Народно благостање

25. март 1939 НАРОДНО

pleta u svetu poslednjih godina, zapleta uw kojima je povezan najveći deo sveta. Može se reći da na svetskom političkom divanu svake pola godine dođe po jedan udar, koji baca najveći deo čovečanstva u ratnu psihozu. A ratna psihoza je naigori faktor efektnog tržišta. Ništa ne može tako da sruši kurseve kao strah od rata. Poslednji udar iz kraja septembra prošle godine bio je težak za efektno tržište u svetu i trajao je dosta dugo. Ali je 30-ga januara ove godine, odnosno: nekoliko dana docnije, nastao neverovatan obrt: pod vođstvom londonskog efektnog tržišta skakali su kursevi u celome svetu i dostigli pre desetak dana skok od punih 20% u ргоseku. Zatim je došao udar usled nestanka sa kugle zemljine države čehoslovačke. Interesantno je da prve vesti o tome događaju nisu imale tako nepovolino dejstvo na berze. Može se reći da je tek pri kraju prošle nedelje počeo pesimizam da uzima maha. A početkom ove nedelje on je dostigao kulminaciju. Na nekim berzama odigrali su se krahovi gori nego u septembru. Tako je na pr. stradala iako Ciriška berza, a ni Londonska nije prošla mnogo bolje. Inače na svima berzama zabeležen ie dosta jak pad kurseva.

Sve smo ovo izneli zbog toga što je i naša berza pod dejstvom tih svetsko-političkih događaja jako promenila svoju fizionomiju.

Ni kod nas nije prva vest imala tako nepovolino dejstvo. 15-ga su počeli kursevi da popuštaju, a 16-ga, odnosno poslednjeg dana prošle izveštajne nedelje, kursevi su jače pcpustili, naročito Ratna šteta. Naša je berza bila u sjajnom poletu poslednji mesec dana, a naročito Ratna šteta. Ona je bila na naiboljem putu da pređe kurs od 480. Ona је пајјасе reag:rala negativno. 16 t. m. ona je bila pala na 470. Ovo je izazvalo reakciju. Celokupna ponuđena količina kupljena je bila od privatnika, tako da je kurs počeo da se diže i dostigao 472. Ostali papiri bili su nešto popustili, ali su G%o agrarni bili ioš uvek oko 91 ı 90,50. U petak, prvog dana ove izveštajne nedelje, nastavljena je hosa: svi su papiri bili čvršći. Kao i u drugim zemljama i kod nas je došao krah u ponedeljak 20 t. m. Tu je pesimizam uzeo maha. Ne može se reći da je bilo i suviše robe u ponudi. Naši su berzijanci prilično bez robe već odavno iz specijalnih razloga. Naročito Ratne štete nemaju; štogod je došlo na pijacu došlo je od autsajdera. Nije bila velika ponuda, ali nije bilo ni najmanje tražnje; upravo bilo je još nešto tražnje za račun ·'privatnih banaka. Ali je tražnja došla od strane javne ruke i njoj se ima da zahvali što kursevi nisu otišli niže.

Naši se imaoci papira van berze drže u ovakvim događajima vrlo hrabro. To je ono što mi nazivamo hajdučkom krvlju. Pa i sami berzijanci su željni hose. Najbolji je dokaz da su pri svakom jačem padu kupovali i pomalo podizali kurs. Tako je bilo 22 o. m.. kad su Ratnu štetu vratili od 465,5 na 467. Svakako da težište tražnje pada na javnu ruku. U ovim momentima (tako je i u celom svetu) samo u meri u kojoj javna ruka može da interveniše sprečava se jak pad kurseva.

Ne postoji nikakva neposredna opasnost za našu državu; ali ie pesimizam legao na zemljinu površinu i prenosi se kao: otrovni gas kad duva jak vetar. Tome nema leka.

