Народно благостање

8. април 1939

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 221.

КОЊУНКТУРА

Стање Народне банке (у мил. дин.)

за ХИ | 34. 1 | 34-Х 0 | 2210 | 31-III АКТИВА 1936 | 1937 | 1938 | 1939 1939 Подлога злато у касама — — 1.588,3)1.706,21.898,81.904,21.904,8 S E | 374 7,5. 10;8/ 108) 10;8

злато на страни Укупно — |1.626,0]1.719,7 1.909,6 1.915,0|1.915,6

_____ i Девизе које не улазе у

подлогу — — — — — 559,03) 453,2) 643,5) 466,4! 438,8 Кован новац:

у никлу и сребру — — | 334,9) 360,0 330,0! 345,5 323,4 Зајмови: |

на менице — — — — |1.458,6)1.400,5)1,707,7 1.618,4 1.632,2 на хартије од вреди. — |_258,8| 263,0 63,6 37,8 43,6

Укупно — |1.717,41.662,51.771,3 1.656,2/1.675,6

Држ. Благајни — — — | 600,0) 600,0| 600,0) 600,0] 600,0 Вредности рез. фонда — | 137,6] 165,8) 223,5) 235,5] 237,5 Вредности ост, фондова| 28,3 29,5 387) 37,6 37,6 Непокрет., завод за из-

раду новч. и намештај | 155,1 160,4 1851: 188,5| 188,8

Разна актива 819,6/2.037,2/2.147,5)2.042,3|2.043,2

ПАСИВА Канитал — — — — = 180,0) 180,0) 180,0) 180,0) 180,0 Резервни фонд — — — | 158,5] 200,0 236,7, 239,4, 239,4 Остали фондови — —| 29,9) 341 87,5 38,8) 38,8

Новчанице у оптицају — |5.408,5 5,358,7|6,920,7|6.530,3/6.805,9 Обавезе по виђењу:

потраживање _ Државе | 594 17,8 381 234 21.8 жиро-рачуни — — — | 651,2/1.438,0 1.080,01.085,3! 855,2 разни рачуни — — — | 918,6/1.047,7] 980,1 994.9) 931,4

Укупно — |1,629,22.499,7)2.093,2/2 103,6|1.808,4

Обавезе са роком — —| 50,0) 50,0 30,0) 30.0) 30,0 Разна пасива 284,5| 363,3! 232,7) 258,6) 251,2 Оптицај и обав. по виђ. |7,037,8/8.291,3/9.014,0|8.633,9)8.614,3 Укупна подлога: — 28.5%/, npHM. — — |2,089,5)2.202,1/2,453,9,2.460,8|2.641,6 зл. у кас. 28.5% nps |2,041,0/2.102,5/2,440,0/2.446,9/2.447,7 укупно покриће — — |2968%/ |2654%/, 2722%/ | 28,50|2857%/6 покриће у злату — — |2729%/ | 26449/, 27069) 28.342841%/%

STANJE NARODNE BANKE NA DAN 31 MARTA 1989 GOD.

Za ultimo obično se smanjuju žiro računi, a povećava se novčanični opticaj. I ovoga puta je to nastupilo. No ipak u većoj meri nego što je to obično slučai. Osim toga ne treba ispustiti iz vida, da je i u prošloj nedelji došlo da povećanja novčaničnog opticaja za 104,2 mil. din., tako da sa porastom za ultimo koji iznosi 275,5 mil. ukupno povećanje krajem prošlog meseca iznosilo je okruglo 380 mil. din. To bi za normalne prilike bilo mnogo, dok je u vezi sa izvanrednim događajima, koje smo preživeli, prilično malo. U vezi sa septembarskom krizom opticaj je porastao za 952. mil. din., dakle blizu za trostruki iznos. Tada su se obaveze po viđenju smanjile za 609 mil. din., a ovoga puta za svega 366 mil. od čega na izveštajnu nedeliu otpada 295,2 mil. (obaveze po viđenju iznose 1.808,4 mil. din.). Dosta jako su se smanjili žiro računi, za 230,1 mil. din. na 855 mil. din. 30 septembra prošle godine žiro računi iznosili su samo nešto manje, 824 mil. din. Dok su u septembarskoi krizi razni računi, potraživanja državnih novčanih ustanova, dosta jako smanjeni, krajem marta to smanjenje ostalo je u dosta čednim granicama 68 mil. na 931,4 mil. din. Potraživanje države palo je nešto, za 16

mil. din. na 21,8 mil. Razna pasiva smanjila se za 7,4. mil. din. na 2512 mil.

