UTa била далеко мања.

ал куповне снаге. потрошача морало се: преко индустрије потрошње одразити на индустрији производних добара. Поред тога деловала је и кредитна политика "Управе резервних банака. У марту и мају повишена је стопа резерви које морају држати банке као покриће за улоге, тако да је имобилисан капитал. Непосредна последица био је пад курсева хартија од вредности и скок каматне стопе. у. исто време дошло је до јачих покрета радника за повећање надница, чиме је најјаче“ погођена“ грађевинска делатност. Пад цена сировина и- гомилање залиха имали. су“ такву политику да је драж ба пала на најмањи обим.“ 55

Тако је дошло до. "наглог смањења“ производње 0. већања незапослености, тако да је укупна надница падала све до краја јуна 1938. Али већ од краја фебруара пад је. незнатан, од јула "повећава · се брже него што је падала пољ . следњих неколико месеци“ пре јула. Приход фармера сма-