Народно благостање
__Страна“822 ____
"НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Kad а. 56: а песен u НЕ а РОА 1 la 3
јапје 'сепа аЈине по, јег је пајрптодије да: ве н: 'njihoyom nivou: traži. uzrok: zastoja, Utoliko „je normalno. što se kod :piIan našeg. izvoza. 0: Јела од nas u, Bojanic vreme mnogo
MINU OMA, 0 Od ог | | mamo. |. u. nezgodu .d e Zbog. toga po: реог уосвепа: пад svetskog :·patiteta, ·fe:zbog Тота nemamo. više pristupa na tržišta zemalja kojima: „prodajemo: za: devize.
Ovo mišljenje o uzrocima zbog kojih je naš izvoz u neklirin="
ške zemlje slabiji nego prošle. godine moglo bi kao argumenat u svoj prilog uzeti podatke koje mi “dajemo. svake nedelje u pregledu robnog tržišta o izvoznom paritetu pšenice u Roterdamu. 'F6 bi bilo smelo uopštehje. Međutim, glavna pogreška koja je učinjena-«kod · fretirahja problema: nivoa. naših cena, orijentacije izvoza: i 'mogućnosti:::preorijentacije i leži u- tom U 'opštenju. :Ono..što. vredi :za pšenicu, пе vredi. za :sve artikle, Kao što.smo: rekli u današnjem članku, cena jednog artikla može da se :digne iznad svefskog nivoa ako druga: zemlja: ofKupi ceo izvozmi višak. po: višim :cenama od. svetskih. Ako ·otkupi nešto: više nego: što iznosi višak iznad :domaćih potreba, nije potrebno da :to bude po: eenama iznad svetskog mivoa, pa će ipak cene u. 0 да“ а Е pod О АМО да је иу 02. zaštićem:. а А | BOR nivo cena код: nas Skočio je za: је tri gOdite, Sudeći. po opštem: indeksu cena Narodne. banke.: On je роšeo да se: spušta još: od. 1998,; držao . se: na" niskom nivou „od 1933. 40:1935 (око:65, 1929 = 100), а :04 -ројомпе 1935 робео је postepeno: da. se penje i :1938 zadržao se dosta postojano. na 80. Međutim; to.nije ni najmanje specilično naša pojava. Poloyvinom: 1935: dolazi do: odlučno? obrta. u međunarodnoj trgovini, јако "да 2605 уебе tražnje: počinju na. svetskom ržištu da skaču cene svim artiklima, a to se prenosi i na unutrašnje tržište: svih zemalja, ukoliko zbog: specijalnih mera privredne politike nije to. delovanje paralizovano.
'·Donja: tabela pokazuje. kretanje cena na volio u nekoliКо етворе А zemalja. (1929 = 100),
0 1933 103. "1035 1030 1037 1938 КИН | __ 682 | 71 770 #7906 | 8030 77,4
Ргапс, | 66. 60. | 24 65:85. || 921. 1085 Nemač, 64 | Па 7D. 71300 007702 ||) 77 МАРА А 12680. | 503. 664 | 76:61. 90:8! | 19753 Danska 893 9077. 926 | O72 1102 103,55
Мада O. O 1 00 18 | 74
M PROBLEM IVOŽA. ЈЕ
„Dalje, 17 OVOg se „može: izvesti, daj teškoće. našeg „izvoza -ne: treba, tražiti: u nivou .cena, ni.u njihovom formiranju pod "uticajem izvoza. u klirinške. zemlje.. Donja tablica naše spoljne trgovine, podeljena prema a otkriva. u čemu ie pro-
Мет. | A |
ipdzvosiava o 1032, 1933: Лам. 1935... 1936. 1937. 1938 1 А IPO 0 DR Ба ел milionima dinara. ан БЕцриб #77: 30055 3378 3;876.' 4030. 4,376 6,279. 3,529 Кити, хетце 2,406: 2,728: 3,298 (3,331 3,324 4,774 :2,260
Mo: učešća | 76,16: 80:76: 85:04 82,66: 75,96 76,12: 64,04
Поб O O
