Народно благостање

Страна 222

nedelji situacija je bila takva, da se preuzela cela ponuda. Bilo je i privatnih kupaca, a stalno je kupovala i Državna hipotekarna banka. Prema tome nazadovanje obrta Dprouzrokovano: ie smanjenjem ponude. Najjače je to bio slučaj kod dolarskih papira. Oni su u poslednje vreme, zahvaljujući svom visokom rentabilitetu, bili živo traženi. Veliki iznosi se nalaze kod jedne prestoničke novčane ustanove, koji su van ргоmeta. I Blerovi papiri su išli stopama 7%o Investicionog zaima i Ratne štete i postali su kao što smo mi to nazvali »kla-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

sirani papiri«.

dan mali deo .. <

većina ostala

Kod Ratne štete se pokazalo da je samo jenjenih imaoca odlučio da ih ctuđi, dok joj je verna. G%o agrarni papiri sudeluju najjače u

prometu, što je sasvim prirodno pošto se nalazi još u fazi emisije. A sve dotle dok ie to slučaj nemogućno je njihovo Rklasiranie. Neodređenost i nejednakost tendencije vidi se i po kursevima u donioj tablici.

30-IHI 31-II 3-IV 4-IV 5-IV G-IV 91/2%/) Ratna šteta 467.— 466.75 466.50 466.50 467.50 -—.о љејо Ratna št., ter. —.= 46525 == == == = 4%0 Agrarci 1921 —.— 69.95 ——= == = = 49/) Автате! 1934 И И | 69 6% Begluci 90.75 90.15 90.95, 90.066. —.= 90.65 6% Begluci, termin —— === === === —_690, Dalmatinci 89.75 89.50 89.50 90— „90.15 —.6% Dalmatinci, ter, —— ——= === | = S —= 7 Investicioni 101— == 10185. 102——.. = == 79% Stabilizacioni о |. —— 79 Seligman о | —.— | —,— —,.7% Bler 93.50 9825 —— | —=_ == == &%/0 Bler 100.75. —— == 101.— —— = 6%0 Šumski agrar —— —— —= 8850. —= == Narodna banka == == = 7.500— 7.450— —.—= Pab, sitni 229.— === == | -— —= Pab, srednji 228.295, 228.— —— —.— —.= 216.Pab, krupni —.— > / 228——. | —— —= == 49%: Renta 1895 о | —_—ı —— =.= Loz:Crv. Krsta А RJ KU BON Duvanski loz 19.— —.= 12.50 ·-— | —= ==

Razlike u kursevima nisu bile velike. Najniži srednji kurs Ratne štete bio je 466.50, samo za jedan poen manji od maksimalnog. Kod Begluka, Dalmatinaca ta razlika bila je još тапја. Takva situacija se naziva stabilnom. Promenljivo raspoloženia na pojedinim sastancima nije moglo da da našem efektnom tržištu drugo obeležje, što se ima zahvaliti u prvom redu intervenciii Državne hipotekarne banke. Zatim u ovoi nedelji i suzdržljivost pcnude koja bi mogla da posluži kao dobar temelj prijatnijem raspoloženju. Ali zato bi trebalo da nastupi kao preduslov smirenje političkih prilika u Evropi. — Na kraju treba. ioš napomenuti, da ie u izveštajinoj nede1 prvi put rađen 6% Šumski agrar, koji je u svojim uslovima jednak 6%0 Beglucima, pa prema tome njegov kurs је ши blizini Poslednjeg. — 73Akcije Narodne banke rađene su po nešto nižem kursu. Privilegovana· agrarna banka rađena је bez Киропа та 223, što bi sa kuponom značilo 938 za krupne komade, Kurs se prema tome popravio. Od akcija "privatnih pređuzeća rađene su one Osiguravajućeg društva »Jugoslavijać po 730 i u Zagrebu Trbovlja po 195. |

