Народно благостање

Страна 188

РАЗНО “

— Beogradska opština će kupiti akcija Privilegovanog a. d., za silose do iznosa od 10 mil. din. Za prvu uplatu zaključiće zajam od 2,7. mil.

— Udruženje slovenačkih pravnika »Pravnik« u Lijubljani slavilo je ovih dana pedesetgodišnjicu svog postojanja. Sada ima 900 članova, izdaje časopis »Slovenački pravnik«. Pre rata vodilo je borbu za priznanje slovenačkog jezika u sudovima i drugim nadleštvima.

— Opština građa Križevci rešila ie da proda opštinsku šumu, čija se vrednost ceni na 1,2 do 1,5 mil. din. Novac dobiven prodajom upotrebio bi se za sanaciju opštinskih finansija. · — U poslednje vreme zaoštrila se borba između Irega i autsajdera na svetskom tržištu. Opadanje tražnje železa dovelo je da su neorganizovani proizvođači pojačali konkurenciju na tržištima, koje je dosada pretežno snabdevao Ireg. Naročito ie bila jaka konkurencija američkih, kanadskih i šved-

· HAPOJIHO BJIAFOCTAfbEex

__Бр. 12

skih fabrika. To je nateralo Ireg da snizi cene na tim tržištima, ali u isto vreme, i da povede pregovore sa američkim i švedskim proizvođačima o podeli kvota, koji su još u toku.

— Estonija je zavela monopol trgovine lanom. Osnovaće se preduzeće pod imenom: Poljoprivredni savez Estonije za izvoz lana' sa glavnicom od 1 mil. K koje će imati isključivo pravo kupovanja, izvoza i uvoza lana. Pod monopol ne potpada industrija za preradu lana. Predviđa se i osnivanje fonda za izjednačenje cena pri banci za dugoročne zajmove kao i standardizovanje proizvodnie lana.

BIBLIOGRAFIJA

Balances des paiements 1937, u izdaniu Društva naroda, donosi analizu međunarodnog plaćanja sa detalinom analizom za 39 zemlie. Posebno ie obrađen problem odnosa dužničkih + poverilačkih zemalja, obzirom na to da su one prve vršile službu duga iz viška izvoza, i kretanje Kap:tala iz spekulativnih razloga između samih poverilačkih zemalja.

КОЊУНКТУРА

Стање Народне банке (у мил. дин.)

94-X11|31.XIT| 31-KII| 28-II | 15-III АКТИВА 1936 | 1937 | 1938 | 1939 1939 Подлога злато у касама — — |1.588,3/1.706,2/1.898,8|1.908.0/1.903,8 злато на страни — —| 27,7 75) 10,8 108) -10,8

Укупно — |1.626,0)1.713,7|1.909,6|1.908,8)1.914,6 Д:визе које не улазе у

подлогу — — — — — 552,08) 453,2: 643,5) 496,0] 444,4

Кован новац:

у никлу и сребру — — | 334,9) 360,0! 330,0 337,2| 343,3

Зајмови:

на менице — — — — |1.458,6/1.400,5|1,707,7 1.620,9)1.610,2

на хартије од вредн. — | 258,8 263,0) 63,6] 837.7/ 35,8 Укупно — |1.717,41.662,5/1.771,3|1.698,611.646,0

Хартије од вредности — | 116,8) 198,1 258,6| 2644! 264,4

Ранији аванси држави — |1,647,8)1.638,2/1,627,81.629,3 1.629,3 Привремени аванси Глав.

