Народно благостање

Страва 6

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

| Бр, 1

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

еевеевиееиенешениИинтАИИИЕу шине ЕРИ.

I Do poštanskomi, telegral=

skom i felefonskom prome=

tu 1938 ie naibolia godina od postanka Jugoslavije

Naša poštanska, telegrafska i telefonska ustanova obavila ie prošle godine posao koji Do svom obimu prevazilazi sVe Tanije godine. Poštanska služba

kao i železnička namenjena је privredi i građanima i kad je polet 1937 zahvatio celu privredu i povećao prihode građana, jasno je da je to moralo uticati i na nju i pojačti ne samo njen rad nego i njene prihcde. ;

Pošto se povećao obim poslova i službenih jedinica, poraštao je i broj službenika, od 14.393 u 1936 godini na 14.881. Pošta ie bilo 3.882, za 7 više nego u 1986 godini. Od toga otpadalo je na državne 608, ugovorne 1.308 opštinske i pomoćne 1.966. Jedna pošta dolazila je na 129 km (1936 : 135 lane), i 8037 stanovnika (8077). Kada se uzmu u obzir opštinske i pomoćne pošte, onda jedna dolazi na 62 kmž i 3.726 stanovnika. U stvari porastao je broj ugovornih, dok je državnih smanjen za 36 a opštinskih i pomoćnih za 59.

Broj pošta moraće se i ubuduće povećavati paralelno sa napredovanjem industrijalizacije i podizaniem kulturnog i materijalnog. nivoa stanovništva. Dužina poštanskih linija prošle godine se pcvećala i to suvozemnih za 2.100 Кт па 58.286 Кт, plovidbenih za 34 milie na 4949, vazdušnih za 743 km na 2643. Kod prevozn:h sretstava nije bilo većih promena. Ambulantn:h pošta na Žželeznicama i brodovima. bilo je 115, za 5. Više nego 1936.

1937, pošta, telegraf i telefon obavili su rekordan promet od 837,02 mil. jedinica za 68,49 mil. (8,18%) više nego 1936. Od toga na unutrašnji otpada 93,09/5 a na međunarodni 6,91%. Prvi se povećao za 8,32% a drugi za 6,49%/. Poštanski promet izncsio je prošle godine 565,75 mil. pošiljaka svih vrsta, za 9,77% više nego 1936. Unutrašnji promet (500,15 mil. pošiliki) povećao se za 51,77 mil., a međunarodni (56,6 mil.) za 3,52 mil. Tranzit otvorenih pošiliki iznosio je 606.000 i zatvorenih vreća 125.000. Prvi se smanjio za 92.000 u korist drugog. Ovako veliki promet nije rezultat tarifske politike, pošto je tarifa ostala visoka kao što je bila i pre. Baš obratno cn bi bio veći da su poštanske takse niže, To se najbolje vidi po malom porastu preporučenih pošiljki, paketa i drugih koje so zavode u knjige (45,8 mil. prema 43,6 mil. 1936). Svet se više služi cbičnim pismima i dopisnicama, kod kojih je taksa takođe previsoka za naše prilike, ali ipak niža od onih prvih. Broj pisama (135,2 mil.) porastao je za 15,2 mil. a dopisnica za 5,2 mil. na 64,9 mil. i u stvari je posledica privrednog poleta, koji je izazvao povećanje poslova pa svakako i dop:sivanja. Srazmefno mali porast pokazuiu međunarodne poš:ljke, kod kojih su fakse veće nego kod unutrašnjih. Verovatno da je to imalo uticaja i na odnos između otpremljenih pošiljaka za inostranstvo (23,9 mil.) i primljenih (32 mil.).

