Народно благостање

Страна 236

vrlo kratkoročni krediti, jer je menice trebalo iskupiti u roku od nekoliko meseca, tako da je Raih stalno imao brigu oko konsolidovanja takvih obaveza, i zato su bili potrebni oni veliki i česti zaimovi, koji su zaključeni 1938. Drugo, finansiranje menicama nije bilo dovoljno elastično da se prilagodi najracionalniioi raspodeli državnih porudžbina. Poreski bonovi odstranjuju teškoće finansiranja koje su postojale po prethodnom planu time što se upotrebljavaju za plaćanie kao i menice, a pošto ne dospevaju brzo, i publika ima interesa da ih zadrži, Rajh nije toliko upućen na zaimove. Zasada se 105 ne može predvideti efekat ovog načina finansiranja, ali da ne bi kredit dobio inflatorni karakter upotrebom bonova, ostaje i za buduću privrednu politiku glavno pravilo: čuvanje stabilnih cena i nadnica.

ПОЛОЖАЈ РАДНИКА

— Енглески железничари решили су да поново траже повишицу плате, Минимална недељна плата требала би да буде 50 шилинга (595 динара) за одрасле раднике. Спор око плате траје већ дуже времена. Обранички суд је био решио да су железничка друштва дужна на даду минималну надницу од 50 шилинга, ако железничари пристану да се повећају неке њихове дужности. Савез железничара је сада одбацио то решење и решио да обнови стари захтев и запрети штрајком, ако га друштва не приме. Друштва се жале да ће пораст плата повећати режијске трошкове и смањити способност железница за конкуренцију. финансијски ефекат минималне наднице од 50 шилинга и других повишица које би она повукла за собом био би 2,5 мил, фунти годишње.

— U Nemačko.i neće se više objavljivati podatci o nezaposlenosti, zato što nezaposlenih nema, nego samo kod na-

puštanja posla u jednom preduzeću dok radnik ne pređe U

drugo. Velika tražnja za radnom snagom od strane industrije izazvala je pojačano »bekstvo sa sela«, tako da se u poljoprivredi oseća sve teže oskudica radne snage. U starom Rajhu potrebno je 135.000 a u Istočnoj marki oko 35.000 radnika, a ima ih samo 13.000 na raspoloženju. Ove godine doći će iz inostranstva 200.000 radnika, najveći deo iz Italije.

ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА Трговачки регистар

Сједињене творнице конопље и ужарске робе д. д. У Загребу, упис чланице управног одбора, г-ђе Лоте Марић. — Јулио Мајнл д. д. у Загребу, упис промене чл. 6 друштвених правила. — „Циклон" а. д. у Београду упис промене чл. 1, 3,6, 8 и 9 друштвених правила, — „Зорка" прво југ. друштво за хемијску индустрију на деонице, Београд, упис члана управног одбора г. Саве Вељовића.

Зборови акционарских друштава

15 април — Брејер д. д. Бјеловар (редован). — Хинка Франка синови д. д. у Загребу (редован).

18 април — Загребачка творница кожа у Загребу (редован). — Загребачка творница ципела д. д., Загреб (ред.).

20 април — Српска банка д, д. у Загребу (редован). — Хрватска свеопћа кредитна банка д. д. у Загребу (редован). — Српска штедионица д. д. у Винковцима (ред).

21 април — Твенти Сенчери Фокс Филм корпорејшн, југословенско д. д., Загреб (редован). — A. E. FT. југ. д. д за електрику, Загреб (редован)

22 априла — Мостер творница лака и боја д. д. у Загребу (редован). — ИМнтерреклам д. д., Загреб (редован.) — Трговачко д. д. у Петровграду (редован).

24 април — Српски кредитни завод д. д. у Бјеловару (редован). — Дисконтна банка д. д. у Загребу (редован).

