Народно благостање

28. јануар 1939.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 55.

крајњој периферији, услед забране грађења без дозволе, није ништа подизано.

Овако жива грађевинска делатност интересантна је са више разлога. Пре свега грађевински материјал у прошлој години, нарочито у првим месецима, био је знатно скупљи но претходне године. Кирије станова и локала, међутим у најбољем случају, скочиле су за 5—10%/о. Како је поскупљење материјала и радне снаге било знатно веће значи да се смањио рентабилитет. Па и поред тога ново формирани капитал је најрадије бежао у зграде.

То је општа појава после рата, услед великих грешака у валутно политичком погледу и у области државних зајмова. Прави значај ове грађевинске делатности разумеће се тек кад имамо у виду, да се она изводи уз потпуно осуство дугорочног хипотекарног кредита. Пре рата грађевинарство у градовима било је функција стања каматне стопе хипотекарног кредита. Сада код нас оно је функција ново: формираног капитала.

а НО | оловином јануара месеца У Лонлону је одржана седница сталног одбора Међународне житне конференције. До састанка одбсра, после дужег времена дошло је на подстицај С.А.Д. које желе да се по сваку цену оствари нови споразум о пшеници. Заседање је трајало неколико дана и било је посвећено углавном џроучавању стања светске производње и трговине пшеницом. На основу података изнетих на конференцији констатовано је да је светска криза пшенице понова у пуном јеку Стварна светска цена данас је исто тако ниска као у периоду најниже тачке кризе 1930—1932 године. У већини извозних земаља постоје стокови који претстављају велики терет за буџете односних земаља. Светска потрошња и трговина, међутим, не показују никакве знаке повећања. Као знак тежине садашње кризе нарочито је мстакнута чињеница, да до поправљања цена у првој половини кампање 1938/39 године није дошло упркос осетном повећању светског увоза, који није уследио због повећања потрошње, већ због стварања ратних резерви, То најбоље показује садању велику диспропорцију између светске производње и потрошње пшенице у свету. А такав однос, нарочито је наглашено, који проузрокује кризу, јављаће се сваке године при просечној светској жетви. У годинама рекордне жетве пак, поремећај равнотеже доводиће до праве катастрофе. Затим је наглашено да су изгледи за смањење засејане површине односно производње веома мали, скоро никакви. На овакву меру, за сада, пристају једино С.А.Д. које имају широке могућности преоријентције. Остале земље на ту меру не могу никако да пристану било из економских било из одбранбених разлога. Последњи разлог нарочито је важан за европске увозничке земље, које нарочито последњих година, настоје да што више повећају своју производњу. У овим земљама данас се поставља проблем механизације и рационализације производње да би се ова још више повећала, Повећање производње ових земаља, у нормалним приликама, аутоматски ће изазивати смањивање њиховог увоза услед чега, у крајњој линији, смањење производње у С.А.Д. може да остане без икаквог ефекта. Пред таквом перспективом ни С.А.Д. нису вољне да подносе жртве смањења засејане површине.

Услед свега тога рад сталног одбора био је веома отежан. Супротности између појединих група земаља нису могле да буду изглађене нити ублажене. Претња САД. о форсирању извоза није могла да приволи остале прекоокеанске земље на њихову тезу. Увозничке земље остале су такође индиферентне према настојањима С.А.Д. будући

Ни у Лондону није нађен излаз из шшеничне кризе

су њихова тржишта потпуно изолована од светског. Такође није могло да буде ни речи о томе да би ове земље ублажиле своју заштитну политику у циљу појевтињавања потрошње. Претставници заинтересованих земаља сложили су се само у једном: да се пшеница понова налази у оштрој кризи. Резултат те сагласности била је одлука да се свима заинтересованим владама презентира меморандум одбора са предлогом сазива међународне конференције, а дотле да се дипломатском акцијом покушају да ублаже диференције и припреми терен за конкретно решавање проблема.

Из дискусије, која је трајала неколико дана, може се закључити да је све остало по старом. За излаз из кризе предложене су, без мало, исте мере, које су биле усвојене на лондонској конференцији у јуну 1933 године: утврБивање минималне цене и одређивање извозих квота, које у крајњој линији претстављају ограничење светске производње на посредан начин, Предлог о извозним квотама допуњен је овога пута сугестијом да би се из вишкова, који прелазе одређене извозне квоте, образовао светски сток за чије би држање и манипулисање сразмерно подносиле жртве све земље. Финансијска страна питања није расправљана, сем што је набачена идеја финансирања стока путем Банке за међународна плаћања. :

Новину претставља предлог за оснивање међународ-

ног института који би се бавио истраживањем могућности употребе пшенице у индустријске сврхе. Идеју је дао амерички делегат пошто су С.А.Д. за овакав један институт већ вотирале износ од пет милиона долара. Француски делегат изјавио је да се код њих већ увелико употребљава пшеница за дестилацију у алкохол. У Пољској постоји 150 задружних дестилација за производњу горива за моторе из пшенице. Досадашњи резултати показали су да пшеница даје врло добар погонски материјал за моторе и ваздухопловство. Слични покушаји врше се и у другим земљама. На основу тих резултата сматра се да би употреба пшенице у индустријске сврхе могла такође да буде један од начина за решење пшеничног проблема. О томе проблему ми ћемо се, другом приликом, позабавити детаљније. _ Hz uuu em о пезка vlada obavestila је London da neće više moći da vrši službu duga za koje su bile založene kineske pomorske carine. Poslednja isplata od 125 hiljada funti sterlinga izvršena je za račun zajma iz 1925, a obustava je započela 17 o. m., kada je dospelo plaćanje na reorganizacioni zajam iz 1913. Ostali zajmovi dospevaju 31 marta 1! 1 Јша.

'Kina obustavila službu stranih dugova

Pre nekoliko meseci Engleska je pokušala da osigura službu duga sporazumom sa Japanom. Japan ie držao tada glavne uvozne luke, osim Kantona, i tako kontrolisao preko 90% prihoda pomorskih carina, a od toga na sam Šangai dolazi oko 60% svih kineskih carina. Posle pada Kantona kineska obala je blokirana, a novi put koji unutrašnjost spaja sa Burmom, uglavnom služiće uvozu ratnog materijala. Japan je pristao da plati odmah 50 mil. dolara u kineskoi valuti i da svakog meseca iz prihoda od carina isplaćuje izvestan iznos za račun službe duga. Izvršenje sporazuma uslovljeno je pristankom kineske vlade. Ona je smatrala da pristanak indirektno priznanje Japanu pravo da ubire carine, da vrši službu duga po kom je obavezna песка мјада ! да ти ona tako priznaje pravo da' obavlja za nju njezine poslove, a to bi ujedno bilo priznanje legitimnosti akata japanske vlade u Kini. Zato je odbila da da pristanak na englesko-japanski sporazum, tako da on nije nikad mogao biti izvršen. lako je Ostala bez carinskih prihoda, kineska vlada nastavila je sa službom