Народно благостање

_4. фебруар 1939. __

'Hitlerov govor u ponedeljak u veče, koji ie izazvao sveopštu 'hosu, koju listovi nazivaju »Hitlerovom hosom« — verovatno po ugledu na strane listove, koje do ovoga trenutka mismo _ dobili.Niom su paralizirani gubitci na kursevima za nekoliko nedelja u natrag. Pa kako je to došlo iz onog istog izvora iz Кога su besisti crpili argumente za besu, to ie verovatno да će ova hosa da se produži i da na taj način odahnu evropska efektna tržišta. IU Na našoi berzi Ako bismo zapitali beogradskog berzijanca kako mu ide, on bi odgovorio: »mrtvilo, veliko mrtvilo!«. Ako pak zagledamo tablicu obrta, videćemo da nezadovolini berzijanac ima dosta prava: Obrt u prošloj nedelji, kao što pokazuje tablica, bio je svega 4,16 miliona. Ali kad se uzme u obzir da je prošla nedelja imala svega četiri dana, onda izlazi da bi na bazi 4,16 miliona za četiri dana obrt za punu nedelju iznosio 5,3 mil. Međutim, to je još uvek manje nego u prethodnoj nedelji (preko 6 miliona dinara) i uopšte znatno ispod proseka normalnog nedeljnog obrta beogradske efektne berze.

| 27 E—.2 II „19—26 1

21//% Ratna šteta 580.— 1.332.21/50/0) Ratna šteta, termin, 470. | ___ 4%6 Agrarci 1921 —— 4% Agrarci 1934 — 65.7090 Investicioni — 6060% Begluci 1.187.— 1.979.69%/6 Dalmatinci 1.990.— 1.001.7% Bler 162.— 806.89/a Bler 88.— 173.Narodna banka 192.— 485.Рађ_ 96.— 1554.167.— 6.093.—

A kad se analizira struktura obrta, onda se dolazi još до nepovoljnijeg zaključka. Od devet posleratnih državnih hartija od vrednosti kojima se trguje na beogradskoj berzi, pet je apstiniralo od svakoga obrta. Rađeno je svega u pet državnih papira, (a uz to u Narodnoj banci i Pabu). Pa ne samo da je apstinirano u velikom broju papira, već je u stvari rađeno za nepunih 550.000 dinara u četiri razna papira; tako se može reći da cela prošla nedelja pripada 6%b agrarcima, 3,6 miliona otpada na ova tri papira, 2,55 miliona (više od polovine) samo na Begluke i Dalmatince. I Ratna šteta je počela da malaksava u obrtu, jer je prompta obrnuto svega 580 hiljada — što već mnogo nedelja nije bio slučaj.

Mrtvilo na berzi može da ima dva sasvim različita značaja: jedan povolian, drugi nepovoljan, Ima dana kad bi berzijanci bili presrećni kad bi nastupilo mrtvilo. Kad ponuda premaša tražnju, onda su mogućne dve stvari: ili da se kurSsevi naglo stropoštavaju ili da postepeno opadaju uz vrlo mali obrt. U tome slučaju mrtvilo je zadovoljavajuće stanje.

Kako treba da shvatimo mrtvilo na beogradskoj berzi „розједпје dve nedelie? Svakako kao vrlo povolinu pojavu.

I naša berza je patila poslednjih meseca od mnogo Veće Do-

паде, no što je bila tražnja. Što ta nesrazmera između ponude na štetu tražnje nije došla do izražaja u velikom padu kurseva, ima se pripisati snažnoi investiciji javne ruke, Prihvatajući s vremena ma vreme ogromne pakete, ona je uspela да spreči padanje kurseva koje je ovde-onde moglo biti panično. Za poslednje dve nedelje međutim javna ruka gotovo nije ništa kupovala. Kad tome dodamo činjenicu, da je celo-

kupnu ponuđu primala privatna tražnja, onda iz toga izlazi

zaključak da se para na motoru beogradskog efektnog tržišta obrnula za 180 'stepeni: ponuda počinje da se povlači

sa tržišta, a tražnja oživljava, To nam pokazuje i razviće.

