Народно благостање

15. април 1939

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 231

pretstavljaiu poseban problem u kompleksu ličnih rashoda. Za рочједиућ deset godina omi Su Se povećali sa 626 na '1,163.2 m:liona dinara ili za 85,7%. Ovako naglo povećamje ovih izdataka, ako bi se i u buduće nastavilo ovim tempom, krije »opasnost da ova pojava ипезе ozbiljan poremećaji u naše državne finansije« — kako je to izjavio Ministar finansija u svome ekspozeu pred Narodnom skupštinom. To isto važi i za lične rashode uopšte, kada se oni uporede sa fiskalnim prihodima. Od ovih prihoda oni sada apsorbuju nepunih 80%. Međutim u doba depresije fiskalni prihodi mnogo brže opadaju no što se mogu da smanjuju lični rashodi. (J vreme prošle depresije lični rashodi mogli su da budu neznatno smanjeni i to je trajalo svega dve godine, dok su materijalni rashodi morali da budu sistematski i mnogo osetnije reducirani kroz vreme od pet godina. Za ostale tri godine u ovom periodu, dok su materijalni rashodi smanijvani, lični rashodi зи ропоуо гази.

Привредна депресија не захвата у исто време све привредне области. У благом 06лику она се појављује у опадању куповне снаге, избија оштро у берзанском слому, преноси се на цене и производњу, па колико год тај ред није строго правилан, за финансиску кризу може се рећи да чини изузетак. Она је последња, осим ако изузетне прилике у привреди једне "земље не учине да она избије у овој области пре него чшто захвати све друге. Највише правилности у одвијању показала је америчка депресија, која је 19838 задала последњи ударац избијањем банкарске кризе, толико сштре да су све банке морале бити затворене, јер је само тако још могла да се одстрани навала улагача. Али то је била и последња година светске депресије. Налазећи да су банке својом неконтролисаном кредитном политиком допринеле много да је депресија била онако дубока, Рузвелт је унео у програм Њу Дила контролу банковних операција. и осигурање уложака. Ефикасност контроле видела би се стек кад би дошло до великих кредитних операција у просперитету. Али до тог није дошло, тако да је тешко проверити ефикасност контроле; али осигурање уложака оправдано је враћањем поверења улагача. Износ уложака пао је са 53,8 млд. 1929 на 37,9 млд. 1938 и до 1938 постепено се попео на 52,1 млд, Враћањем поверења смањио се нагло број стечајева од 4004 у 1988 на 57 у 1984, 34 у 1985, 41 у 1936, 59 у 1937 и 55 у 1988. Највећи број баHaKa OCHrypaH je y Federal Deposit Insuramce Corporation, тако да мали улагачи добијају цео свој уложак ако банка оде пол стечај, а велики добију известан проценат. Без овог осигурања поверење улагача не би се вратило, иако изгледа да није тако, јер је број неосигураних банака које иду под стечај несразмерно мален према осигураним. Тако од 55 банака под стечајем 1988 неосигураних је само 6, а од 59 у 1937 неосигураних 6. Неосигуране су углавном мале банке, локалног значаја, а код ових малих банака било је најригорозније чишћење, јер су после затварања 1933 могле да буду отворене само оне, које су изишле из кризе солидне. У том чишћењу смањио се број банака до јуна 1933 на 14519, према 25,110 у јуну 1929, и до 1988 попео се на 15,287. Дакле скоро једнак износ уложака држале су 1988 банке као и 1929, а број њихов био је мањи за 10 хиљада. Али за колико су се смањили послови банака које су располагале средствима једнаким као 1929 види се по томе што је збир биланса пао са 9895 млд, на 405,8 млд 1938. То је довело до огромне ликвидности банака, а "она је опет постала за себе фактор враћања поверења.

