Народно благостање

"7. јануар 1939.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 1

područiu novosadske komore trgovina ga je u najvećoj meri лаког а, 50 se Vidi DO povećanju :brojia radnji. 1987 је kod kcmore registrovano 1.040 nov:h trgovačkih radnji, 1938 1.994. U istom per:odu je zatvoreno 1938 908 (1937 822) tako da је krajem oktobra o. g. bilo 11.695. Dok se lane broj th radnji za celu godinu povećao za 201, ove godine za 10 meseci porastao je za 8368. Nemamo podataka da pokažemo, kolko je polet uticao na porast poslovanja, ali činjenica da je ovako veliki broj novih radnji našao mogućnosti zarade i opstanka, svedoči da su i postojeće morale da osete dejstvo visoke konjukture.

Kod zanatskih radnji zabeležen je takođe porast, samo ne onako velik kao kod trgovačkih. 1998 osnovano je 1.898 novih (1937 1.847), zatvoreno je 1.080 (1937 877). Za 10 meseci 1938 broj zanatsk:h radnji je porastao za 808 (19937 970) tako da ih je krajem oktobra bilo 21.885.

Stičan je slučaj i kod ugostiteljskih radnji kojih je ove god:ne otvoreno 525 (1937 507), zatvoreno 8300 (252) tako da ih je krajem oktobra bi:o 4.011. U toku o. g. njihov broji se povećao za 225 a lane za 255. Polet kod industrije ove god:ne manje se ispoljio u otvaranju novih preduzeća a više u povećaniu poslovania postojećih. Za 10 meseci 1933 osnovana su 54 nova preduzeća (1937 80), prestalo je da radi 39 (25). Kraiem oktobra ih je bilo 563 sa 3 podružnice. U 1938 njihov se Бгој povećao za 15, a 1997 za 55.

Jedina grana u kojoj nije bilo promene je bankarstvo. Naše bankarstvo nailazi se već godinama u krizi iz koje nije još izašlo. U tom pogledu vojvođanske banke dele sudbinu ostalih u državi, iako se vojvođanski seljak zbog

dcbre letine 1936, 1937 i 1938 oporavio i počeo da plaća svoje dugove.

Холандија, поред тога шго је била неутрална за време светског рата, није била поштеђена од тешких последица које га прате. У септембру 1938 она је извршила велике припреме за мобилизацију привреде у случају рата. Сада је влада поднела парламенту 3 предлога закона који предвиђају разне мере, било да Холандија остане неутрална, било да буде увучена у рат. У њима је изражено искуство како светског рата тако и септембарске кризе.

Ратна привреда У Хсландији

Влада сматра да ће рат бити тоталан и да због тога одбрана земље зависи од издржљивости и моћи прилагоЂавања привреде његовим пстребама. Мора се рачунати са огромним трошењем материјала, а то опет доводи до увећане тражње сирсвина, Да ли ће се оне моћи набавити» То је питање које влада мора да реши знајући унапред да државе које буду водиле рат неће моћи да извозе сировине. Осим тога пловидба морем биће несигурна и већ због тога биће снабдевање сировинама отежано.

Циљ поднесених закона је да оспособе Холандију за производњу оних артикала који су потребни за одбрану. Влада и не помишља да пође путем аутаркије. Холандска привреда је тако развијена да у огромној мери зависи од међународне трговине, због тога се на аутаркију не може ни мислити. Предлози закона дају власти широка овлаштења. Она може уредбама да регулише пољопривредну производњу, одређује цене свих артикала на тржишту, Набавка сировина и расподела добара подвргнута су наређењима владе. Она има право да располаже са приватним резервама. Саобраћајна сретства стајаће на расположењу владе. Она је овлашћена да већ сада издаје наређења за "одржање довољног броја транспортних бродова. Не гледајући на разне мере у циљу одбране земље од напада из

„ваздуха и друге чисто војног карактера,

предлози дају влади тако ширска пуномоћија да за време мира створи органе и предузме све што је потребно за изградњу ратне привреде. Већ сада има да се почне са производњом оних 0 који ће се тешко моћи увозити за време рата.

