Народно благостање

14. јануар 1939.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 23

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

„Филмски годишњак" г. Василија Зарића доноси интере“ сантне податке о раду биоскопа у 1937, који показују да је он те године био рекордан. Биоскопи су и код накао и на Западу потреба културног човека. Уколико се културни ниво становништва и материјално стање буду подизали, утолико ће ова привредна грана све више да се развија.

Куњунктура филма У 1937

Висока коњунктура 1937 утицала је како на пораст броја биоскопа и седишта, тако и на број и метражу филмова и на приходе од улазница. Биоскопа је било звучних "330 (1936: 301), немих 53 (48), са укупно 119.971 седиштем (1986 : 105.924). Опадање немих иде све бржим темпом и вероватно за коју годину да ће их сасвим нестати.

На територију града Београда било је 23 биоскопа са 14.410 седишта. По бановинама биоскопи су били распоређени овако:

Звучни Неми Укуп. Број седишта

Дунавска 86 8 94 28.962 Савска 69 1 70 25.570 Дравска 52 1 53 15.098 Вардарска 24 — 24 7.010 Моравска 22 1 23 6.570 Дринска 17 1 18 6.926 Приморска 14 1 15 3.809 Врбаска 12 — 12 2.697 Зетска 1 — JUL 2.919

Како видимо највише их има у Београду и у оним бановинама где је материјално стање становништва на релативно високом степену. Пораст од 34 биоскопа лрема 1986 односи се у главном на њих.

Цене нису свуда једнаке. У провинциским биоскопима који раде 2-3 дана недељно цене улазница су се крстале од 1—12 дин. у осталим од 2 до 25 дин. Пошто нема тачног прегледа о броју и вредности продатих улазница за целу државу, изнећемо само за Београд и Загреб. У Београду је продано 3,08 мил. улазница (1936: 3,02) у вредности од 23,83 мил. дин. (24,68 мил. дин.), Загребу 2,83 мил. улазница (2,56 мил.) у вредности од 15,52 мил. дин. (18,08 мил. дин.).

Мада се број улазница повећао износ продаје је мањи него 1936. Узрок томе су високе таксе, Максимална граница државних и самоуправних. такса је јако висока (83,20%/0 од вредности улзнице), и мада оне у свим варошима не достижу ту висину, ипак се крећу између 25 и 30%/о, То је разлог да су цене у Београду и Загребу високе и сиромашнији свет купује јевтиније улазнице. У Београду се највише продаје улазница од 15 дин. (1937: 450.200 у вредности 6,7 мил. дин.) и 10 дин. (489.500 у вредности 4,8 мил. дин.), а у Загребу оних по 4 дин. (762.200 за 3,04 мил. дин.) и 6 дин. (664.600 за 3,9 мил. дин.).

Наша филмска производња је још у почецима. 1937 је 9 произвођача снимило 61 филм у дужини од 13.559 ме: тара. Сиромашна капиталом наша филмска индустрија производи само мање филмове који својом садржином не могу да привуку публику (поучни и рекламни), која тражи велике забавне филмове. Због тога је она стално У

опадању (1932 произведено је 282 филма са 61.721 М дужине), -

Од 832 филма (1936: 865) који су приказивани у држави у дужини од 819.475 м (778.466 м) 771 су страни (1936: 781) са 805.916 M дужине (758.194 м). На првом мегсту стоје амерички филмови (434 са 369.970 м), затим долазе немачки (171 са 174.141 м) и француски (79 са 186.778 м). Интересантно је истакнути да се повећао увоз француских филмова 1937 за 25, немачких опао за 44 и америчких за 1.

Повољан развој ове гране огледа се у сталном повећању фирми које увозе стране филмове (1937: 22 за 5 више него 1936) као и по величини капитала уложеног У биоскопске радње, који се цени на 744 мил. дин.

Kretanje cena na veliko u поvembru bilo je vrlo neujednačeno. Indeks bilinih proizvoda prema oktobru pao je sa 84,4 na 816 fi: za 2,98%. a od na{višeg indeksa u ovoj godini (u aprilu 90,7) bio je manji za 11,1%. Pad indeksa biljnih proizvoda isključivo je posledica smanjenja cene kukuruza pošto je tada otpočela trgovina novim kukuruzom, koji je bio znatno jevtin:ji od starog. Cene ostalih bilinih proizvoda ostale su u novembru перготепјепе. Stočni proizvodi, prvi put posle dužeg vremena, zabeležili su porast od 2,4%5. Skočile su cene debelih svinja i prima goveda usled veće tražnje za :zvoz. Indeks mineraln:h proizvoda povećao se Za 1,9%5, ali je ostao niži u poređenju sa indeksom prvih meseci ove godine. Kod industrijskih proizvoda nije zabeležena nikakva promena. Usled svih tih promena opšti indeks cena na veliko neznatno se smanjio, za 0,99%.

U novembru 1938 prema istom тезеси 1937 год. рокаzuju se veće promene. Biljni proizvodi, već drugi mesec, DOjevtinili su za 35%. Stočni proizvodi, naprotiv, bili su skuplji za 0,1%, a minerali za 3,1%.. Industrijski proizvodi bili. su jevtiniji za 7,1%.. Tendencija pojevtinjenja industrijskih proizvoda, prema prošloj godini, postoji od avgusta, а шта 5е pripisati povoljnijoj nabavci sirovina. Opšti indeks prema novembru 1937 god. bio je manji za 36%, a sve do avgusta bio je stalno viši od nivoa cena u 1937 godini

Prema tome, cene na veliko u novembru posmatrane u celini, pale su i prema prethodnom mesecu i prema novembru u 1937 godini.

Slično kretanju cena na veliko i kod cena na malo u novembru izgubila se dotadanija jedinstvena tendencija. Tako su u novembru prema oktobru cene porasle: u Skoplju za 2,93%, Ljubliani 1,93% i Beogradu 1,0%, a pale: u Sarajevu za 1,8/0 i u Zagrebu za 1,8%0. Indeks za 10 gradova porastao je za 0,4%/0o. U poređenju sa novembrom prošle godine cene Su bile svuda više izuzev Zagreba. Nivo cena bio je viši: u Beogradu 6,7%, Skoplju 6,1%, Ljubliani 4,0%0, Sarajevu 1,09, Indeks cena na malo u Zagrebu bio je manji za 1,4%. A indeks za 10 gradova bio je veći za 3,5".

Dakle, suprotno kretanju cena na veliko, cene na malo u novembru povećale su se i prema prethodnom mesecu ti. oktobru i prema novembru 1937 godine.

Promene u cenama na veliko u novembru izmenile su i relativan odnos između cena pojedinih grupa proizvoda. Indeks biljnih prema indeksu industrijskih proizvoda bio je viši za 7,5%0., dok je u oktobru otvor makaza bio 11.290, a u novembru 1937 god. 3,5. Kupovna snaga stočarskih proizvoda takođe se popravila smanjenjem razlike između njihovih cena i cena industrijskih proizvoda. U novembru makaze na štetu stočnih pro:zvoda bile su 11,5%0 prema 13,6% u oktobru odnosno 17,9%/i u novembru 1937 god.

Cene na malo rastu, na veliko padaju

mK"