1 69 65,9 . - 68,4. JO 18. 5: Na: osnovu: одавле И патеда: napravili: зто согnju“tabela koja čini meodržiyom :teza:6 našem убокот 11768 Odabrali :smo::četirf: industrijske” zemlje. Метаска, Која ima-konirolišane chi ima majblaži ašboh od najniže tačke 1933 40: 1938. Đaleko veći, pa i od našega, па '89% ima “Engleska; а: “Italija i. Fraficdška, zbog: devalvacije: dostigle su fiv6 iz 1929. Druga: grupa :zemalja,: Mađarska, Runiunija, -Bugarška: гаће ska, za: nas :je utoliko. značajnija što.izvože: :poljoprivredne 8
“tikle, a tri od njih su i u našem susedstvu, dakle u neku ruku
konkurenti, i stoje. u sličnim trgovinskim odnosima s drugim zemljama kao i mi. Mađarska i Rumunija imaju isti nivo cena kao i mi, oko 80%/%, а bugarski je mnogo viši. Međutim, Danska je Rrajem 1937 imala za 10 poena cene iznad nivoa 1999, pa iako je nešto pao još uvek je iznad 100%%. “Prvi zaključak je, dakle, da-nivo čena u zemlji, koji je oglašen previšokim, odgovVara nivou u drugim ONOG i prema tome-ne činimo nikakav izuzetak.
"Ако se opšti indeks" cena rastavi na ·sastavne delove, dobija se još jasniji pogled na naše tržište, Iznad "opšteg indekза stoje. u jesen 1938 indeksi biljnih (88,4), mineralnih (88, 3), a ispod njega industrijsk:B (76,3) 1 stočnih (66, 1) proizvoda. Indeks" industrijskih Određen je uglavnom cenama sirovina koje se uvoze, indeks mineralnih cenama na “svetskom tržištu. ТАКО izvozimo u: Nemačku mnogo minerala, izvozi se i u neklirinške zemlje toliko da cena koju plaća Nemačka nije nikako determinirajuća, pa ipak ovaj je indeks godinama najviši. Is= pod njega 'stoji indeks biljnih proizvoda, a za njega je karakteristično da se u jesen 1937 naglo popeo iznad indekša industrijskih proizvođa, pod kojim je do fada 'stajao, Ukoliko se ovaj nivo hoće da objasni ćenama koje Nemiačka plaća 12nad nivoa svetskih, treba imati u vidu da se to odnosi samo па pšenicu, orah, pasulj, uljanu repicu, defelinu, mekinje i jabuke. Od svih ovih samo je pšenica artikal svetskog tržišta. Ostale smo oduvek prodavali u najbližim zemljama, sada klirinškim, jer ih nismo imali nikad toliko da bi se izvoz mogao da brijentira na više “Zemalja i VEĆU udaljenost, ал ukoliko. ih је. bilo та izVOZ, slab je kvalitet, kao na pr. jabuka. Ovi artikli nemaju šansa za izvoz, a cena 'njihova. u zemlji često „Se penje visoko zbog. 1 ·dovoljnog roda. Drugi zaključak“ Је. dakle,. da se o Visokoj ceni zapravo. može _ govoriti samo "код jednog. artikla, pšen у јег mi је. doista ı пе, bi mogli izvoziti u
i državne finansije. | o.
U SMANJENOJ TRAŽNJI
Ovo: БЕТА ВАН НАБЕР Ukupno 2,560 2,883 3,573. 3,700. 407. 5,234 3,825 Klir. zemlje .. 1,848 1,907 2,560 2,588 2,923 3,908 2,607 Je učešća | 6462. 66,15 | 1 90 '69,95:- 71,69 74,67 68,16
WX
Pra 'karakteristika Tabele je da otkad imamo, _Kklirinški promet, najveći deo odlazi u zemlje kliringa. Toje prosto 'zato «6. «о Иги Кот odnosu sa Svim susednim: zemljama, tako а“ за МЕ а 0. И deo izvoza O | 50.