Dok je poštanski promet znatno porastao, telegrafski i radiotelegrafski čak ni u prosperitetu 1937 nije mogao da se poveća zbog visokih taksa. On se naprotiv smanjio za 1,479 prema 1936, dok se broj telegrafa povećao za 35 na 2073. lako su takse i dosada bile visoke, ipak je prošle godine povišena minimalna taksa za međunarodne razgovore po zonama. Zavedena je taksa na priznanicu od 2.— din. namesto one, za ·obrazac od 1.— din. Stoga nije nikakvo čudo što je broj telegrama u unutrašnjem saobraćaju opao za 153.763 i 2,9 mil. reči. Tako visoke takse naš svet teško snosi i dok se one ne snize nema izgleda da će se unutrašnji telegrafski promet povećati. Međunarodni je porastao za 19,4'/ po broju telegrama i za 20% po broju reči. Radiotelegrama je bilo 0,94 prema 0,35 mil. 1936 sa 5,2 mil. reži (5,3; mil.):

iz —

Telegrafska služba tehnički je nešto poboljšana. Proširene su automaiske centrale u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani. Izvršene su rekonstrukcije nekih linija. Povećana je telefonska mreža za 199 km i zavedena je telegrafska služba između Beograda, Pariza i Praga. Promet je porastao za 13,25 mil. razgovora na 267,34 mil., od čega ofipada na mesni 262,9 mil. međumesni 3,9 i međunarodni 401.000 razgovora. Među tehničkim poboljšanjiima treba spomenuti i povećanje radiostanice Beograd od 2,5 na 20 kw. Broj radiofonskih pretplatnika se povećao za 16.068 na 111.904.

Prihodi su prošle godine iznosili 527,3 mil. (1036 : 486,8 mil.), rashodi 408,4 mil. (393,3 mil.), a suficit 118,9 mil. din. za 25,4 mil. više nego 1936. Mi smo i ranije isticali da su pošta, telegraf i telefon ustanove opšteg interesa i da zbog toga ne sme na njih da se gleda sa fiskalističkog gledišta i vodi tarifska politika, čiji je krajnji cilj što veći prihod. To moramo i sada da ponovimo. Promet bi bio veći da su takse niže, s time bi se i prihodi povećali a građanstvo i privreda bili bi bolje usluženi.

Aaaa rar Orsrmı ar m 5 а Ona O Скорашња одлука крагујевачОпштинска трестарина по- ке општине да се трошарина

стаје све неподношљивија наплаћује на робу смештену у стсваришта Главне набав-

љачке задруге показује на!боље келико је сна постала нессцијална и неподношљива. Ми смо већ и раније писали о овом питању и истакли смо потребу реформе општинских финансија. Овај случај даје нам прилику да то понсвимо и да укажемо на једну нову неправилност у убирању трошарине.

Одлука крагујевачке спштине значи у ствари оптерећавање трошарином артикала који се троше ван њеног подручја и на тај начин она повећава своје приходе па терет грађана других општина. Свуда на свету влада принцип да општински намети могу да терете грађане само оне општине на чијој територији ће се они стварао утрошити. Према томе и ољштина у Крагујевцу може да оптерети трсшарином оне артикле који се троше на њеној територији а не оне који је само транзитирају.

Али та одлука није само незаконита, она је штетна, јер омета развој задругарства и индустрије поскупљујући производе које производи индустрија а купују задруге. Поводом ње задругари из околине Крагујевца одржали су збор и тражили да се она укине. Покрет шумадиских задругара против општинске трошарине потсећа на борбу Господарске слоге, коју је она пре неколико година водила против исте у Савској и Приморској бановини и која се у већини случајева завршила снижавањем трошарине. Резолуција која је донесена на збору задругара је потпуно оправдана. Технички ниво наше пољопривреде је још увек

низак и због тога се не сме сметати развој задругарства

разним теретима, јер само путем задруга може наш сељак да купује пољопривредне- машине и на тај начин модернизује своју производњу. D–: —== O E Mi smo već nekol:ko puta istakli da je polet 1938 nadmaš:o опај 1937. Тако smo to svaki put sa ciframa dokazali tako da to ne bi trebalo ponovo doневине |__ |Caz:Vali, iznećem0o još nekoliko interesantn:h podataka iz izveštaja novosadske Trgovinskoindustrijske i zanatske komore. - : - Mada je polet zahvatio celokupnu privredu, ipak se on u nek:m granama i krajevima države jače izrazio. Ма

Polet u уојуодапшкој trgovini 1938 je nadmašio onaj iz 1937