Народно благостање

Страна 232

је da se on popravi vremenom, a glavna zapreka bilo je dobijanje kazeina. Preduzeća su radila samo sa dve trećine kapaciteta, iako je bilo obrazovano nekoliko velikih gospodarstava za proizvodnju mleka. Zato je napuštena ideja da se potrebne količine 'kazeina :dobilaju u zemlji, nego je poručivan iz Holandije. Ali u toku 1938, pošto je pala cena vuni а Катетпи se zadržala na visini, uvoz kazeina je smanjen, tako da je i proizvodnia lanitala u Italiji pala sa 230 tona u maju na 41 tonu u septembru.

Holandija je prihvatila proizvodnju lanitala ne zbog vlakna, nego kao novo tržište za mlečne proizvode, dakle u borbi protiv agrarne krize. Izgleda da se je račumalo više s razvojem tražnje iz inostranstva za kazeinom, jer je proizvodnja njegova kao siroyine za lanital započela mnogo pre nego što se pristupilo njegovoj proizvodnji. U januaru 1938 proizvedeno je bilo 105 tona kazeina a u maju već 295, i u sledećim mesecima prosečno po 263 tone. Tek pod kraj 1938, kad je pao talijanski uvoz kazeina, podignuta su preduzeća za proizvodnju lanitala.

U Poljskoi proizvodnju lanitala pokrenuli su tekstilni industriialci iz Lođa. To je pojava i kod drugih veštačkih sirovina, jer se industrijalci za vremena preorijentiraju, tako da je proizvodmja već u njihovim rukama ako eksperimenat uspe. Ali u Poliskoj bili su zainteresovani i agrarci, kao Droizvođači kazeina, i tražih su od države da ona subvencionira investicije koje se cene na 18 mil. zlota. I u Francuskoj pokremuli su proizvodniu tekstilci, zajedno s talijanskom firmom »Snia Viscosa« i Feretti. Kapacitet preduzeća je 10 tona dnevno, a prerađuje se 2 t. U Belgiji osnovana je firma u aprilu 1938 s kapitalom od 5 mil. franaka, ali dosada još nije pristupljeno investicijama. U bivšoj Čehoslovačkoj pokušavala je Snia Viscosa da nađe interesente, ali nije uspela. U Engleskoj ona je zainteresovana kod koncerna »Courtaulds«, ali nije uspela ni tu da uvede proizvodnju lanitala po Ferettievom postupku, nego je pokušaj izvršen s jednim originalnim, a liferanti kazeina imali bi da budu Novi Zeland i Argentina, Lanital prema tome spada još u one veštačke sirovine koje tek osvajaju mesto u proizvodnji, iako je pre dve godine izgledalo da je ono osvojeno po tome što su nicala preduzeća u gotovo svim evropskim zemliama. Do toga ne bi došlo da proizvodnju nisu držale u rukama firme veštačkih vlakana, a poznato je da je u njima najjače isprepleten međunarodni kapital. Da nije snage ovog kapitala možda bi pokušaji bili napušteni obzirom na teškoće na koje se naišlo i kod usavršavanja produkata i kod dobavljanja sirovine. тешио [| доласку министра привреде Функа на положај претседника Рајхсбанке, на место д-р Шахта, с највећим интересом ишчекивало се у свету каква ће бити његова финансиска политика, јер од ње зависи курс читаве привредне политике. Методе финансирања о којима смо писали у претпрошлом броју, иду за тим да омоће финансирање државних поруџбина, а поред тога тржиште капитала буде резервисано у првом реду потребама приватног капитала. Линије даљне привредне политике оцртао је Функ у свом говору пред централним одбором Рајхсбанке.

У погледу дириговања привредом најављен је нов моменат: контрола расподеле поруџбина. Она се показала потребном одкад су сва „предузећа толико запослена да многа нису способна да изврше лиферације за краће време, због чега је било тешко одржати контролу цена и надница. Задаћа контролног апарата поруџбина била би да

Нови моменти дириговања привредом у Немачкој

KOB II O ra

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 15

допусти да се оне достављају само према могућностима остварења обзиром на капацитет предузећа, број радника и залихе сировина. Прелажењем на контролу производње у овом облику дошло би се до последњег подручја које још није било дириговано. Досадашње мере контроле протезале су се на производњу посредно, преко тржишта, контролом цена и додељивањем сировина, односно девиза за њихову набавку из иностранства. Преношењем контроле на саму производњу била би поједностављена контрола цена, које треба и надаље да остану непромењене, Јер акс долази управо онолико поруџбина колико је максимално могућно извршити са датом радном снагом и количином сировина, отпада најважнији узрок померања цена, а то је претезање тражње над понудом. Задаћа је контроле да оне поруџбине које би могле пореметити равнотежу задржи до момента кад ће моћи бити глатко извршене, односно да их достави оним предузећима која нису презапослена. Али то је уједно најгломазнија контрола, јер се тако рећи мора трајно држати на оку целокупна производна снага националне привреде, и сваким њеним делом треба рационално управљати.

У тако контролисаној производњи треба, по новим интенцијама, да ојача приватна инвестициона делатност. Да би се она олакшала, неће бити продужаван Апјећез!осксезе, закон по коме су акционарска друштва морала да уписују у државне зајмове вишак своје добити који је прелазио известан проценат. За извесна предузећа закон истиче 1939, а за друга 1940. Његовим повлачењем треба да се делује на курсеве акција, који су остали ниски н у периоду највећег полета, за разлику од курсева државних хартија од вредности који се држе много боље. Преко курсева акција треба анимирати тржиште капитала за приватне емисије.

Најављена организација Рајхсбанке нема привредни него политички значај. Она је и досада стајала у служби Рајха, и својом кредитном политиком омогућила све досадашње финансиске трансакције Рајха. Сада би само још требало да законом буде потврђено и њено правно стање у служби Рајха, на принципу вођства. Фирер има право контроле и одређивања правца рада банке. Поседници акција Рајхсбанке из иностранства мораће их уступити уз исплату протувредности, тако да ће она бити потпуно национални институт. Акција Рајхсбанке неће више бити берзански папир.

o ——==) Mi smo nebrojeno puta ukazi-

vali na ubitačno dejstvo izvesnih oblika javnih tereta po našu industriju i njen razvoj. Prelazi snagu čoveka da se saV materijal koji se odnosi na to skupi i da kritiku, jer bi trebalo oceniti trgovinsku politiku svake opštine. Referat!) koji je podneo Centrali industrijskih korporacija njen generalni sekretar D-r Cvetko Gregorić, u kome je sabran materijal i dan pregled fiskalne politike za poslednjih 10 godina (19299—1938) prestavlja zato rad od neprocenjive vrednosti, odakle uzimamo nekoliko podataka.

Jugoslavija spada u red onih evropskih zemalja koje imaju da reše problem zaposlenja suvišne radne спасе па svetu. Poslednjih godina on se počeo rešavati putem ројаčane industrijalizacije. Kao i sve zemlje koje su pre nas prošle tai proces i mi smo dali našoj industriji carinsku zaštitu i niz olakšica da bi se ubrzao njen razvoj. Izgleda da se, od nekog vremena, na industriju gleda drugim okom. Olakšice

Optrećenje industrije јауnim teretima koči njen razvoj

|O oo oo ooo

1) »Optrećenje industrije i nienog proizvodnog procesa javnim teretima«, — Beograd.