Kretanje cena agrarnih proizvoda u svetu (predmeta ishrane i sirovina), u ovoj godini ponova pokazuje veliki disparitet u poređenju sa cenama industrijskih proizvoda. Makaze su opet znatno otvoreme na štetu agrarnih prcizvoda, čija je kupovna snaga Za industrijske artikle osetno pala. Prema tome, svetska poljoprivreda ponova se nalazi u depresiji.

Indeks cena agrarn:h proizvoda (1929 = 100 па bazi cena u dolarima) b:o je u julu mesecu ove godine 62,8 prema 78,6 u proseku 1937 g., što znači da se ove godine smanjio za 21,4%/.. Pale su cene svih artikala, kod jednih usled obilne proizvodnje i povećanja zaliha, a kod drugih usled зтепјепја potrošnje. Međutim, padanje cena nije podjednako pogod:lo sve agrarne proizvode pa, prema tome, ni sve agrarne zemlje. Tako su znatno više pale cene agrarn:h sirovina (pamuka, Vune, svile, jute, kože i kaučuka), nego li predmeta ishrane. Indeks cena agrarnih sirovina u julu ove godine bio je 58,7 prema 69,5 u 1937. Prema tome, pao je za 22,80/0. Predmeti ishrane držali su se bolje kao što je to, uostalom, bio slučaj i za vreme prošle krize. Objašnjenjie ove pojave nalazi se u različitom karakteru upotrebe ovih artikala. Na ime, predmeti ishrane uvek su poslednji kod kojih reducirana kupovns snaga utiče na smanjenje. Indeks ovih proizvoda u periodu prosek 1937 — juli ove godine pao je sa 842 na 69,3 odnosno za 18 9%0. Indeks predmeta ishrane u julu bio jie veći od “indeksa sirovina za 27,2/0.. Sledstveno, položaj s:rovinskih zemalja više se pogoršao od onoga zemalja koje proizvode i razmenjuju predmete ishrane.

između azgrarnih i ·industrisk,.h cena u svetu

Makaze

Suprotno kretanju cena predmeta ishrane i sitovina agrarnog porekla indeks gotovih industrijsk:h pro:zvoda (vagani indeks cena izvoznih proizvoda Engleske, SAD, Егапcuske, Nemačke i Japana) u periodu prosek 1937 — juli 1938 pao je svega za jedan poen, за 87 na 86 ili 12%. Usled toga, između cena industrijsk:h i agrarnih proizvoda znatno se роvećao di:sparitet; kupovna snaga agrarnih za industrijske proizvode pala je osetno, s:edstveno položaj agrarn:h zemalja : međunarodnoj razmeni dobara ponova je postao nepovoljan.

Indeks kupovne snage 15 agrarnih proizvoda za industrijske bio je u prvom tromesečju 0. g. 70, a u drugom pa5 je na 72 prema 83 u 1937 g. Prema tome, smanjenje iznosi 13,29/0, Као 1 Код сепа (ако je i kupovna snaga najviše opala u sirovinsk:m zemljama. Indeks kupovne snage sirovina agraTnog porekla u јиш bio je 62,4. prema 79,8 u 1937 te je pao za 21,8%. U istom međuvremenu indeks kupovne snage predmeta ishrane sišao je sa 96,7 na 79,4 ili za 17,9%/..

Porast d'spariteta između cena agrar. i industr. prOiZzVOda izazvao je u SAD oštru kritiku Ruzve:tovog plana. Farmeri se ne mire sa činjenicom da pri smanjenom dcohotiku ograničavaju proizvodnju i zadužuju se zbog povećanih investicija radi preorijentacije na druge kulture. Vlada pak, čiji se plan zasniva na garantovanju viših cena putem lombardovanja neželjenih viškova i subvencionisanja izvoza u granicama ncTImalnih količina, ne može da odustane od ograničenja proizvodnje, jer bi u tome slučaju morala znatno više da optereti budžet, koji se već i sada smatra suviše opterećenim. Usled toga, Zoleda da uskoro pretstoji temeljitija rev:zija američkog agrarnog plana, koji ne funkcioniše onako kako su to njegovi tvorci zamššljali. 5