Народно благостање

Страна 54

мало извози, и минерали. Зависи од француске коњунктуре колико може тражња ових да се повећа, а у погледу пољопривредних мало је наде да се може постићи бољи резултат од досадашњег. Француска има довољно својих производа ове категорије.

Али, ипак не треба бежати од напора да се повећа извоз. Само ако се тако не реши проблем до краја, остаје други начин, да Французи употребе динаре, положене за рачун службе дуга, на инвестиције код нас. То је поука из прошле депресије. = ЕШ о || талуапја ч celom svetu Dokazuju да upotreba alkohola preko određene količine slabi učinak rada, prouzrokuje veći broj nesretnih i smrtnih slučaјеуа, stvara podlogu za razvijanje mnogih bolesti koje postaju socijalno zlo. Usled toga alkohol je pretstavliao društvenu brigu od davnina. Propisi protivu njegove upotrebe nalaze se u Wčenjima Bude i Muhameda; protivu alkohola bio je i Pitagora sa svima svojim učenicima. Oni su branili upotrebu alkohola iz čisto vojničkih razloga, jer je Za vladanje bio potreban pre svega zdrav narod. U srednjem veku,

Alkoholizam najveće zlo Slovenije Kej

za vreme velikih ratova, upotreba alkohola u mnogim kraje-

vima Evrope bila je zabranjivana. U XIX veku snažni razvitak kapitalizma i porast narodnog blagostania skinuli su s dnevnog reda ovo pitanje. To međutim, ne znači da je potrošnja alkohola opala; naprotiv, sa porastom proizvodnje i blagostanja rasla je i njegova potrošnja, ali ie isto tako slabija ishrana zamenjena jačom pa je negativni uticaj alkohola bio mani. Posle rata pitanje ie opet postalo aktuelno, naročito u Vezi sa promenjenom tehnikom proizvodnje koja je znatno DOVećala produktivnost, pa zahteva ne samo Veću pažniu i prisebnost pri radu nego i što potpuniju reprodukciju utrošene radne snage ako se ne želi suviše brzo iscrpljenie.

Kod nas je pitanje suvišne upotrebe alkohola takođe aktuelno. Nažalost nije i predmet javnog staranja. Trezvenjački pokret i antialkoholične lige ne znače skoro ništa za rešenje ovog pitanja sa socijalno-higijenskog i nacionalno ekonomskog gledišta.

Proizvodnja vina i rakije u našoj zemlji bez malo sva se potroši u zemlji. U periodu 19298—1937 godine površina pod vinogradima povećala se sa 176.301 na 214.845 hektara ili za nepunih 22%, a proizvodnja Yina iznosi poslednjih godina 34 mil. hektara. Vinogradarstvo se proširilo iz tipičnih vinorodnih krajeva i na one u kojima nema ni terenskih ni Kklimatskih povoljnih uslova. Proizvodnja rakije takođe se povećava; rakija se ne proizvodi više samo od komine i šljiva, Već i od ostalog voća, stočne repe, kukuruza itd. Izvoz alkoholnih pića prema vremenu pre krize znatno je opao. I ako nemamo statističke podatke o potrošnji, ipak ima nesumnjivih indicija za to da se potrošnja alkoholnih pića znatno povećala. To se pre svega vidi po neprestanom porastu broja ugostiteljskih radnji. Za poslednje četiri godine njihov broi povećao se za 16%. Ove radnje u strukturi unutrašnje trgovine stoje na drugom mestu, odmah iza bakalnica, koje takođe sve više prodaju i alkoholna pića. Dok jedna bakalska radnja dolazi na 300 stanovnika, na ugostitelisku radniu otpada 430 stanovnika. Potrošnja alkohola nije podiednaka u svima krajevima ni po količini ni po vrsti. Neki krajevi, naročito šljiivarski u zapadnom delu zemlje, piju najviše rakiju, dok vinorodni kraievi troše uglavnom vino. Bosna, Slavonija, a delom i Hrvatska prednjače u potrošnji rakije. Što se u ovim krajevima proizvede rakije, tamo se i popije. Rakija se na pijacu ne iznosi kao što je na pr. slučai u Srbiji, gde igra priličnu ulogu

