Народно благостање

Страна 234

споразума, чији би прави смисао био у дискриминацији "спољне трговине са земљама које су завеле контролу девизног промета и манипулишу с валутом у циљу повећања извоза. На увоз из оваквих земаља требало би да се заведе посебна виша царина за 20—250/0.

Посебна опет политика предвиђена је према земљама, с којима је размена до сада била незнатна, али код 'тога може се запазити да поред интереса за повећањем извоза постоји политички интерес. Извозна трговина треба да буде организована по гранама, а задаћа организације је да пропагира француски извоз, да проучава прилике

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

"Бр. 15

тржишта, треба да се оснивају извозни картели који ће у првом реду одстранити конкуренцију извозничких фирми регулисањем цена. Држава даје извозни кредит и ослобађа од пореза приход од кредита подељених за повећање француског извоза.

Смисао борбе за извоз о којој говори Рено био би дакле, не у пропаганди за враћање либерализму, него У подешавању извозне политике различитим методама спољне трговине других земаља и различитом положају у коме се оне налазе, тако да би једне биле фаворизоване а друге запостављене.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

ПОЉОПРИВРЕДА

— Према подацима статистичара Ф. Н. Лихта 1939/40 биће у целој Европи засејано шећерном репом 1,855,700. ха, за 2,15%/ више него 1938/39. Површина под репом у Совј. Русији цени се на 1,180.000 ха, Немачкој 545.600, протектора"ТУ. Чешкој и Моравској 113.000. Француској 250.000 aa 4%/0 више него прошле године, | | — Svetska proizvodnia vina 1998 iznosila je oko 200 mil. hektolitara prema 182,5 mil. 1937. Kako nema izgleda da će se potrošnia vina povećati većina zemalja koje ga DrOIZVOde pooštrile su mere da se proizvodnja ograniči i da se višci, ukoliko se ne mogu izvesti, upotrebe u industrijske svrhe. U Francuskoj je vlada naredila da se 6,5 mil. hektoli„tara preradi u alkohol i upotrebi za mešanje sa benzinom kao pogonski materijal. 1,5 mil. je privremeno stokirano и роdrumima. Na taj način misli se održati minimalna cena od 16 do 17 franaka po hektolitru. U Italiji prošlogodišnja proizvodnja bila je za 10% nego 1937. Rezerve starog vina nisu velike, ZDOZ toga, pošto se očekuje da će se višak moći izVesti, određeno je da se destilira manja količina nego 1937. Stvorena je naročita organizacija za propagandu i izVOZ Vina. Slične mere preduzele su SAD, Argentina i Portugal. Mađarska je odredila minimaine cene. Ali najveći deo zemalia na„stoji da se oslobodi viška preradom vina u alkohol.

ИНДУСТРИЈА

___— Шпанска влада намерава да појача производњу У „рудницима која је јако опала за време грађанског рата, У првом реду у рудницима железа, сумпора, бакра, калиа и олова. Резерви бакра уопште нема тако да се мора засада увозити, док калиа, олова и сумпора има толико да се може подмирити потреба за кратко време.

НОВЧАРСТВО

— Гувернер Талијанске банке у свом извештају о раду банке у 1988 истиче да је оптицај новчаница крајем "1938 био 18.956 мил. лира према 17.468 мил. 1938. У новембру 1989 оптицај је пао на 17.967 мил. Златна резерва износила је крајем 1938 3.826 мил. лира према 4028 мил. "крајем 1987, а до краја марта 1939 повећала се за 5 мил.

— Slovačka vlada ie konačno donela rešenje o stvaraniu novčanične banke i nacionalne valute. Novčana jedinica neće se zvati »orel«e kao što je ranije iavljeno nego kruna (Ks). Dosadašnje krunske novčanice zameniće Se za nove u relaciji 1:1. Vrednost 1 ks. biće 31,12 miligrama finog zlata. Vlada će iskovati sitnog novca do iznosa od 2 ks po stanovniku. Novčanična banka imaće glavnicu od 100 mil. ks.

"ТРГОВИНА

— Последње две недеље показују известан преокрет "на међународном ' тржишту железа. Појачање наоружања

у Француској, Енглеској и другим земљама довело је до смањења извоза, пошто је индустрија у тим земљама заузета државним поруџбинама. Услед тога су се продужили рокови за испоруку за 2—3 недеље. У исто време резерве које су постојале у Енглеској и Француској смањиле су се, нарочито оне финог лима и лима за бродове. Интерес за лим и још неке врсте железа се појачао. За сада Уред не'мисли да мења картелске цене, пошто не жели да омете пораст тражње земаља увозница који је већ наступио и који ће се још појачати.

— Тражшња америчког памука стално опада. Од августа 1938, после завршене бербе па до краја фебруара извоз се преполовио и износио свега 2,4 мил. бала у вредности од 126,1 мил. долара према 4,2 мил. бала претходне године у вредности од 2349 мил. долара. Изузев Јапан и Шведске, све земље увознице смањиле су куповину памука.

— Старо железо последњих година постало је важан артикал у међународној трговини. Док је грађански рат у Шпанији био у јеку и због тога производња железне руде јако опала, важност старог железа је још више порасла. Земље које су увозиле шпанску железну руду морале су да појачају потрошњу старог железа. Цене су нагло скакале. Том порасту тражње знатно су допринеле и оне земље које су повећале производњу челика а сиромашне су рудом, То су у првом реду Јапан и Пољска. Највећи извовзници старог железа јесу Сједињене Америчке Државе, које су 1988 извезле 2,6 мил. т, затим Француска (383.000. т.), Белгија (365.000 т.) и Холандија 213.000 т.). Највећи увозници јесу Немачка (1938: 1,1 мил. т.), Јапан (2,5 мил. т.), Италија (600.000), Енглеска (465.000 т. и Пољска (415.000 т.). У неким земљама производња челика у великој мери зависи од увоза старог железа. Тако у Пољској 409 челика произведено је помоћу њега, у Јапану тај проценат износи 35, Италији 383, Немачкој 3 и Енглеској 6.

— Prošla godina za spolinu trgovinu Rumunije nije bila povolina. Trgovinski bilans je bio aktivan, ali pošto se smanjio izvoz u devizne zemlje priliv deviza bio je u uporeдепји sa raniiim godinama slab, zbog čega se osećala velika oskudica u njima. Celokupni uvoz iznosio je 18.043 mil. leja, (1937:20.285), а izvoz 21.690. mil. 131.568). Орао је IZVOZ u Englesku od 2.783 mil. 1937 na 2.382, Švaicarsku od 872 mil: na 589, Belgiju od 1.465 mil. na 544 mil. i Francusku od 1.813 mil. na 919 mil. ali je takode opao izvoz i u neklirinške zemlie. Učešće Nemačke u uvozu se povećalo od 5.859, mil. 1937 na 6.858 mil. Nakon pripojenja Češke i Moravske ono će iznositi oko 55,5%" od celokupnog uvoza. U upoređenju prema 1937 prošla godina pokazuje znatno opadanje uvoza i izVOZa. Naročito je opao izvoz nafte (od 12.300 mil. t na 9.334. mil.), kao posledica vladine politike koja teži za nacionalizaciiom

"proizvodnje.