Jedan pogled je dosta, da bi se video opšti karakter. pada kurseva, koji se nastavio u toku izveštajne nedelje. Ratna šteta je pala na 464.50 din. Ona se pojavila u dosta velikim iznosima na berzi, svakako u većim nego što se očekivalo s obzirom na to, da je ona gotovo sva u čvrstim rukama. Ali kao što izgleda i ove su počele da prodaju. Velika ponuda nije bila prihvaćena od strane privatnih interesenata, nego ju ie u celosti preuzela javna ruka, postepeno puštajući kurs na niže pod uficalem sve jače ponude. Pesimističko raspoloženje videlo se i po slabom. interesovanju za

БЛАГОСТАЊЕ Страна 189

termine, koji su rađeni svega jednom u nedelji, znatno niže od promptne notice. Kod agrarnih papira takođe је došlo do popuštania kurseva, ali ne podjednako jakog. 6% Bezgluci su u jačoj meri pali nego 6%o Dalmatinci. Kursevi su gotovo izjednačeni što dosada nikada nije bio slučaj. Razlog: tome je, kao što po svemu izgleda, jača produkcija 6%5 Begluka od G'0i Dalmatinaca, što bi se moglo zaključiti iz jake ponude Begluka. Osim toga postoji ioš jedno čisto tehničko svoistvo Dalmatinaca, što im zasada daje preimućstvo nad Beglucima. Ustanove, koje kupuju za svoje' fondove preipostavljaju Dalmatince Beglucima, pošto se kupon prvih plaća jedared, a drugih dvaput u godini. Zato je posao sa Dalmatincima mnogo jednostavniji nego sa Beglucima. Iz tog razloga bilo je interesovanje življe i za 4% Agrarce, koji su se bolje držali od ostalih papira. lako ie dolar u jakom skoku, a i obračnski kurs dolara za naše dolarske рарјте, oni sami su pali, kao i da ne glase na dolare. 1 ovom prilikom se poКатајо, да је dolarska klauzula prazna forma Која је јеdino za to dobra da s vremena na vreme unese nem:r na naše efektno tržište. Od potpuno klasiran:h papira pojavili su se 7% Investicioni na berzi po nižem kursu. Rađen je i 7%0 Stabilizacioni po 99. Kursevi su u toku nedelje i dalje popustili.

1611. ле 20:31 21-70 2218 280 207 Rat. 56. 472—– 472—— 471.25 469.50 466.65 464.50 21/50/0 Rat. št., ter. —— —= 46850 —— | —= == 4%0 Agrar. 19291 —— 63— —— 6050 —— —= 400 Agrar. 1984 —— —— —= 6150 —— == 6% Begluci 91— 91.255 9050 90.95 #80.65 89.50 бб Begl., ter. —— = = = == == 6% Dalmatinci 9075 9075 9035 90— 8950 89.35 бо _ Рата, фег. —=— == == = = = 75 Investicioni 1083.— —=— 101.50 101.— —— == 7 Stabilizac. —=— 99— —— ——C = == 7%e Seligman —— И —=— —= —.79% Bler 95. _“ 9325 9185 9150 91.75 8%0 Bler 100.50 —— —= 99.75. 98.50 —= Narodna banka 7.660.— 7.600.— 7.550.— —.=7.500.— —=Pab, sitni —.= 226.— 225—- 22650 —= —= Pab, srednji —— —— 998— —— == 228Pab, krupni _-__ ___-_ _____ ___ ____

4% Renta 1895 Loz Crv. Krsta Duvanski loz

Kao što se iz donje tablice nego prethodne nedelje. On ie prosečni nedeljni obrti.

vidi obrt je bio znatno veći bio čak veći nego što su

17—25 Ш 10—16 Ш u Rili. din.

21/50/0 Ratna šteta 4.641.— 3.287. 21/0 Ratna šteta, termin 468.— 48.—x4. Agrarci 1921 217.— __ 4% Agrarci 1934 79.— S 7 Investicioni 378— 424.66% Begluci 3.269.— 2.226.6% | Dalmatinci 1.652. — 75079, 5бађштасјот 29— = 7% Bler 650.— 376.89 Bler 88.— 265.70 Seligman — 45Narodna banka 264.— 492.Рађ 102.— 93.Svega 11.830.— 8.006.—

Pošto su javna ruka, a ponešto i privatnici preuzeli sve što je ponuđeno, obrt pokazuje ujedno u kojim papirima smo imali veliku ponudu, a u kojima malu. Najveća je bila