Народно благостање

Страна 4

рату, кад се показало да треба контролисати производњу и промет, методи либералистичке привреде остали су углавном, на снази, нарочито у САД, иако су оне биле снажно ангажоване у њему. Али ти методи показивали су толико рупа које су се зачепљавале каквим било средством, само да се избегну најтеже последице поремећаја које је рат изазвао у привреди. Све кад би се претставило да је аутомат сам по себи способан да функционише, величина захтева која је стављена пред њега била је толика да јој он није могао удовољити. Општи технички напредак пренео се и на наоружање. Место некомико врста ратних средстава као некада, потребно их је, по рачуну једног америчког стручњака, 35.000 врста. Значи, да нема производње која се не би могла огласити да је потребна у припремању народне одбране. Свако предузеће потенцијално припада ратној индустрији, такво какво је или после извесних адаптација. Тражња коју изазива рат у нашој епохи, према томе, сасвим друкчије делује, због самог броја артикала, на функцију читавог привредног апарата. А нека од тих предузећа не могу никад да

ЈУ МОРА СЕ РАЧУНАТИ

Поред фактора количине, придружио се и други: време. И у светски рат ушло се са тврдим убеђењем да ће трајати до Божића. Јасно је било да ће се у рату, који се очекивао око 1915, мобилисати огромна маса људи и средстава за рат. Али пошто се веровало да ће трајати кратко, стратези су се з2довољили да спреме довољне залихе бар главних средстава за рат. С њима требало је добити рат. Међутим, кад је он избио, показали су се сви предрачуни погрешни, и све залихе недовољне. Технички напредак, који је наоружање учинио компликованим послом и развио велике потребе, тако да је без обзира на дужину рата потребно претходно органи-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

_Бр. 1

произведу онолико колико је рат способан да уништи, Све и да није потребно толико врсти ратних средстава, морају се предузети нарочите мере да би се производња оспособила да оствари релативно довољне количине неких од њих. Које се количине могу сматрати довољним зависи од врло много различитих фактора, од којих су најважнији конкуренција између појединих земаља у наоружању и проналажењу нових средстава напада и одбране. Ови фактори су необично променљиви, тако да прорзгчунавање потреба данас може бити тачно, сутра не-

довољно. И тако долазимо до другог закључка. Мо-

дерни рат има неограничене потребе. Конструктивност никад не може да држи корак са рушењем, никад производња није дорасла тражњи модерног рата. Несразмера између капацитета производње IH потреба рата учинила је нужним да се повећање тог капацитета и његово функционисање унапред осигурају. Зато се развој производње није могао препустити аутоматизму, а често и случају, као под либерализмом) Насупрот слободној привреди истакнута је идеја везане.

С ДУГОТРАЈНИМ РАТОМ

зовати производњу, омогућио је и ефикаснију одбрану према сваком народу и на тај начин, због техничког напретка, и рат мора да буде дугачак. Тај део проблема нећемо овде разрађивати, јер је то учинио већ наш уредник у чланку „Рати привреда" 7 броју 39 „Н. Бл." за 1938. Ако би мобилизација потребних средстава и била изводива за краће време, сви изгледи да ће рат трајати дуже захтевају да се привреда организује за рат пре него што дође до њега. Трећи закључак је да је време трајања рата фактор који је одлучивао о прелазу са либералне на дириговану привреду.

М НЕЋЕ БИТИ ДОВОЉНО РАДНИКА

Карактеристика послератног наоружања је механизација. Једно време она је била из основа револуционисала стратегију, јер је изгледало да се ратови неће више водити с великим бројем војника, него с малим бројем елитних. Као што у индустрији машина замењује радника, тако је требало да у рату малобројне моторизоване јединице замене пешадију. Таква стратегија заснивана је на претпоставци да ће техника добити победу у рату, али пре него што је стекла већи број присталица демантовали су је догађаји. Данас се не верује ни у кратки рат ни у свемоћ технике. Пешадија је задржала свој пређашњи значај и тако ће будући рат одузети индустрији велик број радника, док би у исто време било потребно да се повећа. Отуд потреба да се већ сад подигне што рационалнији продукциони апарат, који би с мало руку могао да производи много. Ма колико да је у прошлој депресији изгледало да је незапосленост неотклоњива, у будућем рату једно од најтежих питања, као и у Светском, биће несташица радне снаге.

Рационализацијом може се само релативно смањити потреба за радном снагом, али апсолутно она ће остати незадовољена. Зато ће бити увучени у процес производње и они који не учествују у њему од раније. Настаје тако потреба да се командује свим снагама нације, оним које ће вршити служоу, на фронту и у позадини. Да војска не може рефлектирати на све снаге показало се у светском ратуТако је по Хинденбурговом плану 1918 морала војска да врати индустрији 2'/»: милиона мобилисаних, због чега су настале осетне празнине на фронту.

Команда над радном снагом треба да осигура сва-.

«ој машини руку која ће је послуживати, као што производња треба да пружи онолико средстава за производњу колико има расположивих руку да их обрађују. Тако ова команда треба да смањи нергдионално искоришћавање сваког који је способан за било какву функцију, као што с друге стране плански мора бити искоришћено свако средство за производњу. Једно и друго захтева да се поступа новом методом у привреди.

УТ СНАБДЕВАЊЕ ПОЗАДИНЕ

Ако се у прошлости десило који пут да је држава морала да се побрине за снабдевање становништва, узрок је обично био изванредан и пролазан: неродице, епидемије, ратна пустошења. Први пут се

Светским ратом показало се, да то снабдевање треба организовати напред. Чим избије рат велики део продукционог апарата, који је радио за потребе у миру, биће преудешен за потребе рата. Ако је већ у