Народно благостање

Страна 86

вољно наглашено, зависи од неколико променљивих фактора као на пр. време и цене на светском тржишту, произлази, како то статистика показује, да она последњих година испољава тенденцу пораста.

Какав огроман значај има за угославију промет жита, произлази сасвим јасно из апсолутних цифара 'извоза, који је 1987 износио код пет најважнијих група пшенице, кукуруза, јечма, ражи и зоби 107.203 вагона.

- AKO се узме да у појединим годинама колебања жестве иду до. 500, имаћемо јасан појам о величини овог извоза, ако претставимо ову количину у теретним 8080вима, Узмимо да теретни воз има 50 вагона по 10 тона, излази да је 1937 за сразмерно кратко време извоза отитло у иностранство око 1000 возова натоварених житом.

Каква улога у овом транспорту припада унутрашињој пловидби, која има највећи значај за ову робу због њевог својства да може бити оптерећена минималним превозним трошковима, показује табела 1.

Таб. 1. Извоз југословенског жита у вагонима рекама и железницом рекама 1 11 мес.

1985... 1936... 1937... 1938 1985. 1986 1987 Пшеница 3.029 29.380 31.803 10.329

Раж 198... 161... 0570 93 | 2490 29.434 24.629 Јечам 541 195 1149 125 3o6 582 ПА 361. 195

Кукуруз 38.772 9.121 72.520 45.483 23.435 6.721 49.161 Укупно 43.192 38.871 107.903 56.155 25.926 36.155 73.790

Због повољног положаја крајева који дају вишак за. извоз према најбољим и најјевтинијим саобраћајним артеријама Југославије, великим пловним рекама, удео речне пловидбе у транспорту жита има све већи значај. 1985 отпало је, према званичној статистици, На извоз рехама 60% од целокупног извоза овог артикла, 1936 око оде и 1937 68,59. Велика колебања у учешћу речне пловидбе у извозу жита објашњавају се променама значаја појединих земаља потрошача. Високи удео речне пловидбе у транспорту 1986 условљен је у првом реду тиме да је главно продајно подручје било у Средњој Европи «Немачка и Аустрија) и извозом југословенског жита поморским бродовима преко лука на доњем Дунаву (превоз бродовима за Румунију у циљу даљег транспорта морем). 1937 извоз речним путем изменио се због тога што је један део извоза отишао у Албанију, Мталију и Грчку. а поред тога што је велики део жита продатог Француској преве: зен железницом. Због тога је 1937 речним путем извезено снега 719. Види табелу 2.

; Ta6. 2. Извоз жита и кукуруза рекама по земљама увозницама 5 у вагонима |

1935. 1936 · 1987

Немачка | 1.088 | 9.833 26.356

Аустрија 5.979 9.989 17.656

Чехословачка 19.554 3.141 16.270

· 'Mabapcka 4.954 307 264 Румунија . 1.400 26.884 13.249

"Укупно 25.925 36.154 73.788

Из изложеног и приложених табела произлази. важност водених путева за извоз жита у спољној трговини

и тиме је дата једна од најважнијих подлога за градњу. силоса: за извозне. и терминске силосе долазе, према. томе,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ а Бре

полазећи са привредног становшта, у првом реду и претежно у обзир места уз водене путеве и канале.

Размотримо сада још производне односе и крајеве који дају вишак за извоз. При томе не можемо да детаљније претресамо пољопривредну структуру наше земље, пошто је из искуства познато који су то извозни крајеви. Осим тога изнећемо статистичке податке који потврђују да извозни крајеви Бачка, Банат и Славонија због свог повољног положаја на Дунаву, Сави, Драви, Тиси, Тамишу и Бегејском каналу: дају јасан путоказ за избор места за житне силосе. Да су ови крајеви изразито извозни са претежно екстензивном пољопривредном производњом на дилувијалном или алувијалном земљишту, види се из приложене табеле 3.

Таб. 3. Пољопривредна површина и густина насеља у Југославији

Станов: 1 км

S < Šo OE 3 = а Ба 3 = = = Ба = = i 5 O Бе а = 5 е. Ko. > 45 = o. Војводина 10.702 13.764. 1,380.413 70,1. 10069

Хрватска-Славонија 43.822 14.631 2,739.598. 62,5 1872

Босна, Херцеговина 51.199 12.664 – 1,889.929 36,9: ~ 149,2 Србија 11982. 2,655.078 582 22152

Она показује да у главном Војводина због велике пољопривредне површине и незнатне густине становништва претставља главни извозни крај. Ту опет налазимо путоказ за расподелу житних силоса на места крај воде.

Бацимо ли сада још летимичан поглед на железничку карту Војводине показује се да овај крај има 'најгу= шћу мрежу у нашој држави. Традиционална схватања да силосе треба подићи у местима са највећим прометом жита треба одбацити и изградити их у оним местима која највише одговарају привредној сврси. Целокупни тран-

спорт жита за извоз тендира ка Дунаву. То је непобитна

чињеница о којој се мора водити рачуна.

Као доказ да, с обзиром на ове закључке, у првобитном плану није извршен сасвим правилан избор места за градњу силоса указујемо на званичну статистику, која претставља огледало важности појединих утоварних станица, Табела 4 је начињена са становишта појединих река које долазе у обзир за извоз. Према тим бројкама, а друкче се не може ни очекивати, Дунав има водећу улогу У том погледу, иако није могуће, због недовољне статистике, обухватити целокупни транспорт. Врло јак удео имају У извозу и савске луке, а за њима долазе, већ према летини оне на Тиси, Бегеју, Тамишу и Драви.

Таб. 4. Извоз жита рекама и каналима у вагонима

Дунавске луке

| -1935 1936 · 1987 Нови Сад 1.201 857 581Смедерево 867 1.072 2.436. · Земун 9.427 441 1111 Ковин 3.435 1.282 3.764 Апатин 289 — 450. Вуковар 190 _ 19 729 Прахово 190 157 348 Велико Градиште | 464 652.

8.600 4.336 . 10.071