Народно благостање
franku svaka promena k
· industrija (za 711)
_ 415, април 1939
— Cene poljoprivrednih proizvoda u Engleskoi sve do Ккгаја тата 1989 пази pokazivale značajnije promene. Kako
"su' bile niske, proizvođači su še stalno žalili, naročito odgajiрак stoke. Kraiem marta: nastao је obrt. Cene stoke počele "su lagano da se dižu. Takođe su skočile cene krompira i DO-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
lioprivrednici koji su imali veće rezerve mogli su da naprave .
dobar posao. Zasada se još ne može oceniti da li ie taj DO-
*rast cena privremen zbog uskršniih praznika ili će trajati i
posle njih.
ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ — Naiteži problem koji ometa sastav nove belgiske vla-
де је птаупогеХепје budžeta. Deficit redovnog: budžeta za
1939 iznosi 353 mil. franaka, vanrednog preko 2 milijarde
ukupno treba pokriti oko 2,5 milijarde. Deficit redovnog Ра džeta mogao bi se izbeći štednjiom. Problem je kod vanrednog: Postoje praktično samo dva ižlaza: zajam u zemlji ili inostramstvu ili devalvacija Ттапка i jače oporezivanje dobiti. Malo se veruje u uspeh zaima, uglavnom zato što tržište kapitala ne pokazuje raspoloženje da ga upiše. Unutrašnji 24
:jam: posle „Minhena uspeo je samo tako što je raspisan па
premiiskoj: esnovi. U Belgiji je VrIO snažna Tendencija tezaurisania, tako da. ulošci kod banaka stoie gotovo na istoj Visini. Neraspoloženie prema. novom. zaimu pojavljuje se i kao opozicija iavnim radovima. Navodi se da Su Oni osiromašili tržište kapitala, jer je 1936 pozaimljeno 2486 mil. franaka u fu svrhu» 2,877 mil. 1037 i 2,573, mil. 1938. Zaimovi u jinosfranstvu loše su prošli a sad. bi bilo još gore s njima. Za devalvaciju ovog puta ima razloga u Тот да bi se franak odrešio-od zlata i vezao za funtu, jer se Vrlo snažno oseća na ursa funte. КОЊУНКТУРА
"—— Шведска инлустрија после опадања производњеу папирној и дрвној и стагнацији у осталим гранама последњих месеци 1938 поново је оживела. У фебруару о: г. општи индекс производње (1985 = 100) износио је 119 и био
"је већи за 2 поена од пораста за 1938. Највећи пораст
производње забележен је код железне и челичне индустрије, чији је индекс изкосио 120, за 2 више него у јануару а за 18 више него у августу 1988. Индекс текстилне и одев-
не, индустрије је порастао за 3 на 172, машинске за | Ha
134. Производња хране и других средстава за потрошњу fe "такође знатно порасла и она папира и дрва која је скоро =у целој 1988 опадала сада је оживела,
— U martu. 1939 broi osiguranih. radnika i nameštenika-.pri Ouzoru u.Ljubljani iznosio, je 95.712, za 3.995 više nego u istom: mesecu 1938 a za 2.414 više nego u februaru 1939. То је najveći broj osiguranih dosada u ovom mesecu. Prosečna nadnica povećala se za 1,32 din. na 25,22 din. Celokupna dnevna zarada iznosila ie 2,4. mil. din., za 207.000 din. više nego 1988. |
— Privreda Dravske banovine razvijala se u Tebruaru 1939 povoljno.. Broj zaposlenih radnika povećao зе Код пајvećeg dela privrednih grana i iznosio je 92.298, za 2.906, Veći nego u februaru 19938. Naiveći porast zabeležen је kod tek-
' stilne (za 992), industrije za preradu drva (za 468), odevne
(та 334), стадпје Žželeznića i cesta (za 9319) i kućne posluge (za 317). Značajniji pad pokazale su jedino šumsko-Dilanska i gradnje nad zemljom (za 620). Prema januaru 1939 broi zaposlenih se povećao u Vezi sa sezonskim
" oživljeniem poslova za 2.641 i to kod šumsko-pilanske za 800, " gradnje cesta i | _ 402, tekstilnoj inđustriii za 909 i t. d.
železnica za 684, gradnja nad zemliom za
— Danska: privreda 1938, osim opadania poslova u ne-
” kim granama, razvijala se povolino. Celokupna proizvodnja “po volumenu ostala ie na nivou 1937. Indeks industrijske pro-
.
