Народно благостање

15. април 1939.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 229

М. РЕЗИМЕ

7“ Прошле године почео је исти процес који се одиграо у периоду 1929/1933: опада спољна трговина по волумену и вредности. Разлог је исти: опадање светске коњунктуре. Као последица тог развоја заоштрава се проблем девиза.

Али зато је огромна разлика у односима међународне размене, сади 1929—1932. Опадање спољне трговине било је тада нарочито снажно зато што се под депресијом почео да распада сам либерални систем међународне размене. То распадање завршило се поделом света у клириншке и неклириншке земље. Ове последње остале су верне либерализму у принципу, али су толико појачале свој протекционизам, да ни према њима није конкуренција могућна као раније. Али баш у изградњи тог протекционизма дошло је до значајне појаве, да су велике зе мље у својој размени с другима извршиле неке врсте класификацију земаља првог и другог степена по важности размене за њих. То је нарочито јако

истакнуто код клириншких, али постоји и код неклириншких земаља. Један волумен размене између земаља првог степена сигурнији је. То би био разлог да светска размена не оде у онакву кризу до какве је дошла 1932. Друга разлика је у одвијању светског привредног циклуса, који је, изгледа, већ пребродио најнижу тачку. Кад ни појачани протекционизам није онемогућио попуштање коњунктуре и опадање спољне трговине, даљна трговинско политичка активност наилазиће на још јачи протекционизам. То ће отежавати закључење трговинских споразума, нарочито ако би политички моменти утицали да се на њих гледа као на политичко оруђе. Али баш ти моменти могли би да омогуће споразум онде где би он, по економским предусловима, био тежак. Као и после 1933 оживљавање светске трговине може се очекивати тек кад дође до јачег опорављања светске коњунктуре, а то исто важи и за нашу спољну трговину. (Крај).

=C=—='

Po rezultatima budžetiranja februar mesec bio je isti kao i ianuar: slabiji u poređenju sa raniim mesecima tekuće budžetske godine. Prihod je podbacio prema predviđanju i bez malo u celosti je morao da bude upotrebljen za pckriće rashoda, dok su raniji meseci davali redovno osetan višak koji je služio za pokriće vanbudžetskih rashoda.

Prihodi u februaru mesecu dali su 990,83 mil. din. ili 2,59% manje od predviđene sume odnosno 2,29%. više od prihoda u istom mesecu 1938 g. Po pojedinim grupama i kategcrijama kretanie prihoda izgledalo ie ovako:

Državni prihodi i rashodi u februaru

Predviđeno Ostvareno + Ш— %

Neposredni porezi 224,9 266,2 + 18,3 Posredni porezi 261,8 264,1 = 08 Мопорон 172,4 158,9 — 10,2 Ukupno fiskalni prihodi 659,1 684,2 SD 9,7 Državna privreda 342,3 289,2 — 15,5 Од «ега:

železnice 199,0 202,1 =Р 3

pošte 50,1 31,6 —' 36,8

šume 11,8 9,9 — 15,7

rudnici 36,5 16,7 — 54,1

Kod kretanja prihoda u februaru mesecu imamo tri karakteristične pojave: veliki porast prihoda od neposrednih poreza i veliko opadanje prihoda od monopola i pošta. Pcvećanje kod neposrednih poreza posledica je priliva kućarine kod koje se na početku svake godine izmiruju zaostatci za prethodnu gcdinu. Prihod od monopola indicira opadanje роггоšnje duvana. Pošte nikada nisu ovoliko podbacile predviđanje. To je svakako posledica manjeg međunarodnog prometa koji ie od septembra meseca prošle godine uveliko poremećen.

Rashcdi u februaru mesecu izvršeni su za 980,83 mil. din. ili 3,5/. manje od predviđanja. Na lične rashode utrošeno je 458,5 mil. din. ili 46,8/o. Na materijalne rashode bio je predviđen kredit od 556,4, a utrošeno je 538,8 mil. din. ili 95,9%/. Materijalni rashodi dakle izvršeni su u februaru mesecu potpunije no u ranijim mesecima.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Višak prihoda preko rashoda u februaru mesecu bio je svega 10 mil. din. što, prema ranijm mesecima, pretstavlja neznatnu sumu.

Za 11 meseci tekuće budžetske godine prihcdi su dali 11.195,5 mil. din. ili svega 0,200 više od predviđene sume. Prema istom periodu budžetske 1987/38 g. prihod u ovoj godini bio je veći za 5%o. Pojedini prihodi dali su:

Predviđeno Ostvareno и 1937/38 2. prema

predviđanju

Neposred. porezi 2.474,5 2.565,1 2.491,5 = 36 Posredni porezi 2.879,6 3.021,2 2.867,1 = 47 Мопсро: 1.897,1 1.998,9 1.907,0 + 5,4 Ukupno fiskal. prihod 7.251,2 7.585,2 7.265,6 + 4,4 Državna privreda 3.765,4 3.486,6 3.299,2 + 7,4 Od toga:

železnice 2.189,0 2.367,4 21722 л= (8

rečna plovidba 80,5 49,0 59,5 — 89,2

pošte 551,5 478,9 451,5 — 13,2

šume 130,1 92,8 86,9 — 28,7

runici 401,5 232,0 293,2 — 42,3

U poređenju за budžetskom 1937/38 u budžetskoj 1938/39 godini svi prihodi bili su veći. Jedini izuzetak čini rečna plovidba koja je usled malog izvoza žitarica u tekućoj kampanji imala znatno manji promet. Prema predviđanju i fiskalni prihodi i prihodi od državne privrede bili su znatno veći. Među prihodima državne privrede glavni izvor su Železnice. One jedine već duže vremena daju više od ipredviđanja. Kod ostali prihoda podbacivanje predviđanja' ie stalna pojava.

U istom periodu rashodi su izvršeni za 10.217,39. пи. din. ili 8,5/J manje od predviđenih kredita odnosno 7,800 više od rashoda u budžetskoj 1937/38 gcdini. Na lične izdatke utrošeno je 4.918,5 mil. din. ili 48,1//t ukupnih rashoda. Na materijalne rashode bio je predviđen kredit od 6.120,7 mil. din., a od toga iskorišćeno je 5.298,8 mil. din. ili 86,5%0. Prema tome, za 11 meseci tekuće budžetske godine ostalo je neiskorišćenih od budžetcm predviđenih kredita za 947,6 mil. din. Ako pak uporedimo prihode i rashode dobijamo na koncu ovog perioda višak prihoda od 978,2 mil. din.