Народно благостање
15, април 1939.
Из уредништва
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 221
наша спољна трговина под дејством – светског привредног циклуса
ТУ. СПОЉНА ТРГОВИНА 1938
Главна карактеристика наше спољне трговине у прошлој години је опадање и по количини и по вредности: 12,2% односно 12,9%. Извоз је опао много више од увоза. По количини смањио се за 18,7%, а по вредности за 19,5%. Увоз је опао по количини за 14,9%, а по вредности за 4,9%. И код извоза и код увоза, у прошлој години, играла је већу улогу промена цена, које су према 1937 години пале на целој линији. Услед тога су промене у вредности знатно веће од промена по количини.
_- У извозу према 1937 показују опадање сви важнији артикли. Изузев неколико артикала, до чијег је смањења извоза дошло услед подбацивања производње, опадање код свих осталих последица је слабљења светске коњунктуре.
“ Највише је опао извоз житарица и то; шпени"за 65,2% по количини и 62,8% по вредности и куруза за 35,5 односно 31,2%. У 1937, иза које
7
5 с
ić
Кох У
је стојала рекордна жетва житарица, ова два.производа учествовала су у извозу са непуних 20%, a
рошле године њихово учешће пало је на 13.500.
=. "Одмах за житаринама велико опадање показују стока:и сточарски производи. Њихов извоз пао је са 1:949,6 на 1:304,8 мил. дин. или за 12,8%, али упокос томе ова група артикала и прошле године са адржала је прво место у извозу. Највише је звоз живе стоке: са 1,017.340 на 561.494 ком. %, а по вредности са 717,6 на 591,8 мил. дин. %. Сем свиња и коња, извоз говеда, телади и стоке више се него преполовио. На опадање
%
највише су утицали политички догађаји у Средњој Европи и немири на Леванту. После извршених про-
мена у средње-европским границама за највећи део
овога извоза остало је. једино немачко тржиште. Опао је и извоз живине за 11,1% по количини и 31% по вредности. Код кланичних производа имамо. такође опадање: свежег меса за 9,8%, прерађевина од меса 3,7% и масти 20,5% по количини. Од сточарских производа смањио се извоз качкаваља за 235% и кожа за 11,3%, а повећао јаја за 21% И животињског перја за 4,1%.
Тешкоће у извозу ове групе производа, које су се појавиле у другој половини 1938 услед контракције тржишта, биће још веће у овој години. Извоз свију врста дрвета показује следеће про-
мене: | 1938 1987. | 1 Тона 1,015.390 1,208.044 15,9 Мил дина | GOLJO 003.00 213
Веће опадање извоза по вредности но по количини последица је осетнијег пада цена. Највише је дпао извоз грађевног дрва и то у релације где се дрво продаје за девизе. У 1937 г. у нашем извозу дрва Енглеска је са 228 мил. дин. заузимала друго место, одмах иза Италије са 248 мил. дин. У прошлој години она је дошла на треће место са 122 мил. дин. (опадање према томе износи више од 50%), док је на прво место избила Немачка са 215
мил. дин., а на друго место дошла Италија са 191 МИЛ. дин. ;
Од биљних производа највећу промену претставља повећање извоза свежег воћа, за 147% no количини и 136% по вредности. Извоз воћа у прошлој години имао је сјајну коњунктуру, јер је берба у Средњој Европи, услед неповољних временских прилика, увелико страдала.
Извоз рударских и топионичких производа, који су у 1937 г. имали токође одличну коњунктуру, У прошлој години смањио се са 1.059,9 на 837,8 мил. дин. односно са 21%.
Као што видимо, у прошлој према 1937, највише је опао извоз предмета исхране, а за њим сировина и полупрерађевина и то како оних аграрног тако и индустриског порекла. Узроци опадању су: слабљење коњунктуре у свету и рђаво функционисање платног промета са Немачком, која је у прошлој години апоорбовала аустриско и добар део чехословачког тржишта, што није могло да дође до изражаја и у одговорајућем повећавању нашега извоза у ову релацију. ;
И у структури и вредности увоза према 1937 г. опажају се знатне промене.
Текстилни производи задржали су своје прво место са 1.419,7 мил. дин. односно 29,5% према 1.797,6 мил. дин. и 34% у 1937. Док се увоз по вредности смањио за 21,1%, по количини опао је свега за 5,1%. Осетан пад цена односи се и на сировине и полупрерађевине и на готове производе што се види из следећег прегледа кретања њиховог увоза:
1938 1937 —/ 1938 пр. 1937 | Тона Мил. д. Тона Мил.д. теж. вред. Сировине и полу-
прерађевине Готови производи
49.977 9912 52.552 1.2346 5,0 20,8 9.791 4285 10.364 55389 49 22,7
(Опадање увоза готових текстилних производа, услед развијања домаће производње, претставља систематску појаву у структури нашег текстилног увоза последњих година, Према томе, то се не би могло узети као знак слабљења куповне снаге у земљи. Много је озбиљније природе опадање увоза сировина и полупрерађевина, јер оно индицира смањење производње, сем уколико није последица тешкоћа у снабдевању девизама. . | | Кретање увоза инвестиционих добара могло би да послужи важним мерилом за просуђивање развијања привредног стања наше земље. Међутим, наша статистика, сем машина и превозних средстава, не познаје поделу на инвестициона добра, тако да су међу ове укључени и производи намењени непосредној потрошњи. Узимајући ипак ову групу, као. целину (гвожђе, металне сировине и полупрерађевине, разне израђевине од гвожђа и других метала, превозна средства, машине и електротехничке предмете) видимо да се увоз повећао са 159.180 на 167.613 тона или за 5,3%, а по вредности