Народно благостање

11. фебруар 1939. _

Луке на Тиси

Тител 613 318 527

Cr. Beuej 2.383 1.014 2.014

Н. Бечеј 1.370 2.511 2.550

Сента: 954 1.556 1.744

| 5.820 5.399 6.835 Луке на Сави

Забрежје 1171 674 287.1

Шабац 1118 1.021 9.885

Митровица 1.489 1.470 2.234

Београд 153 135 234

3.981 3.300 8.224

Петровград (Бегеј) 5.536 3.146 5.988

Осијек (Драва) 1.894 476 773

Како се види из статута друштва, у плану је да се изгради 5 великих силоса за извоз и 4 велика комбинована. Поред тога треба да се подигну још сопствени силоси за потрошњу и сакупљање, за које, пошто су намењени другој сврси, треба бирати место полазећи са другог стаставишта. Код овог пласмана ради се о милионском програму. Пласираће се око 200 мил. дин, народне имовине у то предузеће и они треба да донесу корист југословенској пољопривреди. Стога је од огромне важности да се при томе ради по начелима економије. Питање је је ли добар

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 87

избор места у плану за силосе који треба да служе из возу с обзиром на то којим путевима се извоз врши. Главна саобраћајна артерија је и остаје Дунав. Сигурно је да ће напредна југословенска привреда у будуће још више бити свесна ове повољне чињенице и без сумње ће се и даље оријентирати према њој. |

Стога је потребно да у вези са овим закључцима а за основу статистичког материјала испитамо план о распо-_ дели силоса. Поред Београда (односно Земуна), Шапца и Панчева требало би узети у обзир и поздравити градњу такозваних терминских силоса и у Ковину, Вуковару и Новом Саду, делимично због повољног саобраћајног положаја а делимично због близине извозног подручја. Што се тиче лука на Тиси, цифре промета Новог и Старог Бечеја оправдале би градњу ових склоништа, чим за: последње место буде познато да се ту мисли изградити велика лука. Пожељно би било да се при избору места за мање силосе за сакупљање у већој мери води рачуна о потребама дунавских лука Апатина и Великог Градишта, луке на Тиси Сенте, на Драви Осека као и савских станица Забрежја и Митровице.

На крају треба да укажемо на то да се пренагљеним утврђивањем места може привреди нанети већа штета него што се то код површног посматрања може схватити. Код такве мере, која ће сигурно повући за собом далекосежне последице треба овим разматрањима приступити ближе пре него што се каже последња реч и пре него што падне коначна одлука.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Неуједначено кретање цена на велико и на мало наставило се и у децембру месецу. Према новембру промене су следеће: биљни производи скочили су за 49, индустријски за 19/, док су сточни пали ва 2,292, а минерални остали непромењени. У скупном индексу јавља се пораст од 190. Од биљних производа у децембру су скочили: пшеница, сточна храна, нарочито овас и кукуруз и пасуљ. Цене сточних производа све до половине децембра држале су се на вишем нивоу, а тада су почеле да падају услед ограничења извоза у Немачку. Према децембру прошле године сви индекси су у паду и то: биљни за 1,4%/', сточни за 2,4%0, минерални за 1,4%, индустријски за 4,6%, а општи за 3,0%.

У трогодишњем скакању цена код нас предводе биљни производи

Прошле године кретање цена на велико било је релативно мирније но у претходној 1937 години. Индекс биљних производа највише је варирао, управо свака два месеца мењао је тенденцију. У променама житарице су играле најважнију улогу. Највећи индекс од 90.7 имали смо у мају. Тада је пшеница била 250—960 дин., а кукуруз 150—160 дин. У јуну цене су биле нешто мало ниже, Преокрет је дошао тек у јулу, али је одмах следовао пораст да би се виши ниво цена, отприлике какав је био у последњој четврти 1938, одржао до конца године. Сточни производи били су најстабилнији: разлика између највишег и најнижег индекса у току године износи једва 490, Нешто већа разлика, око 5%/0, показује се код минералних производа, који су у другој половини године појевтинили. Индустријски производи, са изузетком априла, маја и децембра, стално су попуштали. У току године они су појевтинили за 5,19,

На бази просечних индекса за прошлу годину по-

раст цена појединих група у 1938 години према 1937 и го-

дини најнижих цена у периоду 1932—1934 изгледа овако: + 9/ према 19837 + 9%/ према години

најнижег индекса

Биљни производи 15,8 50,0 Сточни | 1,0 20,5 Минерални ,, 2:7 19,0 Индустријски производи 0,6 18,1 Скупни индекс 4,8 23,8

Изузев биљних производа, код свих осталих пораст цена у 19838 према 1937 био је мого мањи но у 1937 према 1936. Али је важно да су и у прошлој години цене на велико порасле и да 1938 г. претставља трећу годину систематског пораста цена.

Према години најнижих цена биљни производи показују највећи пораст. Разлог тако високим ценама биљних производа између осталог лежи и у државној интервенцији у цени пшенице. Одржавањем аутономне националне цене пшенице утиче се и на цене осталих житарица, услед чега је последње две године цена кукуруза изнад извозног паритета постала стална појава. Ако се уз то деси да и принос не покрије унутрашњу потребу, као што је случај ове године са сточном храном, онда цене још више расту.

Индекс биљних производа у току целе прошле године био је виши од индекса индустријских производа. Просечни отвор маказа у корист биљних производа био је 9,79. Између сточних и индустријских производа диспаритет на штету првих био је 15,99.

Промене цена на мало у децембру месецу нису биле велике. Цене према новембру порасле су: у Београду 2,0%/, Љубљани 1,4%/ и Загребу 0,2%, а опале: у Скопљу за