Народно благостање

15. анрил 1939,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 237

orija ne smatraju više da su »povezane knjige« uslov urednog knjigovodstva. Bitno je samo hronološko i sistematsko obračunavanje i prikazivanje imovinskih delova i poslova.

Pisac »Naučnog računovodstva« odbacuje takođe povezane knjige. On ide i dalje i smatra da svi poznati oblici i sistemi knjigovodstva pokazuju znakove bolesti i nesavršenosti. Njihov najglavniji nedostatak on nalazi u »dnevniku«, koji smatra suvišnim, i u jednoobraznosti i ukalupljenosti oblika. računa i metoda po kojima se knjiženja vrše. Čulić nema lepo mišlienje ni o dosadašnjoj teoriji knjigovodstva. Nasuprot toj teoriji koja, navodno, i nije teorija i »pogrešnim« metodama, koje ne odgovaraju pravim zadacima računovodstva«, on postavlja svoj »konačni i nepromenljivi sistem računovodstva«, za koji veli da će odgovarati svim zadacima »te posjedovati oblik i metodu, koja se u svojim osnovama neće dati mijenjati, ni pobolišavati«. Kao što se vidi, Čulićevo učenje treba da bude neka vrsta dogme koja isključuje svaku reviziju.

U čemu su glavne razlike između dosadašnjih teorija i metoda dvojnog knjigovodstva i Čulićevog »sistema«? Njegova teorija knjigovodstva nije nova. To je stara personalistička teorija koja zamišlia račune kao lica. Jedni su čuvari aktivnih imovinskih delova, a drugi pretstavnici poverilaca. Kao što je to slučaj i sa dosadašnjim oblicima dvojnog knjigovodstva, tako ima i Čulićev sistem i glavnu knjigu (»kontrolnik dnevnih računa«) i sporedne — specifikacione knjige (»kartoteku pojedinačnih računa«). Nedostaje mu jedino »dnevnik«, Кој treba da pruža hronološki pregled poslovanja, Doduše, i Čulić smatra da je ovaj pregled potreban, ali veruie da se on može dobiti urednim vođenjem i čuvanjem »temelinica« (dokumenata koji pravdaju knjiženja), kao i odgovarajućim штедеniem glavnih i pojedinačnih računa. Međutim, iako je veliki protivnik »dnevnika«, ipak ni pisac »Naučnog računovodstva« nije mogao da potpuno izgradi svoj »sistem« bez jednog surogata dnevnika. Tu ne mislimo na »temeljnice« koje su i do sada bile sastavni deo urednog knjigovodstva, nego na razne »sumarne izveštaje i iskaze«, čije se vođenje mnogo ne TraZlikuje od vođenjia dosadašnjih osnovnih knjiga. Na primer svakodnevno sastavljanje Čulićevog »blagajničkog izveštaja« ne razlikuje se znatno od vođenja dosadašnieg blagainičkog

dnevnika, »sumarni iskaz nabave« je surogat dosadašnjeg dnevnika kupovine, »sumarni iskaz prodaje« odgovara Već poznatom dnevniku prodaje itd.

U predgovoru svog dela Čulić je obećao da će prikazati jedan novi sistem računovodstva, koji se sastoji u vođenju jedne jedine racionalno uređene knjige, u kojoj se svaka imovinska promena rešava »jednim pisanjem«, s tim da se ipak postizava savršen pregled imovine i rada preduzeća sa dneVvnim prometnim bilansom. To obećanje nije ispunjeno u celosti, jer se i po ovom sistemu čak i najprostiji poslovni slučaj mora beležiti bar na tri mesta (na temeljnici i na dva računa u »kontrolniku glavnih računa«, u glavnoi knjizi). Mnogi poslovni slučajevi moraće se, pored toga, upisati i u »sumarni iskaz«, kao i na kartone u kartoteci (prenosnom ili kopirajućom metodom).

