Народно благостање

Страва 22

Prema tome sasvim је ројатпо да зе trgovci bore da sačuvaju ovako unosan posao i da traže puta i načina da ga eventualno učine još unosnijim. Naša opijumska politika postala je aktivna početkom 1932 godie kaaa je, u skladu sa propisima Zenevske konvencije, donet Zakon o opojnim drogama. Slobodna trgovina opijumom ograničena je drzavnom interVencijOm i via facu statuiran je monopol izvoza.

Od toga vremena prosio je sedam godina, a tu-,

žbalica interesenata sa Juga nikako da prestane. Njen je karakter sezonski, jer se javlja svake godine u maju i junu tj. kada biljka uzri. Argumenti su uvek isti. Jedan je uperen protivu Zenevske konvencije, a drugi protivu izvoznog monopola. Koliko je međutim zahtev za OtRaz Ženevske konvencije neosnovan vidi se najbolje iz nekoliko narednih činjenica.

Naša zemlja ratitikovala je Ženevsku konvenciju

4 septembra 1929 godine. Do te godine prosečne cene opijuma u našoj zemlji (na osnovu najniže ı najviše cene u Jednoj godini) bile su: 19260 godine 835, 1927 g. 880, 1928 о. 180, 1929 g. 640 din. U 1930 g. tj. prvoj godini posle ratifikacije ženevske konvencije cena je pala na 580 din. Taj pad bio je samo delimičan retleks promena koje su se zbile na svetskom tržištu opijuma, koje, zbog uvodenja međunarodne kontrole, koje, sto je DIO dateko važnije, zbog ponovne depresije koju je nagoveštavao porast stokova. Početkom 1930 prema 1929 cena opijuma na svetskoj pijaci pala je za 65%. U našoj zemlji pak, cena opijuma bila je samo za nekih 30% manja od one u 1929. Pošto je naša proizvodnja 100% upucena na izvoz, to je već tada bilo jasno da će cena morati da padne na nivo svetske cene, jer bi inače izvoz bio nemoguć.

Pored toga pad cene opijuma na svetskom tržištu u 1930 nije bio definitivan. Perspektive za budući razvitak cene bile su vrlo nepovoljne, jer je u međuvremenu, pored znatnih neprodatih stokova u glavnim proizvodačkim zemljama, počela sve više da se oseća konkurencija Irana i Rusije, koje nisu pristupile međunarodnoj konvenciji. Iran je na svetskoj pijaci po relativno niskim cenama nudio sve veće količine, a Rusija je za tri godine (1927—1030), u Turkestanu utrostručila proizvodnju. Tako uvećana proizvodnja u svetu, uz potrošnju koja je sporo rasla, imala je za posledicu porast stokova, koji su nagoveštavali novo padanje cene.

Za ovakav razvitak svetskog tržišta opijuma pristupanje naše zemlje Ženevskoj konvenciji nije moglo da ima nikakvog uticaja. Niti je pak Ženevska konvencija kriva što su u našoj zemlji pale cene opijuma. Osnovni uzrok padu cena — hiperprodukcija — bio je nezavisan od ovih Taktora.

Stojeći pred probiemom hiperprodukcije naš najveći interes bio je da za svoju proizvodnju nađemo tržište. Njega pak, mogli smo obezbediti samo pod uslovom da se ukopčamo u sistem međunarodne kontrole, koji je regulisavao odnose između pyioizvođačkih i potrošačkih zemalja, a kome su bile prišle najveće potrošačke zemlje sveta sa izričitom namerom da u buduće kupuju opijum samo od onih zemalja koje poštuju međunarodnu kontrolu.

Takva politika obezbedila je plasman našem Opijumu na najvažnijem svetskom tržištu, u S. A. D. Naš

| НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

_Бр. 2 |

opijum sadrži relativno visok procenat тогнпа, а S. A. D., suprotno ostalim uvozničkim zemljama, carine na uvoz opijuma ne odmeravaju po sadržini morTina, već po težini. Prema tome bitan je interes američkih kupaca da kupuju isključivo opijum visoke titraže.

Eto zašto je naš najveći interes bio da se što više ukopčamo u sistem međunarodne kontrole i da trajno sačuvamo američku pijacu. To shvatanje prevagnulo je i kod nadležnih faktora i ono je našlo punog izražaja u dalekosežnim promenama naše opijumske politike izvršenim Uredbom o izmenama i dopunama Zakona o opojnim drogama, koja je objavljena 14. decembra, a stupa na snagu 14 januara.

Ovim izmenama likvidirani su i poslednji ostaci slobodne trgovine opijuma u našoj zemlji, a kaznene odredbe o krijumčarenju opijuma veoma pooštrene. ~.

Proizvodnja opijuma u dosadanjem zakonu bila je regulisana određivanjem opijumskog područja sa taksativno navedenim srezovima. Izmenama, međutim, Ministar trgovine i industrije ovlašćen je da može, u slučaju potrebe, ograničiti opijumsko područje. Prema tome, proizvodnja opijuma ubuduće moći će i da se smanjuje.

Drugu važnu promenu preistavlja ustanovljenje izvoznog monopola. Do sada monopol je postojao via facti, jer izvozne dozvole koje je zakon predviđao nisu nikome izdavane. Sada je međutim monopol izvoza statuiran i zakonski. |

Treću, najvažniju promenu, pretstavlja uvođenje monopola unutrašnje trgovine opijuma. Prema S 14 dosadanjeg zakona opijum su mogli držati i prodavati na veliko: prijavljeni proizvođači i trgovačke firme koje su se prijavile za trgovinu opijumom. Prema tome, trgovci su mogli nesmetano da kupuju i prodaju Opijum u zemlji za unutrašnju potrebu. Prema izmenjenom tekstu OVOZ paragrala prijavljeni proizvođači, tj. от koji su proizveli opijum mogu ovaj prodavati samo ovlašćenoj usfanovi za izvoz. U vezi s tim proglašene su za nevažeće od 14 januara 1939 godine sve ao sada izdate potvrde o prijavi za trgovanje opijumom. 1510 tako predviđena je i likvidacija postojećeg irgovačkog stoka opijuma, koja će se izvršiti u roku od tri meseca tj. do polovine maja na bazi »cena i uslova koje će odrediti Ministar trgovine i industrije s pogledom na cene koje su poslednjih godina bile određivane za otkup opijuma od proizvođača«.

U dosadanjem zakonu nelegalna irgovina opijumom kvalifikovana je istupom, koji je povlačio kazne do trideset dana zatvora i do 50.000 dinara u novcu. Po novoj uredbi istupi su pretvoreni u prestupe za koje su predviđene mnogo strožije kazne. Tako se za ilegalnu trgovinu opijumom i opijatima predviđa strog zatvor od najmanje jedne godine, novčana kazna do 100.000 din. i gubitak časnih prava. Ako je delo u sticaju kazna se penje do pet godina robije odnosno do 150.000 din., kao i oduzimanje prava za obavljanje trgovačke radnje za jednu ao pet godina. Fabrikacija opojnih droga bez dozvole kažnjava se robijom do 10 godina i novčanom kaznom do 100.000 din. Ako su ovaj posao vršila ovlašćena preduzeća za labrikaciju opijata, njima sleduje i zabrana daljeg rada.

m a