Народно благостање
7. јануар 1939.
Из Уредништва
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 3
РАТНА ПРИВРЕДА
зашто је постало нужно да се пре рата организује ратна привреда
1 ПРЕКРЕТНИЦА У СХВАТАЊУ
_ Генерација која из удаљености од 20 година слуша о Светском рату не може да има конкретну претставу о том зашто је он морао да потресе стара схватања о разним друштвеним проблемима док се не упозна са самим догађајима из тог времена и начином на који се тада покушавало да се нађе решење проблема који су никли преко ноћи. У прошлом чланку нисмо намеравали нити да правимо историска открића о односу рата према привреди нити смо хтели да исцрпемо до краја искуства до којих се до. шло у светском рату. Хтели смо само да освежим) најважније податке, да би ушли у сам проблем. Задржавајући се само на привредним проблемима, специјално код карактера и обима државне интервенције у току рата, данас, обогаћени искуством рата и свих фаза кроз које је привреда прошла после њега, може да изгледа да су људи 1914 имали премало смисла да их реше. Међутим, наш смисао за решавање тих проблема, уколико га уопште имамо ( а то је још под знаком питања), произишао је из оних покушаја решавања, које данас одбацујемо као недовољне. Први пут у овом периоду дошло се до сазнања да привреда, препуштена сама себи, није способна да одговори захтевима које на њу ставља рат. После тога нама је лако да логичким извођењем дођемо до закључка, да су се у општем развоју до
рата нагомилали моменти због којих је либерална
привреда морала да подбаци у рату, и да их је требало открити раније и предупредити све што је не-
повољно. Али пошто искуство до рата није дало ни-
шта у прилог овом страховању за функције привреде у рату, свако резоновање о том било је осуђено да остане апстрактно и неуверљиво. А кад је дошао ударац и постало потребно да се нешто предузме, није било времена да се мисли зашто је нужно да привреда буде контролисана и диригована у рату. На то се почело да мисли тек после њега.
Треба одмах да истакнемо да је реформисање привреде после рата имало и друге мотиве, а не само обзиром на потребе рата. Не мислимо да се осврћемо на читаво реформаторство, у теорији и пракси, после рата, него само на оно које се наметнуло припре-
мањем народне одбране. Никада у прошлости није
ни једна нација располагала са продукционим апа-
ратом технички способним да производи тако велике количине, као што је способна данас која било индустријска земља. Никада није, бар периодично у полету, производња давала толику количину добара као у двадесетом веку, а да јој за то није било потребно никакво дириговање. Зашто је онда дириго вање постало нужно баш кад је целокупна привреда постала толико моћна2г Ми ћемо укратко навести
само главне разлоге.
П АУТОМАТСКО КРЕТАЊЕ КАПИТАЛИСТИЧКЕ ПРИВРЕДЕ
У нормалној својој функцији капиталистичка привреда креће се аутоматски, тако да тржиште изазива подражај код производње, а производња сама собом развија тржиште. Овај аутомат могао би, стављен једанпут у покрет, да се креће неограничено време, кад би остала вечна хармонија у односу понуде и тражње, односно производње и тржишта. Ову хармонију замишљали су себи готово идилично припадници класичне школе. И доиста, апарат се показао често довољно еластичан да преброди извесна померања у односу понуде и тражње, тиме што се прилогодио вишем или нижем нивоу цена тако, да је остао у покрету. Стварно, свако ово померање кочи правилан ток, успорава развој, а кад наступи нагло иу великом обиму, прекида покрет привреде, доводи до застоја, кризе.
- Овај аутоматизам је и снага и слабост капиталистичке привреде. Снага, јер је довољно да прораде фабрике аутомобила САД, па да оживе плантаже каучука у Малаји, да скоче бродарске тарифе због већег промета, да проради лондонско тржиште као посредник итд. у бескрај. Слабост, јер је довољко да у том аутомату пукне трансмисија само у јед-
ној тачци, па да то осете сва подручја привредног живота у целом свету. А само у тој међународној привредној сарадњи може и технички напредак који је у појединој земљи постигнут да буде потпуно искоришћен. Ма колико да је привредна политика НО јединих земаља ослабила везе у свету, рат је тек потпуна њихова негација. |
Тако долазимо до првог закључка. Либерална капиталистичка привреда својом техником пружа максималне могућности задовољења потреба, било цивилних, било ратних. Својом аутоматском функцијом код тог задовољавања она је толико осетљива да је може да парализира и мањи поремећај. У том погледу натурална привреда сразмерно је отпорнија. Њезин капацитет производње је незнатан, али зато се производња сировине и готовог производа обавља у раздаљинама које може да савлада пешак, а произвођач је уједно и потрошач. Натурална привреда може се уништити само убијањем произвођача, или каквом вишом силом. Либерална капиталистичка привреда, обрнуто, уништена је упркос огромној техници, чим јој се поквари аутомат.
Ш ПОТРЕБЕ ЗА МАТЕРИЈАЛОМ НЕМАЈУ ГРАНИЦА
- · Ипак, овај аутомат био је дорастао потребама. рата. Последњих стотину година у Европи, попришту ратова, нестајало је нагло натуралног сектора привреде пред капиталистичким. Али ако је либера-
~
лизам могао да задовољи потребе рата, то само с тога, што оне нису биле веће него што је продукциони апарат могао да их подмири, не крњећи при том много цивилне потребе. Па чак и у Светском