Народно благостање

Страна 228

са 1.172,7 на 1.283,3 мил. дин. односно 9,4%. Највише се повећао увоз машина и справа (по тежини 9%, по вредности 35,5%) и превозних средстава (8,4 односно 35,1%). Према овим цифрама и инвестициона делатност и моторизација саобраћаја вршени су прошле године у истом обиму као и у 1937. То потврђује и пораст увоза минералних уља са 104.055 на 154.689 тона или за 48%. Увоз угља, чија потрошња такође служи мерилом наше привредне коњунктуре, повећао се са 412.640 на 497.778 тона.

Једном од индиција за повољно стање куповне снаге у поређењу са претходном годином може да послужи и повећање увоза предмета исхране за 51,3% по количини и 1,4% по вредности. У порасту је највише учествовала со: са 25.177 на 60.845 тона. Но и увоз осталих производа, сем пиринџа, који је остао исти као у 1937, знатно се повећао. Увоз каве повећао се по количини за 11%, а по вредности смањио се за 27%. ;

Код осталих сировина и полупрерађевина повећао се увоз непрерађених кожа са 5.501 на 8.613 тона тј. за 56,4% и прерађених са 109 на 115 тона односно 5,5%. Увоз уљаних плодова и семења, који је у прошлој години био ограничен искључиво на сировине за производњу техничког уља, пао је са 21.180 на 14.239 тона или за 35%. Увоз лоја за производњу сапуна остао је непромењен 6.506 тона, али се по вредности смањио за 20,2%.

(Сви готови индустријски производи, као што су стакло, вештачке органске боје, лекови, израде од порцелана и дрвета итд. показују мање опадање увоза према 1937.

У нашем извозу, сем Немачке и Енглеске, све остале важније земље смањиле су удео. После Ау-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ -

Бр. 15'

стрије и Чехословачке у које је извоз опао за 64,1 односно 19,3%, највише је опао извоз у Западну Европу и то: у Белгију за 35,2%, Холандију 24%, Швајцарску 25,9% и Француску 77,9%. Опадање извоза у ове земље изазвао је мањим куповинама руда, топионичких производа, дрва, пшенице и кукуруза. Преко 50% пао је извоз у Скандинавске земље. У Мађарску извоз је опао за 3,6%, у Италију за 44,8%, САД. 12,4%, Аргентину 16,7%, Грчку 32% итд. Извоз у земље Леванта пао је за 40%. У Немачку извоз се повећао са 1.361 на 1.814 мил. дин. а њено учешће са 33,2 на 35,9%. После присаједињења Чехословачке тај проценат ће се попети и преко 50%. У Енглеску извоз се повећао са 464,6 на 485 мил. дин. односно за 4,5%. Немачка је, према томе, далеко испред свију осталих земаља у нашем извозу, а за њом је Енглеска, која је у 1937 имала шесто место тј. била иза Немачке, Аустрије, Италије, Белгије и Чехословачке. Италија је са трећег дошла на пето место. |

Поред проблема одржавања волумена, освајања нових тржишта, развитак спољне трговине у прошлој години учинио је актуелним и девизно-политичко питање. Промет са клириншким земљама смањио се на страни извоза са 12,6%, а увоза са 7,6% и трговински биланс с овим земљама закључен је са пасивом од 28,7 мил. дин. док је у 1937 био активан за 178,6 мил. дин. Далеко више од промета са клириншким пао је промет са неклириншким земљама од кога зависи прилив девиза које служе за набавку сировина и полупрерађевина. Извоз у неклириншке земље смањио се за 31%, а увоз из њих повећао се за 1,6%, тако да је трговински биланс с њима завршен с активним салдом од 100,8 мил. дин. према активи од 860,1 мил. дин. у 1937 години.

У. ПРОМЕНЕ

За десет година у нашем извозу нису настале значајне структурелне промене. Најозбиљнија промена би била кад би се показала тенденција да опада извоз сировина, а расте готових производа. Да се испољи таква тенденција, била би потребна много јача индустријализација него што смо је имали и много боља коњунктура у свету која би омогућила већи извоз готових производа. И тако је ред главних предмета нашег извоза за последњих 10 година остао углавном непромењен, али ипак има неколико интересантних промена.

Дрво за грађу у извозу стоји увек на првом месту, а храстови железнички прагови се губе и такође опада извоз дрва за гориво. Кукуруз и пшеница долазе на друго место, варирајући увелико због великих разлика у годишњем приносу. Код руда постоји снажна тенденција да повећају свој удео у извозу, а с развојем металургије повећаће се и удео метала, дакле полупрерађевине. У пољопривреди, због добрих услова за извоз, постоји јача оријентација на извесне културе, као кудељу, уљану репицу, пасуљ. Порастао је био једно време удео пернате живине, али затим се опет смањио. Највећа промена збила се код извоза цемента. Његов удео у извозу био је 1929 врло висок, 8,63, са 164 мил. У кризи он се најбоље држао, јер му се удео попео 1933 год. на 12,21%, али од тада губи се постепено.

Код увоза јаче се опажа процес индустријализације. Расте удео сировина, а опада удео готових произвовда, који се добијају из њих, н. пр. код тек-

стилија. Затим, повећава се увоз средстава за производњу. Много су веће промене правца извоза. Ред главних земаља у које је ишао наш извоз био је 1929: Италија (24,88%), Аустрија (15,63%), Румунија (12,94%), Немачка (8,52%), Грчка (7,38%), Мабарска (6,80%), Чехословачка (5,38%), Француска (3,99%), Швајцарска (2,22%), САД (1,59), Енглеска (1,34%). За већи број година из тог периода овај ред земаља не важи. Румунија је само изузетно дошла на треће место, оно је тих година припадало Чехословачкој, а на четвртом је била Немачка. Код увоза ред земаља је био: Чехословачка (17,50%), Аустрија (17,43%), Немачка (15,64%), Италија (10,64%), Мађарска (6,46%), Енглеска (5,61%), а тај ред одговара углавном годинама око 1929.

За 1938 дали смо податке напред. Ту постоје три значајне промене. Избијање Немачке на прво место у извозу и увозу, што ће остати трајна појава и у будућности после великих промена у Средњој Европи. Друго, Италија се помакла на пето место у извозу, а остала на трећем у увозу. Трећа значајна промена је да је Енглеска у извозу дошла на друго место. Удео њезин повећавао се постепено из године у годину, од 1929 (1,34%, 1,54%, 2,01%, 2,11%, 2,68%, 4,66%, 5,27%, 9,87%, 7,41%, 9,61%). Није само релативно повећање него и апсолутно. Наш извоз у Енглеску износио је 106 мил. 1929 год. а 1938 г. 485 мил. динара. Без развоја енглеске коњунктуре та појава не би била могућна и то у време кад је Енглеска напустила слободну трговину.