kurseva (vidi tablicu). Ratna šteta je ostala cele nedelje ne-

promenjena, ali uz lako "opadajući obrt da prvoga ovoga, me-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 71

seca nije moglo doći do obrta ni za 100 komada. Китзеу! 6% agrarnih papira održali su se na istom nivou — sa malim popuštanjem sredinom nedelje. Jedini papir u kome je rađeno cele nedelie su Begluci. Nije malo čudo da u Dalmatincima nije rađeno svih pet dana. Ne parti se ovaj slučaj. Ima se utisak da se smanjuje ропида Рата паса. буакако је 4 ovoj nedelji obrt u njima bio isti kao i u Beglucima. Mi mislimo da je usporilo izdavanje Dalmatinaca i da će se ponuđa stalno smanjivati. Ima još fluktuirajuće robe, ali se ne žui

's ponudom, a to je najbolji znak da se tendencija obrnula

499. Renta, 1895 Loz Crv. Krsta Duvanski 102

na bolje. | 26-1 30-I 31-1 11 2-1 21/#0/0 Ratna šteta 47395. 47395, Ad. _Č"O 47350 21/80 Balma štcba, fer ___ 272 |" | _______ 47250 490 Agrarci 1921 61.25 — –— —— 4% Agrarci 1934 59.50 —— = 6% Begluci 995 O“ 89.855 90— 90.50 6% Begluci, termin —— —— — | —— 6% Dalmatinci 89.75 89.75 8940 __— 89.75 6% Dalmatinci, term, —— —— 1“ o тој Investicioni | | __ 79% Stabilizacioni — —— | 7%0 Seligman —— —— — —— 7% Bler 91.50 91.85 — %2— . 800 Bler — 99.— — 99.— Pab, sitni — —— — —— Магодпа ђапка == 7.750— 7750—— _—— тоа Pab, sitni === _ = ~ -__- ___Pab, srednji — 226— —— —— —_Pab, krupni — — 230 — I— =

I u drugim papirima, u kojima je rađeno prošle nedelje, smanjio se obrt. Rađeno ie u oba Blera, ali manje nego prošle nedelje u Narodnoj banci i Pabu takođe manje. Primećuje se velika čvrstoća 'kod Narodne banke. Tražnja iznosi 7780, a ponuda opšte nije bilo. Berzijanci smatraju da се a banka pre kupona skočiti na 8000. ЈЕ

Kod Ratne štete još da napomenemo da ije 1 februara skadirao polugodišnji kupon. Ima ljudi koji misle da je kupon prepreka za veći obrt u papiru. To nije tačno. Baš prvoga kad je kupon bio skinut, nije bilo obrta.

Na zagrebačkoj berzi bilo ie živog posla u akcijama naših industrijskih i saobraćajnih preduzeća, Kurs Osečke šećerane popustio je sa 75 u toku nedelie na 60, alt se krajem izveštajne nedelje opet oporavio na 75. Akcije Trbovlja bile su čvrste i rađene po 185 i 187. Oceanija rađena je po 300 i Gutman 35.

Obračunski kurs dolara sa primom bio je: 30-I: 44.08; 31-1: 44.425; 1-I: 44.0487; 2-II: 44.0675.

Naši papiri na stranim berzama Pad kurseva naših obveznica u Parizu zaugtavio .se.

30-1 OSS 49% 1895 236 : 252. 59 1902 274 298:/» "4159. 1906 | 232:/љ 270 4 јр 1909 | 259 225:/ 459] 1910 | — 259 41/20/0 1911 = = 50/) 1913 270. 290 7%/i Stabilizacioni :3401/a 3431» Бој, Рипате 105 109

_ Кигзеу! u Njujorku takođe su popustili. | „80-I: 7%0 Bler 211/5—-22,95; 80% Bler 22,75—24 79%. Питап. 35—40.

Ме па АМИН“