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 15

26 април — Прва југославенска ткаоница свилене робе д. д у Осијеку (редован). — Југославенско Сименс д. д., Загреб (редован). — Загребачки парни млин д. д, Загреб (редован). — Д. д. за подизање станова, Суботица (редован). — Хотел „Јагње“ д. д. Суботица (редован). Хартман и Конен извоз меса д. д. Суботица (редован). Лабор д. д., Суботица (редован).

27 април — Прве хрватске творнице саламе, сушена меса и масти, М. Гавриловића синови, д. д., Петриња (ред.).

30 април — Даљска штедионица д. д. у Даљу (редо-

ван). — Херцегновска банка д. д. у Херцегновоме (ред.). 7 мај — Српска штедионица д. д. у Пакрацу (редован. — „Јаблан: а. д. у Београду (ванредан), Е

10 мај — Барско друштво у Бару са седиштем на Цетињу (редован).

13 мај — „Стар: фабрика ултрамарина и боја а. д. Београд (редован).

bi PA3HO — Potrošnia aluminiuma u Engleskoj 1938 je porasla na 70.000 t. Domaća preduzeća ne mogu da podmire tako veliku potrebu. Zbog toga je Britiscth Aluminium Co rešila da podvostruči kapacitet svojih preduzeća. Ali kako ni u tom slučaju proizvodnja neće biti dovoljna, predviđa se podizanje fabrike aluminiuma u Australiji i Indiji.

— Razvoi motorizovanog saobraćaja u raznim eVTIODskim zemljama pokazuje stalnu tendencu mporasta. 1937 1 auto je dolazio u Francuskoj na 19 stanovnika, Engleskoi na 21, Danskoj na 26; Švedskoj na 35, Norveškoj na 36, Belgiji па 38, Švajcarskoj na 45, Nemačkoj 47 i Holandiji 58. U američkim zemljama tai odnos je još manji. U Australiji 1 auto dolazi na 13 stanovnika, Kanadi na 8, Novom Zelandu 7 i SAD., na 4.

— Posle donošenja zakona o ograničeniu raspolaganja českim potraživanjima u Engleskoj, odlučeno je da se ustanovi pravo stanje po pitanju finansiskih obaveza bivše Čehoslovačke prema Engleskoj. Engleska banka će ustanoviti kolike su obaveze sa teritorije bivše Čehoslovačke bile prema engleskim porterima, 14 marta o. g. Uzimaju se u obzir državne obaveze i drugih javnih tela, i svih društava koja su protokolisana u Čehoslovačkoj; akcije ili drugi oblici učešća u tim preduzećima; razne finansiske obaveze, po kojima su lica iz Engleske imala pravo da traže ili kamatu ili izvesni udeo u dobiti, bilo prema licima bilo institucijama u bivšoj Čehoslovačkoj. Trgovački dugovi i svi oni koji nisu nabrojani gore, ne interesuju Englesku banku kod utvrđivanja ovih finansiskih odnosa. U Londonu strahuju da bi Nemačka mcgla blokirati sva ova potraživanja Engleza, kao odgovor na englesko blokiranje českog zlata.

BIBLIOGRAFIJA Pavao Čulić, Naučno računovodstvo, Beograd, 1938.

Poznat je čitav niz oblika i metoda dvojnog knjigovodstva. Pored toga što svaku imovinsku promenu beleže dva puta, na jednom računu pod »duguje«, a na drugom pod »potražuje«, zajedničko im je i to, da polaze sa pretpostavke da je za potpuno izgrađen sistem obračunavanja neophodan kako hronološki upis svih poslovnih slučajeva u dnevničke »knjige«, tako i sistematski prikaz aktivnih i pasivnih imovinskih delova i njihovih promena na dvostranim računima glavne »knjige«. Za beleženje podataka o količinama i drugim pojedinostima, ukoliko nije izvršeno u samoj knjizi, služe gotovo kod svih oblika još i sporedne odnosno specifikacione »knjige« ili kartoteke. Inače, ni moderna zakonodavstva ni te-