Страна: 235
dukcije (1935=—100) iznosio je 109, krajem 1938 se nešto poуебао. Najjači konjunkturni pad zabeležen је kod građevne industrije. Zbog toga je i broj nezaposlenih 1938 bio Veći nego 1937, kada je on kod organizovanih radnika iznosio 21,9% od celokupnog broja. Spolina trgovima pokazuje izvestan pad. Celokupan promet 1938 je iznosio 3187 mil. K. prema 3238 mil. 1937. Pad potiče naivećim delom od toga Što Su cene 1938 bile niže od onih 1937. Devizni stok novčanične banke se znatno povećao. Povoljan razvoj privrede odrazio se i na HOVčanom tržištu koje je lane bilo likvidnije nego 1937.
— Po izveštaju Narodne banke za februar 1939 naša spolina trgovina ne pokazuje povoljan razvoi. Izvoz je iznosio 340. mil. prema 394 mil. din. u istom mesecu 1937, a uvoz 402 mil. prema 431 mil. Opao je izvoz u Nemačku od 107,1 mil. 1937 na 94.8, Belgiju od 40,8 mil. na 28,2. mil., Enzslesku od 48,7 та, па 25,1 ти. 1 Ештилуји .04 6,5 mil. na 3,1 ти. Роrastao je u Maliju od 32,4 mil. na 34,5 mil., Čehoslovačku od 20,8 mil. na 35,2 mil., Mađarsku 12,i mil. na 20,3 mil. Francusku od 2,7 mil. na 19,1 mil. i Grčku od 5,9 mil. na 7 'mil. din. Uvoz je opao iz Čehoslovačke od 46 mil. na 31 та! |, Engleske 64 318 ти. па 30,2 mil, Mađarske od 17,4 ти. па 14.9 mil. i Grčke od 5,5 mil. na 2,4 mil. a porastao iz Italije od 36,1 m'l. na 45, mil. Nemačke od 150,3 mil. na 164,2 mil., Belgije od 3,1 mil. na 6,6 mil., Mađarske od 12,1 mil. na 20,3. mil. Francuske od 8,9 mil. na 11,5 mil. i Rumunije od 3,1 mil. na 7,8 mil. din. Broj utovarenih vagona iznosio је 116.009 prema 193.000 1937. Indeks rudarske proizvodnje bio je 140,4 prema 1327. i topioničke 208,4 prema 143,3, što znači da se polet 1937 u ovim granicama ne samo održao nego i povećao.
RATNA PRIVREDA
— JipmtaasEe поруџбине у Италији за потребу наоружања утицале су знатно на појачање индустријске производње. Општи индекс производње (1928 = 100) износио је у јануару 1989 109,1 према 105,5 у истом месецу 1938. Пораст је забележен код свих грана које раде за наоружање,
нарочито код железне и челичне. С тиме у вези повећала се и производња електричне струје за 9,6 мил. кв. сати на 1.264 мил. према децембру 1988.
— Енглеска влада ради на реорганизацији службе исхране становништва за случај рата. Ту службу досада је обављао нарочити уред за исхрану који је основан пре Фа године и подређен је министарству трговине. Док министар трговине одговара пред парламентом за рад тог уреда, министар за координацију одбране одговоран је за политику стварања резерви хране. Такав начин организације дао је повода многим критикама. Влада сада намерава да одреди једног министра који ће бити одговоран и за политику стварања резерви и за администрацију исхране. Уред за храну био је њему подређен а за време рата претворио би се у посебно министарство.
= Шва влада тражи од парламента да jod одобри нови кредит за народну одбрану од 190 мил. франака. Утрешиће се на појачање авијације, одбрану против напада из вазлуха, повећање резерви муниције, изградњу утврђења и обезбеђење железничког саобраћаја. За последње 4 године Швајцарска је утрошила на наоружање 850 мил. франака.
— француска влада пооштрила је досадашња наређења о заштити резерви бензина и нафте од напада из ваздуха. Цистерне са запремином већом од 14.000 м“ које нису укопане морају се до почетка августа 0. г. заштити“
ти нарочитим направама од авионских бомби.
— Nacionalsocijalistički časopis: »Die deutsche Ми schaft«, pišući o novom finansiskom. planu. daje odgovor zašto
_ je moralo biti napušteno finansiranje porudžbina pomoću me-
nica, godinu dana pošto је bilo. zavedeno... Prvo, što su. bili