Међутим, ликвидност је и један од знакова да банке

Претергна ликвидност америчких банака

немају куда да пласирају своја средства. Према 1929 настала је огромна промена у структури послова, што се види на подацима банака из 101 града, које су чланице резервног система. Оне су 1929 имале 18,2 млд. уложака без рока и 6,8 млд с роком, а 1938 год. 16,1 млд. без рока и 5,3 с роком. Оне су поделиле 1929 зајмова 16,4 млд., а 1988 год. 8,8 млд. У хартије од вредности државне и приватне било је уложено 5,9 млд. 1929, а 1988 у саме државне 9,9 млд. и 3,2 у приватне. Резерве њихове, заједно с резервама Федералних банака износиле су 1929 г. 1,7 млд, а 1938 год. 5,7 и у јануару 1989 на 7,5 млд. Колико се ове банке гуше у новцу види се по том да су позајмице код банака Федералног резервног система пале са 740 мил 1929 на 7 мил. 1938. Индустрија и трговина од 1938, кад су зајмови код свих банака пали на 8,8 млд., нису добиле нових кредита, али не због тога што банке не би биле спремне да их дају, него зато што им није потребан. Интересна стопа је ниска, према европским приликама, износи у 27 јужних и западних градова 4,1 а у источним је још нижа. Али Висина стопе је врло релативан појам, јер интерес се плаћа из добити, па ако је рентабилитет индустрије минималан, онда је и математски најнижа стопа још увек превисока.

Ликвидност америчких банака појачана је и приливом страног капитала, што се огледа на повећању златне подлоге од 4,1 млд. 1929 на 14,6 млд. у јануару 1929 а то је за 7 милијарди више у недевалвираним доларима. ,

Прилике америчког банкарства измениле су “ce после 1983 радикално, али само у погледу ликвидности. Као што је 1933 неликвидност изражавала дубину депресије, тако претерана ликвидност за последњих неколико година, која је почетком 1989 дошла до врхунца, показује да америчка индустрија не треба, према садашњим својим приликма овако снажно банкарство.

U eri proizvodnje veštačkih sirovina, lanital ie prihvaćen sa dvostrukim žarom. Prvo Као sirovina kola može да zameni vunu, drugo, zato što se dobiia iz mleka, tako da bi proizvodnja lanitala mogla da ublaži krizu jednog agrarnog proizvoda. Ime talijanskog naučnika Feretti-a, koji je pronašao način dobivania lanitala, spominialo se često poslednjih godina u svim zemljama 'koje su otkupljivale njegov patent ili su podizale preduzeća koja su stajala u finansijskoj i tehničkoj vezi s talijanskim. Međutim, razvoj proizvodnje naišao je na mnoge teškoće pa iako su gotovo u svim evropskim zemliama investirani veliki kapitali u proizvodnju lanitala, dosadašnji rezultati ne daju izgled za veliki napredak.

Teškoća je kod same sirovine lanitala. Obrano mleko

Lanital je 105 uvek nepriznata veštačka vuna

„imalo je i dosad upotrebu, u mlekarstvu i kao stočna hrana.

Kazein se upotrebljava neprerađen, dok za proizvodnju lanitala mora da bude mprepariran, tako da se ne može ргоstim sabiranjem od sitnih proizvođača snabdeti industrija. Pobrebno је да зе ш velikim štalama izgrade posebna postro-

„jenja na prerađivanje kazeina u tekstilnu sirovinu. Pa i uko-

liko bi se osigurala proizvodnja kazeMmna, sam lanital nema sve kvalitete. vune, specijalno neda se boiiti kao ona, a troškovi proizvodnje bili su nesrazmerno veći nego kod vune. Povrh toga, proizvodnja se povećala u vreme kada je pronađeno nekoliko novih veštačkih vlakana, od kojih je vuni prilično konkurisala drvna vuna, pa i lanitalu.

U Italiji proizvodnja lanitala povećana je najintenzivnije pod kraj 1935 i trebalo je da se već polovinom 1936 popne na 95 tona dnevno. Krajem 1937 iznosila je ona još uvek 7 tona dnevno. lako kvalitet vune nije još zadovoliavao, ostavljeno