Obračunski kurs dolara sa pri 10 ] Gi primom bio je sledeći: 31-11: 44 38; 8-IV: 44.3619; 4-JV: 44.3112; 5-IV: 44.3675. ||

Naši papiri na stranim berzama

_ Donja tabela pokazuje, da je opšti pad naših državnih O od vrednosti u Parizu prestao. Neki papiri su čak nešto skočili. O

_ ове

| 3-IV 281 до 1895 БЛ 938. 5%o 1902 OZ 258.50 41/50/0 1906 — 258.4а јој. 71909 · 246 257.50 41/20/0 1910 246— 957 440] 1911 265.— 2715). 1913 265.— 261 79/6 Stabilizacicni 332.50 Ga4l._ 5%o Funding 106.50 107 —

U Njujorku su pali kursevi naših dolarskih papira. | 790 Bler 8дуо Вјег 7% Зећетап З-ТУ 19.75—20.25 21.625—23.875 - 32—36DEVIZNO TRŽIŠTE | Izvori iz kojih pritiču slobodne devize jače presušuju. Tražnja za engleskim funtama mogla je biti zadovoliena samo u granicama 10—15%/o njene visine, po nepromenjenoi ceni od 258 din. Klirinške marke davao je uglavnom Prizad. Od pri- . vatnih izvoznika samo malo robe. Posao se odvija pri potpuno stabilnim kursevima. Grčki bonovi su mpopustili. Kao što se čuje njihov prolazni skok, početkom nedelje bio ie prouzrokovan jačom tražnjom sa strane turista.

Kursevi su bili sledeći:

31-III 258.— 1.380.— — —— Zvanični 298.— —— — — Stabil. sa. pr: 208.80 1.788.70 — 234.60 32 a-IV 258.—- 1.380.— — —— 334-IV 258.— 1.380.— — —— 383.83 5-IV 258.— 1.880. — — —— 6-IV _ 258.— 1.380.— _ — 31.75

„Obrt je iznosio 26,7 mil. Ффтп. ртета 26 пи. и ргећодпој nedelji. Berlin je rađen za 14 mil. prema 18,2 mil., London 117 ти. ртеша 121 ти, Стек: Đonovi 277.000 prema 371.000 itd. |

Kursevi deviza na ciriškoi berzi su sledeći: ; | Grčki

London Berlin Madrid „Milano bonovi 31-XII-36 31-XII-37 31-XII-38 30-Ш G-IV London 27.37 21.62 20.63 20.83 20.87 Amsterdam 238.30 240.60 · 240.85 286.12 986.20 Niujork 435.14 439.50 443.— 445.— 446.Berlin IJ ceo — 177.60 178.50 178.75 Pariz, | 90.39/5 14.680, 11.6220. 11.78%5 „, 11.841 Brisel = 5 74.70 74.80 75.05. Beograd 10— 10.— 10.— 10. „ 10—

Švajcarski franak je internacionalno slabiji. Funta i franak su stabilne prema 'dolaru, sa slabom tendencijom 50: slednjeg da skače, Ta tendencija važi samo za nešto duži rok. Nekih dana desi se: da dolar pcpusti prema funti i pre ma franku, koji. ie stabilan. 1 СА

Tržište zlata

Strujanie kapitala u S. A. D. o kome smo pisali u prošlom broju na istom mestu, prouzrokovalo ie znatnu ponudu zlata, koja je arbitražu jače potsticala na posao. Izvoz zlata je u martu bio veliki, on se ceni na 65,4 mil. funti sterlinga prema 34,2 mil. u februaru i 10,9 mil. u januaru o. g. Cena. zlata je ostala nepromenjena. To se objašniava time, da se ponuda zlata pojačala u oči ratne opasnossti iz bojazni, da. bi unovčenje zlata naišlo na teškoće. Osim toga ie i engleski Egalizacioni fond intervenisao, dajući zlato za funte. Zlatnici su imali manji ažio. Soverenj je rađen po 35 š, 994 p.

'Cena zlata se vidi iz donje tablice: |