Вредности рез. фонда — || 137,6) 165.8| 223,50) 236,7| 235,5 Вредности ост. фондова| 28,3 29,5: 38,7] 36,7 36,7 Непокрет., завод за из-

раду новч, и намештај 155,1 160,4 1851) 188.4 188,6

Разна актива 819,62.037,2/2.147,5)2.023,6/2.084,4

ПАСИВА Капитај ___ _ ___ 180,0) 180,0) 180,0! 180.0| 180,0 Резервни фонд — — — | 158,5)] 200,0) 236,7 228.2 239,4 Остали фендови — — 29,9) 3:1 37,5) 386) 38,8

Новчанице у оптипају — 5,408,5.5,358,7 6,920,7 |6.527,3|6.426,1

Обавезе по виђењу: потраживање – Државе жиро-рачуни — — разни рачуни — — —

Укупно. —

Обавезе са роком — Разна пасива Оптицај и обав. по виђ. Укупна подлога:

— 28,59, прим, — — [2,089,5]2 202,1/2,453,9]2.459.2/2.460,2 зл. у кас. 28 5%% прим |2,011,0)2.102,5.2,440,02.445.3/2 446,3 укупно покриће — — |2968%/, 26540/) 27220, 28,52/2860%/6 покриће у злату — — U 28.36/2844"/,

59,4 17,8] 33,1 27,4' 265 651,2/1.433,0,1030,0|1.051.411.137,5 918,61.047,7] 980,111 014 111.010,3

1,629,2/2 499,7/2.093,2/2 092,9/2.174,3 50,0) 50,0) 30,0) 30.0 30,0

284,5| 363.83) 282,7, 227.7| 248,5 7.087,8/8.291,3,9.014,0,8.620,2/8.600,4

Ширите народно Благостање

STANJE NARODNE BANKE NA DAN 15 MARTA 1989 GOD.

Iz stanja Narodne banke ne možemo još da vidimo promene, koje bi mogle da budu posledica političkih događaja u Srednjoi Evropi. Sa interesovaniem očekujemo iduće stanje, koje bi u tom pravcu moglo da daje interesantne podatke.

Medio mart bio je u znaku priliva novca Narodnoj banci. Novčanični opticai se smanjio za 101,2 mil. din. na 6.426,1 mil., a opticaj kovanog novca za 6 mil., što se vidi iz porasta njegovog stoka na 343,3 т!. din. Najiače su bile uplate po obavezama po viđenju, i to 81,4 mil. din. čime su one porasle na 2.174,3 mil. din. Žiro računi povećali su se za 86,1 mil. na 1.137,5 mil. din., a razni računi su pali za 3,8· mil. na 1.010,3 mil. i potraž:vanje države za 0,9 mil. na 26,5 mil. din. Osim obaveza po viđenju porasla je i razna pasiva za 20,8 mil. din. na 248,5 mil. din.

Najveća promena u aktivi, pad zajmova za 12,6 mil. din. na 1.646 mil., takođe je delovala u ргауси зтапјепја орticala. To je bio slučaj i sa smanjeniem deviza koje ne ulaze u podlogu za 1,6 mil. na 444,4 m':l. din. Zasad su nejasni uzroci porasta razne aktive za 10,9 mil. na 2.0344 ти. Фп. Zlatna podloga, i to samo zlato u kasama, poraslo je za 807. 181 din. na 1.914,6 mil. din., sa 28,5%e prima na 2.460,9 mil din. Ostale su promene neznatne. Jedino bi ioš mogli da navedemo smanjenje vrednosti rezervnog fonda za 1,2 mil. na 235,5 mil. din., a istovremeni porast rezervnog fonda i ostalih fondova za približno isti iznos. Tu se verovatno radi o knjiženju prinosa hartiia od vrednosti rezervnog fonda, koji još nije upotrebljen za kupovinu drugih hartija od vrednosti. Zbir opticaja i obaveza po viđenjiu smanjio se za 19,8 mil. din. na 8.600 mil. Kvota pokrića je zbog toga nešto pala na 28.69.

Beogradska berza

Izveštajna nedelja od 17—23-III 1959

; EFEKTNO TRŽIŠTE Notorna je činjenica da između našeg efektnog tržišta i onog celoga sveta ne postoji nikakva solidarnost niti ma kakva uzajamnost iz razloga, što između našeg tržišta kapitala i svetskog ne postoji nikakva veza. Na suprot tome postoji sve :jača solidarnost tržišta kapitala i tržišta efekata сеloga sveta pa i našeg. To dolazi kao posledica političkih za-