Народно благостање

Страна 356

државе осовине него ми. Управо не мислим ту на Енглеску, већ на њезине савезнике. Али, ако би у Енглеској скочиле цене, настале би велике тешкоће, поремећај народне привреде. У земљама дириговане привреде није могућно да наступи аутоматска промена једнога од тих елемената. Тамо инфлација не може довести до повећања цена, пошто су цене дириговане. А ако би се допустило да скоче цене, лако би се могли довести и остали елементи привреде на исти ниво. Уосталом, можете читати у немачким новинама, како се њихова народна привреда не испрпљује наоружањем, јер је оно један део коњунктуре, оно је уткано у народну привреду и чини део просперитета. По себи се разуме да то није тачно. И Немачка је већ имала прву своју финансијску кризу, која је решена једним прилично духовитим средством, које се такође мора исцрпсти. Не остаје други пут него инфлација, ако се буду продужили војни издаци. Промена цена у једној земљи као што је Енглеска може да има неповољан утицај на спољну трговину. У диригованим привредама то не може бити случај. Знате на пр. да Немачка има засебну марку врло високу за увоз и врло ниску за извоз

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 23

и да има политику извозних премија за извоз и нарочитих дотација за повећање цена код увоза.

|B =

= Где видите ви крај том утркивању 2

— Чемберлен је рекао, да оно води у банкротство свију. Значи да се мора престати са наоружањем. Наравно на обадве стране. Ми смо дубоко уверени да ће финансијски проблем натерати обе стране на помисао о смањењу војних издатака. Наравно да то мора бити заједничко. Не остаје ништа друго него конференција, која је толико пута предлагана и која се толико критикује. И у Енглеској има врло много људи, који сматрају да споразум о разоружању не би би изведен како треба, да ту можемо само ми да наседнемо. Веле, да не постоји могућност контроле. Ми пак, велимо да је то једини излаз из данашње ситуације, и кад се само хоће, може се наћи и начин за ефикасну контролу.

| — Дакле, ви сматрате да ће се свет разоружати пред чињеницом да је рат под данашњим околностима најстрашније што може да снађе човечанCTBO? — Тако је!

П. ГЛЕДИШТЕ ОПОЗИЦИОНАРА

Не мисле тако сви Енглези. У Лондону се могу врло често срести људи од великога утицаја, који заступају гледиште да је рат једини излаз из ове ситуације. Пошто је у Лондону врло јака левичарска штампа, то гледиште избија врло често у јавности. Излишно је да описујем, којим све круговима и групацијама припадају ти људи. Свакако сви они стоје у оштрој опозицији према идеологији националсоцијализма. Они сматрају да је огромна супротност његове идеологије с оном демократских држава, да оне трајно не могу да постоје једна поред друге и да ће морати доћи до сукоба. Али се ипак не могу одбранити од утиска, даи ти који сматрају да је рат једини излаз, кад би примили одговорност за решење по питању рата или мира, да не би имали храбрости да то своје гледиште спроведу у пракси. Као што сам напред напоменуо, огромна је одвратност Енглеске према рату. И ако је Енглез рационалан и привредан, ипак он много већу важност при-

даје људским губицима но привредним. Не може Енглез да се помири с тим да маса људи гине на фронту. Присталице рата воде га језиком — под заштитом снажног пацифизма Чемберленовог. Не треба заборавити да је позиција Чемберленова ојачана. Неки тврде због тога што је изјавио да нема наде на какве преговоре и уговоре са државама осовине, Други веле опет због тога што су његова дипломатска акција последњих месец дана и национална одбрана имале огроман полет и успех. Ипак Чемберлен остаје прототип Енглеза којијеу стању све да жртвује само да не дође до рата. Кад кажем све, по себи се разуме да има нечега што не може жртвовати; али да се може жртвовати дато обећање и обавеза — то смо видели последње године.

Што се тиче гледишта на нашу ситуацију и оно је различито код конзервативаца и опозиционара. О томе у идућем писму.

Iz uredništva

Drve vesfi o reztuialtafimmsm Pig Slo ya ara Sl& Oe

тепљзеа СКИ то И рке«

U neobično povolinoi atmosferi vođeni su OVi Dregovori: 20-og o. m. izvršeno је svečano osnivanie Nemačkoiugoslovenskog društva u Berlinu, uz učešće g. Ćirića, ministra prosvete, a deset dana dccnije usledila ie državna pDoseta Kneza Pavla sa princezom Olgom. Pregovoti nisu dugo trajali; ali se iz ptvog kominikea ne mogu jasno videti stvarni rezultati.

Kao što čitaoci znaju iz našeg pisanja, tri su glavna problema bila na dnevnom redu: uklanjanje opasnosti zamrzavania velikog iugoslovenskcg kapitala u čehoslovačkom kliringu, koji je postao aktivan; omogućenje jačeg izvoza iz Nemačke da bi se mogao obaviti izvoz iz Jugoslavije i najzad pitanje kursa marke.

Što se tiče poslednjeg, kominike javlja da је kurs

УЉЕ «А

stabiliziran na 14.50 din. od 20 juna (prema 13.80 danas). Što ije umesto izraza povećania upotreblien ovaj »stabilizaciia« ne bi imalo što da se primeti, pošto povećanie nije znatno. Znači, da su Nemci energično insistirali na tome. Mi smo izneli svoje gledište, po kome nije u interesu nijedne od saugovaračkih strana povećanje kursa marke. Kurs od 14.80, istina, daleko ie od kursa marke u Londonu, koji iznosi 22 dinara. Ali pred ogromnim teškoćama nemačkog izvoza u Jugošlavijiu, mi smo smatrali da ie svako povećanje kursa nepovolino. U međuvremenu smo se mi raspitivali u Nemačkoi o uzrocima toga nemačkog zahteva povećanja kursa. Jedan jedini nov argumenat smo čuli u toku te ankete. On glasi: da pri niskim kursevima Nemačka reskira da ne može da izdrži konkurenciju drugih država na našem tržištu. Ovai