Народно благостање

Страна 16.

НАРОДНО. БЛАГОСТАЊЕ Бе

КОЊУНКТУРА

STANJE. МАВОРМЕ BANKE NA DAN 31 JANUARA 1939 G.

Povlačenje uloga sa žiro računa bilo je vrlo jako. Oni Su: Se smanjili za. 256,8 mil. din. na 1.108,1. mil. Nešto malo su: pala i potraživanja. države za 12,4 mil.- na 26,7 mil, din., dok su potraživanja po raznim računima porasla za 4,8 mil. na. 99,6 mil. din. I razna pasiva ie palaza 5,7 mil. na. 226,5.

Zbog pada tih poziciia bilo bi potrebno, da se novčanični. opticaj poveća u. vrlo. velikoj meri. Do tako velikog povećanja nije došlo zbog toga što je i smanjenje aktivnih :pozicija bilo znatno. Jako su pale devize koje ne ulaze u podlogu za 64,3 mil. din, na 526,3 mil. Pad razne aktive iznosi 20;2 mil. na 2.039,7 mil, što u celosti otpada na prim koji niie dodat утедпогн, deviza nego se knjiži posebno. Zajmovi po eskontu pali su za 920 miliona dinara na 1.646,9 mil. din., a lombardni su ostali nepromenjeni. Vrednost fondova porasla ie za 16,9 mil. din. Prihodi raznih fondova, koji se uglavnom sastoje od hartija od vrednosti, plasiraju se početkom svake godine isto u hartije. Zlatna podloga Dporasla: je za svega 407.999 din. na 1.911,1 mil., a за 28,59%/0 prima'na 2.455,8 mil. din. Stok kovanog novca smanjio se sa 15;6· mil. din. na 338,7 mil. din. Za isto toliko se povećao njegov- opticaj. Kao saldo svih promena porastao je novčanični opticai za 166,9 mil. na 6.607,8 mil. din. Zbir орисаја 1 ођаveza. po. viđenju smanjio se za 97,6 mil. din. na 8.734 ти. Zbog toga je procenat pokrića porastao sa 27,80%/o па 28,119%/o.

Стање Народне банке (у мил. дин.)

II 5 : 34-XITI|31.XII| 34-XII| · 8-I 31-I АКТИВА 4936 | 1937 | 1938 | 4930 | 1939 Подлога - - = злато у KacaMa —o — ||.588.3|1.706,2|1.898,8/1.900,0/1.909,3 злато на страни — — | 37,7 75| 10,8 10,8 10,8

Укупно — |1.626,0]1.713,71,909,6)1.910,8|1.911,1

Дебазе које: не улазе у подлогу — — — — | 552,3|] 453,2) 643,5) 591,0] 526,6 Кован новац:

у никлу и сребру — — | 3349] 360,0] 330.0] 3543! 338,7 Зајмови: на менице — — — — [1.458 6/1.400,5)1,707,7 1.666 9 1.646,9

на хартије од вредн. — | 2588! 263,0) 636) 38,7 385 Укупно — || 717,4|1.662,5|1,771,3|1.105,6|1.685,4

Хартије од вредности — | 116,8] 198,1| 2:86) 265,1! 265,1 Ранији аванси држави — |1.647,8|1.638,2|1.627,8|1.627,8|1,628 0 Привремени аванси Глав, ! Држ. Благајни — — | 600,0! 607,0] 600.0] 600,0! 600,0 Вредности рез. фонда — | 137,6) 165,8! 223,5) 221,6! 235.6 Вредности ост. фондова | 28,3 29,5 33,7 33,6) 36,5 Непокрет., завод за израду новч, и намештај | 155,1! 1604 185,1| 185,9 186,4

Разна актива — — — | 819,62.037,2)2.147,512.052,9/2.032,7 ПАСИВА |

Капитал — — — — — "| 187,0) 180,0 · 180,0, 180,0| 180,0

Резервни фонд — —| 153,5| 2J0,0| 236,71 237,1| 238,0

Остали фондови - — —| 299 34 1|- - 375) 316). 31,7

Новчанице у оптицају — |5,408,5|5, 358, 1|6,920,7|6.44), 8 6,607,7

Обавезе по виђењу: a потраживање Државе 59,4 178 33,1 - 30,1| 261

жиро-рачуни — = — | 651,2|1.433,0|1.C80,0 1:364.9 1.108,1 Бана рачуни =— == 918,6)1047,7| 98),1|] 86,8! 991, 6 __ Укупно. — |1,629,2/2.499,72.09-,2/2.390,8|2.126,3 Обавесе са роком — — | 50,0) 50,0) 30,0 "30, 0} 30,0 Разпа пасива — = — | 2846! 363,3| 232,7 2321 226,4