HADOJUO, BJIADOCIALDE: O OL Бр

u dohoiku sela. Slovenačka nosi rekord u potrošnji alkoholnih pića. Otuda je problem alkohola u njoj već davno aktuelan. Slovenačka štampa na njega počinje sve više da ukazuje nazivajući ga »najvećom narodnom nesrećom«. »Slovenec« od 18 januara bavi se opširno ovim pitanjem. Po njemu Slovenci u klasifikaciji stanovništva po potrošnji alkohola spadaju u treću grupu, koju čine alkoholičari. A od nje do četvrte grupe, koju čine notorne pijanice, vrlo je mala distanca. U pomenutom članku izneti su porazni podaci o potrošnji alkohola u Sloveniji. Godišnje Slovenija popije oko 60 mil. litara raznih alkoholnih pića ili prosečno 50 litara po stanovniku. Alkohol pile i muško i žensko, i staro i mlado bez obzira na godine. Na svakih 180 stanovnika dolazi po jedna gostionica, a na svakih 300 stanovnika po ijedna rakidžinica. U vinarskim krajevima mnogi stanovnik umesto doručka popije određenu količinu alkohola; u njima 80% stanovnika, a u ostalim krajevima 40%", bez obzira na pol i godine, sistematski pile alkohol. Uživanje alkohola rašireno je i među školskom decom od koje 50—70% redovno pije. Usled toga Slovenija prednjači u broju mrtvorođene dece (211,05 na 10.000 dok za celu zemlju iznosi 100. U Slovenačkoi prirodni priraštaj relativno je najmanji i iznosi nešto preko 0,8%. U periodu 1931—1935 smrtnost od ubistava usled pijanstva na 100.000 stanovnika bila je u Sloveniji prosečno 9,24, a u vinorodnim krajevima pela se do 22,5, dakle više nego dvostruko od proseka. Isto tako u vinorodnim krajevima znatno veći je i broj smrtnosti od tuberkuloze. : |

Izneti podaci rečito govore o važnosti alkoholnog pitanja za Sloveniju. Nije isključeno da bismo do istih podataka došli i proučavaniem drugih krajeva. Ali bez obzira na to dovolino je da alkohol makar i u jednom kraju počne da pogađa zdravstvenu i ekonomsku етапи naroda, pa da postane predmet javne brige.

Грађевинска сезона у Београду, прошле године, била је веома жива. Коњунктура грађевинског посла превазишла је и најбољу годину уочи кризе када је грађење почело да се смањује. Та делатност била је главни фактор привредног просперитета Београда у 1988 год. јер је куповна снага становништва са те стране највише порасла. Сезона је, услед рђавог времена, отпочела много касније но ранијих година, али се продужила све до конца године и за све време била је врло интензивна. У нове зграде инвестирано је 190 мил. дин. према 123 у 1937, 125 у 1986 год. односно за неколико милиона динара више него у 1931 год. тј. у години најинтензивније грађевинске делатности,

Укупно је изграђено 498 објеката према 387 у 1937, односно 340 у 1936, 285 у 1985, 259 у 1934 год. Највише је подигнуто објеката за приватне станове, а исто тако подигнут је и већи број јавних грађевина. Но од јавних грађевина већи број је тек започет. У новим зградама изграђено је 2000 станова. По величини зидано је највише малих и средњих станова, са једном и двема собама и осталим просторијама. Таквих станова изграђено је 985. Великих станова, са више соба, изграђено је 740, а остало отпада највише на локале, а нешто мало на канцеларијске просторије. У изградњи станова са гледишта хигијене и удобности учињен је велики напредак; поред купатила, која се у последње време уграђује у сваки стан, све се више уграђују и штедњаци. Исто тако све се већи напредак опажа и у архитектонском погледу.

Највећи број објеката подигнут је у ужем и ширем центру. На периферији прошле године зидало се мање, а на

Никад Београд није имао

тако живу грађевинску сезону као прошле године