Gotovo najkrupniju razliku između dosadašnjih oblika i metoda dvojnog knjigovodstva i Čulićevog sistema pretstavlja, pored ukidanja dnevnika, uređenje Čulićevog »kontrolnika glavnih računa« (glavne knjige). Dok su dosađašnji oblici računa bili u izvesnom pogledu zbilja ukalupljeni, jer su imali samo po dve kolone za iznos, dotle oni kod Čulićevog sistema mogu imati ne samo dve, nego prema potrebi i do dvadeset kolona za iznose. I na kartonima kartoteke broi kolona za iznose može biti promenljiv. Blagodareći tome svaki račun može se lako prilagoditi imovinskim delovima i poslovima o kojima vodi evidenciju. To je velika prednost, jer ona olakšava i vršenje poslovne kalkulacije. Čulićev »kontrolnik« omogućuje i plansko raspoređivanje računa, što kod povezanih knjiga, zbog čestih prenosa sa jedne strane na drugu, nije sučaj.

Naše pozitivno zakonodavstvo ioš uvek zahteva da trgovačke knjige moraju biti povezane. Zbog toga ni primena Čulićevog sistema u praksi nije još moguća. Međutim, on se može korisno primenjivati kao kontrolno knjigovodstvo, naročito u manjim i srednje-velikim preduzećima. Čulićevo »Naučno računovodstvo« napisano je Živim i lako razumljivim stilom, obiluje praktičnim uputama i interesantnim zapažaпрта o organizaciji računovodstva i administracije u privrednim preduzećima i pretstavlja koristan prilog našoj stručnoj literaturi.

КОЊУНКТУРА

СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 8 АПРИЛА 1939 ГОД.

Прилив новчаница код Народне банке обично се јавља после ултима и изазван је редовно већим уплатама на жиро рачуне, У извештајној недељи те појаве нису наступиле. Насупрот, новчанични оптицај се повећао за 39 мил. дин. на 6.845 мил. Не само да се обавезе по виђењу нису повећале, него су се смањиле за 29,4 мил. на 1.779 мил. дин. Пад жиро рачуна износи 16,8 мил. дин. на 838 мил. и разних рачуна за 14,7 мил. на 917 мил. дин. Потраживање државе порасло је за 2,4 мил. на 24,2 мил. дин. Разна пасива се повећала за 5 мил. на 256 мил. дин, Промене нису велике. Ни смањење жиро, као и разних рачуна није већег значаја. Вероватно, да је и због празника дошло до повлачења новца. Није искључено, да је и природна тенденција нешто појачана осећајем неизвесности код појединаца. Али већих последица није било од тога, па није дошло ни до јаког повећања оптицаја.

На активној страни зајмови су остали у нормалним границама. Они су порасли за 10,2 мил. дин. на 1.685,3 мил. дин. и то зајмови по есконту за 6,2 мил. дин. на 1.638,4 мил. а они на залоге за 3,8 мил. на 47,4 мил. дин.

Смањење девиза које не улазе у подлогу, за 11,5 мил. дин. на 426,8 мил, такође није ништа необично. Било је недеља, кад је смањење било много веће, У извештајној недељи је још и то повољно што се разна актива повећала. По саставу те позиције могло би се закључити, да се ради о порасту страних платежних средстава. Оптицај кованог новца смањио се за 2,6 мил. дин. Сток злата је порастао за 950.000 на 1.915 мил. дин, са 28,59 прима на 2.461,9 мил. дин. Збир оптицаја и обавеза по виђењу повећао се за 9,7 мил. на 83.624 мил. дин. Квота покрића се смањила на 98.540, (Види табелу на следећој страни).

Београдска берза Извештајна недеља од 7—13-17 1939 ЕФЕКТНО ТРЖИШТЕ Ситуација на ефектним берзама у свету погоршала се, под утицајем италијанске окупације Албаније. Већ свр-

шени догађаји, ако је оцена њихових последица иоле могућна, ипак нису имали такво катастрофално дејство на