Народно благостање

3. јуни 1939.

__НАРОДНО_БЛАГОСТАЊЕ

Страна 339

Iz uredništva,

DRŽAVA KAO

РЕОТУ ВЕЈЛ МИ.

_ врехташап ао којаћ са 4058 јеклетуо 1 пашке, —

1 PROBLEM

Državna privreda uživa kod nas imunitet u tom smislu što se njezinim problemima niko ne bavi kritički. Prilika za kritiku pruža se svake godine u budžetskoj debati, ali, i ako se pojavi, ona nije stručna nego pOlitička, što j= i razumljivo. Za kritiku budžetskih pozicija koje se odnose na državnu privredu bilo bi potrebno upoznati se sa svakim pojedininl preduzećem, njegovim investicijama, obrtnim kapitalom, prilikama na tržištu, organizacijom i načmom upravljanja, pa da se posle toga odredi daje li svako preduzeće maksimum koji bi se mogao dobiti racionalnim iskorišćavanjem.

Budžetska debata je na visini ako se svaka stavka može da opravda ili napada s podatcima. Ali bez obzira na državne finansije, interes za stanje državnih privrednih preduzeća morao bi da bude Življi, jet је

kod nas država najveći privrednik, tako da ona upravlja neposredno velikim delom nacionalne privrede. Stanje državnih flinasija odražava se па poseban način na nacionalnoj privredi, a na poseban upravljanje jednim njenim delom. Međutim, kod nas se zna da postoji državna privreda, ali njeno poslovanje je slabo pozhato. Okvir lista i članka ne dopuštaju da se uđe u detalinu analizu rada naših državnih preduzeća, sa stanovišta državnih finansija i nacionalne privrede. Zato ćemo se ograničiti samo na najnužnije, da damo kratak prikaz shvatanja o državnoj privredi, o načinu na koji treba njom upravljati i o obliku državnih preduzeća. Zatim ćemo na stanju naše državne privrede pokazati da li {e način upravljanja sa njom savremen i kakvi su postignuti rezultati.

il ŠTA JE DRŽAVNO PRIVREDNO PREDUZEĆE?

Ovo se pitanje mora odmah postaviti, da bi se privredno preduzeće strogo razlikovalo od takvih koja bi na oko, po izvesnim zajedničkim momentima, mogla da se pogrešno izjednače sa njim. Bitni momenat je svrha u koju |e preduzeće osnovano. Za privredna, već po samom izrazu, svrha je privređivanje kao kad su u privatnim rukama. Markarnica, u kojoj se proizvode taksene marke, nije dakle privredno preduzeće, |er Ona ne vrši nikakvu privrednu funkcijm i ne ostvaruje neki višak iznad froškova proizvodnje i prometa. Država kao privrednik ide za tim da zadovolji jednoj tražnji koja postoji ili može da se razvije preko tržišta. Ме obavlja ona privredne radnje kao država, nego baveći se njima ona nastupa kao privatno lice. U tom svojstvu ona može da konkuriše privatnim licima ili da stekne monopol. Da li je jedno ili drugo slučaj, ne menja ništa na karakteru preduzeća, ono ostaie privredno, samo. se menja visina dobiti koju ostvaruje.

Međutim, stvar se iz osnova mehja ako država proglasi za sebe monopol nad izvesnom granom privrede. Jedno preduzeće, koie je do tog momenta imalo pri-

HI ISTORIJAT DRŽAVE

Do pojave moderne države u vladaocu је bila utelovljena čitava državna vlast. Državna blagaina i njegova privatna nisu зе razlikovale, a njegovo privatno preduzeće ujedno |e i državno. Najveći deo državnih prihoda dolazio je od regala, jednog specijalnog feudalnog monopola, i domanijalnih dobara. Međutim, razvoj moderne države, sve veći delokrug njezinog rada, a na točito veliki troškovi modernih ratova koji su doveli i do velikog zaduženja države, uticali su da. se glavni izvor državnih prihoda nađe u porezima. S. druge.strane razvoj privrede pojedinih zemalja u 19 veku bio je tako snažan, da je ona mogla da porezima podmiri potrebe državnih finansija, a kao izraz te snage nastalo je shvatanje da uopšte nije potrebno da se država bavi privređivanjem. Jer dobit državnih preduzeća ne može nikad da bude tako velika, da bi zato država mogla da manje

vredni karakter, gubi ga, zato što s ovakvim monopolom država ne ide za privređivanjem, nego VrŠi OporeZivanje. Fabrika duvana kod nas, koja bi mogla da postoji kao privredno preduzeće, jer proizvodi jedan artikal za kojim postoji tražnja na tržištu, nije privredno preduzeće, nego oruđe države u naplaćivanju posrednih poreza. Dakle, kod određivanja pojma privrednog pre= duzeća ne freba se osvrtati na njegovu organizaciju i

oblike, nego na svrhu za kojom ide.

Po ovom kriterijumu odmah je jasno da ne može biti reči o pfivrednom preduzeću, ako se ide za ostvarenjem izvesnih drugih ciljeva opšte koristi, gde se usluge naplaćuju samo toliko da se pokriju režijski troškovi, ili možda samo jedan deo. To su 6. 2м. јаупа preduzeća. Ili ako prihodi uopšte ne igraju шкакуџ ulogu kao kod zavodo, npr. muzeji, pozorišta i bolnice itđ. Kao što je kod finansijskih monopola glavno da se dođe do što većih prihoda, bez obzira šta se daje kao protuvrednost, ovde je obrnuto.

Sama privredna preduzeća biće predmet našeg posmatranja, a ne finansiski monopoli i zavodi.

KAO PRIVREDMIKA

traži u obliku poreza. Pa kad je tako, onda država tereti sebe brigom privrednika, i unosi u svoj budžet Ogromne cifre prihoda i rashoda, koje ne služe za obavlja nje koje od državnih funkcija. Е

lako je u nauci bilo gotovo jedinstveno shvatanje

da država treba da se povuče iz privrede, u raznim zem-

ljama praksa je bila veoma različita. U Nemačkoj, napfrimer, još pred Svetski rat, jednak procenat državnih prihoda poficao je od državnih privrednih preduzeća kao u vreme Fridriha Velikog. Železnice su bile najvažnije preduzeće. Međutim, u Engleskoj sprovedeno je u praksi mišljenje da država ne treba da se bavi privređivanijem. U izvesnim slučajevima, gde se vlada odlučila da kupuje akcije privrednih preduzeća, motiv je bio politički interes, a ne privredni.