Bitna razlika između promena u septembru i u martu je, da su ovoga puta kreditne operacije bile minimalne. Zajmovi su porasli za 19 mil. din., od toga eskontni za 18,6 mil. na 1.632 mil. din., a lombardni za 5,7 mil. na 48,6 mil. din. Devize koje ne ulaze u podlogu pokazuju dosta iako smanjenje та 98 mil. na 438 mil. din. I ako to s obzirom na našu deviznu situaciju ništa nije neobično, ipak izgleda verovatnim da se radi o reakciji na porast deviza u prošloj nedelji. Ако je naša pretpcstavka tačna, da se radilo o jednoj kreditnoj operaciji, onda se ona u izveštajnoi nedelji likvidirala. Od ostalih promena treba još napomenuti porast орисаја Комаnog: novca za 22 mil. Zlato je poraslo za 617.160 din. na 1.915,6 ти, за 28,59 prima na 2.461,6 mil. din. Zbir opticaja i obaveza po viđenjiu smanjio se za 19,6 mil. na 8.614,3 mil. din. Kyvota pokrića iznosi 28:57% i Veća ic nego U prethodnoi nedelji.

Beogradska berza

Izveštajna nedelja od 31-TII—6-IV 1989

EFEKTNO TRŽIŠTE

Pobolišanje situacije na svetskim berzama, koje je nastupilo u prošloj nedelji, posle prvog straha, nije bilo trajno. Vazduh je pun baruta, pa nije ni čudo što berze u toj atmosferi ne mogu da se oporave. Čim su se duhovi nešto umirili zbog Čehoslovačke, iskrsli su drugi događaji, koji su sprečili da se posao vraća u normalni kolosek. Karakteristika bese nije se promenila. Akcije su u izveštajnoj nedelji bile izložene jačem pritisku nego državne hartije od vrednosti. Bilo je slučajeva, kao na primer u Parizu, da su državne hartije od vrednosti skočile, dok su akcije i dalje padale. Do toga je dcšlo i u Njujorku, dok su u Londonu državne hartije od vrednosti samo neznatno popustile. Istina, pad kurseva akcija takođe nije bio veliki, ali je ipak nešto veći nego onaj državnih hartija od vrednosti. U drugoi polovini izveštajne nedelje raspoloženje je postalo znatno bolje. Na nekim berzama, kao što je u Parizu i Amsterdamu, došlo je i do skoka kurseva. Pretstojeći uskršnji praznici u mnogome su ometali posao. Nedelja pred Uskrs, naročito u katoličkim zemljama, smatra se gotovo prazničnom, što utiče i na raspoloženje berze, tako da su neke berze bile gotovo bez posla. Kursevi berze, tako da su neke berze bile gotovo bez pcsla. Na našoi berzi situacija je bila nejednaka. Ono što karakteriše izveštajnu nedelju to je osustvo interesa za poslove. To naibolje ilustruje veliki pad obrta, što se vidi iz donje tablice:

31 IT.-6JV 94—30 Ш u mil. din.

21/%/0 Ratna šteta 1.346 2.379 21/2/0 Ratna šteta termin 280 _ 4% Agrarci 1921 62 31 4%0 Agrarci 1934 252 | = 79 Investicioni 485 587 69% Begluci 1.040 1.211 6% Dalmatinci 1.097 3.098 70% Stabilizacioni 13 4 70 Bler 41 1.854 8%o Bler 41 937 Narodna banka 105 90 Pab 132 152

Svega 4.844 10.570

Obrt se prepolovio. Najjači je pad kod Dalmatinaca, zatim u dolarskim papirima i Ratnoj šteti. Obrt 6G%0 Begluka je bio samo nešto niži nego prethodne nedelje. U izveštajnoj