Оптицај и обав. по виђ, [7.037,8)8,291,319.014,0.8:831,7)8.734,1 Укупна подлога;

+ 285% прим, == — [2.089,5|2.202,112.453,9 2,455,3|2,455,8 зл, у кас. 28.5% прим, [2 041,0)2,192,52 440,0|2.44) „4! 2,441,9 укупно: нокриће- — — |2968'/,|2654'"/12722'/,|278-9/,|2811%/,

покриће у злату — — |2729'/,|2644%/,|2706%/|2764"/,|2795'/,

Beogradska berza

laveštajna nedelja od 28-I—%-II 1939: EFEKTNO TRŽIŠTE I »Hitlerova hosa«

Mi smo nebrojeno puta konstatovali da je naše efektno tržište potpuno autarktno; nema stranih kapitala, koji se interesuju Za. пазе hartije od vrednosti, niti. postoji uVoz i iZVOZ istih, već, 4 ро deviznom zakonu. Ali i kod autarktnih efektnih tržišta može да "postoji izvesna međunarodna korelacija psihološke prirode. Raspoloženje na jednoj berzi, iako isključivo iz macionalnih uzroka — može da se prenese na druge. Tako je bio slučai s evropskim berzama pod pritiskom amerikanske, za vreme jače privredne depresije 1938 г. ц- 5еvernoj Americi. Naše je tržište i u tom pogledu prilično autarktno — delimično i zbog našeg neobično povoljnog međunarodnog političkog položaja. Pa ipak smo mi s vremena na vreme obaveštavali čitaoce o tendencijama na velikim svetskim berzama, naročito kad su one zajedničke za veći broj. Čitaoci su primetili da ima duže vremena, kako nismo ništa referisali o stanju na stranim berzama. To smo namerno Ččinili i, da otvoreno priznamo, iz straha da ne unesemo jedan element nemira na naše efektno tržište, koje se ђа5 и роslednje vreme relativno vrlo povolino razvijalo.

Kratko rečeno, najvažnija svetska berza, londonska, a s njom i pariska, amsterdamska i ciriška bile su u poslednje vreme u tako desperatnom stanju da mu je teško naći ravna od Svetskoga rata na ovamo. Na svima tim berzama kursevi su otišli ispod nivoa, na kome su bili pred kraj septembra prošle godine, kad je rat bio tako reći na pragu. Bilo je papira koji su za tri četiri dana gubili po 10-—90%. Raspoloženje na londonskoj berzi bilo ie tako, kao da se očekivala objava rata sutra dan.

Pa ne samo da su papiri popustili, već su počele da se kolebaju i padaju valute koje su ioš u septembru prošle godine smatrane za pribežište kapitala. Pre nekoliko dana švajcarski franak je počeo da pada (ubrzo se oporavio); ali holandska forinta, jedna od najbolje pokrivenih valuta, padala je cele prošle nedelje kao da je Holandija pred ratom. Ogromni iznosi kapitala otišli su iz Holandije u London i prvo se pretvorili u funte, a zatim u dolare. Ogromni paketi najboljih, međunarodnih papira prodavani su prošle nedelje (do 28 januara) na londonskoj berzi za račun Holanđana. Berzanski izvestioci velikih listova nisu znali više šta da pišu i kako da objasne to izumiranje berze, u jednoj, svakako teškoj mieđunarodno-poitičkoj situaciji, al: daleko mirnijoi nego u septembru. Tipično je pisanje velikog engleskog lista »Taims«-a. Evo šta on kaže u broju od 30 januara: »Poslednje nedelje na efektnim tržištima polovine Evrope nestalo je morala. Londonsko tržište, koje ije obično: u ovakvim prilikama hladnokrvno, potpuno је рофегјо пајгахпоугашјт šaputanjima i. traču, kojih treba da se stide oni jezici, koji su imali kuraži i bezobraznosti da-ih puštaju i podržavaju u opticaju. Pri osustvu. svake neposredne opasnosti, čovek oseća. da više- ovako ne: može da ide. Tehnička pozicija londonske berze neobično · je povoljna, baš naročito posle ove depresijea. Padali 80 :papiri koji. su se smatrali za najsolidnije, “čija. je unutrašnia vrednost daleko: veća od: kurseva cele godine. Švet Je. iskakao iz papira kao 0 su Paniržove ovce skakale за. омпот 1 тоге, 1: 5

-30-ga januara nastala je na svima berzama reakcija. Svuda se pojavila čvrsta tendencija. Jedan mali broj špekulanata, koji je još ostao živ na evropskim berzama, iskoristioje te očajne niske kurseve da pokuša špekulaciju ala hos. Pa, ipak, ko zna kako bi-izgledala ova nedelja, da nije došao