Народно благостање

dice u · devizama za nabavku sirovina LO ie mogućno da je situacija u drugom tromesečiu suproina.

Metalna industrija, u poletu nekoliko godina, pokazuje takođe znake popuštanja. Izvoz sirovog gvožđa je pojačan, a uvoz je pao za 45%, tako da je za domaće tržište ostalo та 6000 tona manje. Kod bakra i olova situacija na tržištu nije povoljna, tako da su raspoložive količine utrostručene. Mi smo predvideli ovu situaciju pišući o гагуоји naše metalne industrije, Jer mi smo počeli da proizvodimo čist metal koji se teže plasira na svetskom tržištu, a udutrašnje Iržištć je maleno i ne može da se proširi onako brzo kao proizvodnja.

Pošto se pokazala tendencija popuštania u našoj konjunkturi, moralo je. utoliko da bude jače delovanje političke krize, zbog koje su poslovi naglo stali naročito u aprilu i maiu.

Према извештају Окружног "уреда за осигурање радника у Љубљани, положај радни-

Силан просперитет индустрије у Словенији

шиеестеиетееЕШе не према 1937 нешто поправио. Велики полет у 1937 г. продужио се је у 1938 год. али са успореним темпом. Основни чиниоци овог полета су даљње повећање запослености и повећање просечне дневне обезбеђене зараде.

У погледу броја осигураника 1938 олИНа је најбоља коју је ова покрајина досада имала. Просечан број је У 1938 години износио 98.768 за 4.273 више него у 1987 (94. 495). Од свих професија број кућне послуге највише се повеЋао (963). По привредним гранама је пораст највећи био у текстилној индустрији (741), затим у шумско пиланској (633), у дрвној (476), у земљаној и каменој (280), хемијској (251) итд. Опадање је забележено једино у грађевинарству (168). Прошле године је највише радника било запослено у текстилној индустрији, 16.645. Кућне послуге је било 9.290 У шумско-пиланској индустрији је радило 8.280 радника у металној 7.844, у грађевинарству 6.237, у каменој и земљаној 5.492, у одевној 5.366 итд.

Постотак запослене женске радне снаге према мушкој у прошлој години је опао према 1937 за 0,292 односно са 36,56%/о на 36,27%0. Ово падање постотка женске радне снаге према мушкој, карактеристично је за период просперитета. За време кризе се скупа мушка радна снага замењује женском. У периоду просперитета овај је процес обрнут. Релативно смањење запослених жена у Словенији траје већ од 1936 г. У тој години њихов број је опао према мушкарцима са 39,04% у 1935 на 37,98/ односно за 1,11%, а претпрошлој за 1,379. ;

Док се повећање запослености у прошлој години

успорило према претпрошлој, дотле се повећање просечне дневне обезбеђене наднице, као други чинилац побољшања положаја радништва, убрзало. Она је у прошлој години порасла за 1,29 према претпрошлој и то са 23,51 на 94,80 дин. Насупрот овоме пораст је у 1987 години према 1936 дакле у периоду већег просперитета износио је свега 0,94 дин. Узрок томе је да се у периоду кризе прво отпуштају радници а теконда снижавају наднице, док за време полета прво се повећава број радника а тек онда повисују наднице. |

Здравствено стање радништва у Словенији у прошлој години се нешто поправило, Број болесника је у 1988 г. износио просечно 2,72%/o свих осигураника према 2,819/ У 1987 години.

Услед пораста броја чланова повећао се и број лекарских ординација и то са 743.771 у 1987 r. Ha 828.503 y 1988. Ha амбулантном лечењу је било 252. 508 осигураника. На једнога члана је у 1938 години отпало 152,95 дин. храна-

_ НАРОДНО _БЛАГ' ОСТАЊЕ _

ка се у Словенији 1988 годи-

Уз i Бр. 23 рине односно 27,78%/0 свих издатака. Хранарина се у прошлој години повећала према претпрошлој за 8,24 дин. по члану. Осим хранарине повећали су се још и издаци на лекове и то са 58,25 дин. у 1937 на 59,65 дин. у 1938 по члану. Остали издаци, као: лекарски трошкови, трошкови болничког и санаторијског лечења, лечења зуба, амбулантни и управни трошкови смањени су за 6,530/0. | . У 1938 г. је било несретних случајева 2.978 односно за. 160. више него у 1937. Највише их је било у шумскопиланској индустрији (803), затим у грађевинарству (3897), металној индустрији (282), итд. | Оузор у Љубљани је прошле године био неликвидан. Од 99,8 мил. раврованој приноса папа BO је свега 72,5

мил. ДИН.

Od 1 juna Važi između Меmačke i Engleske nov зрогаzum u pogledu turističke marke. Dosada ie 75% turističkih ___-___-___________ maraka poticalo od uplata za račun engleskih potraživanja, ti. ZV. registrer marke, a 25% od »dego« maraka koje je izdavala Golddiskont banka na osnovu priliva deviza od turizma. Kurs obeju maraka bio je iednak. Sada je turistička marka sastavljena komplikovanije. Odnos između register i dego marke nije utvrđen nego Zavisi od kursa register marke. Ako je on za 50% ispod zvaničnog kursa marke, onda je odnos 50% :50%, a ako je 60, onda je turistička marka sastavliena od 60% register i 40% dego maraka. Ove poslednje su stoga pozvane suplementarne. Ubuduće kurs register i suplementarne marke neće biti iednak/ nego kod prve slobodan, a kod druge fiksiran na 50%. Od prvog juna poskupila je u Londonu turistička· marka, ier se za funtu dobije samo 21,72 maraka, dok se do јипа dobijalo 25,15 maraka. Ako se taj kurs preračuna u dinare, onda se ranije jedna marka u Londonu dobijala та 1197 a зада za 13,40 dinara. -

Poskupljenje turističke marke u Londonu

Стање рударског осигурања Стање рударског осигура Ha подручју љубљанске Бра-

ња 10938 се мало поправило тинске благајне, које је го| динама било у кризи, лане се

нешто поправило. На то је утицао, у првом реду, релативно повољан развој коњунктуре у рударској и топионичарској индустрији, због чега је порастао број запослених а тиме и приходи, затим повећање стопе доприноса код пензионе благајне. Пораст броја запослених није ишао овим темпом као 1937. Нека предузећа морала су да смање производњу, што је успорило пораст броја радника, нарочито код угљенокопа.

Број чланова у пензионој благајни је износио 12.332, за. 990 више него крајем 1937. Претпрошле године пораст је износио 16,64%«, а лане само 2,420. Укупно је било пензионера 3.259, за 58 више него 1987. На оне који су пензионисани до 1925 по старим правилима отпада '665 (1937: 709) и њих је сваке године мање. Нових пензионера je било 2.594, за 108 више него претпрошле године. То повеБање одговара досадашњем просеку. Али се следећих година мора рачунати са већим порастом, пошто благајна има 850 чланова који су већ стекли право на пензију и који због старости неће моћи дуже времена остати на раду.

Приходи ове гране осигурања били су 17,3 мил. дин. од чега отпада 166 мил. на доприносе а остало на камате. Приходи од доприноса су порасли за 3 мил, дин, а по члану од 1.129.82 дин. на 1.346.97. Благодарећи том порасту и задржавања знатног броја чланова који су стекли право

ks OKT SU AUTO ene XOOHOGO POZ a Nyea ЦШ.

евиезевсела 22 ааИ ЉЕТА На.

"на пензију, на раду, љубљанска благајна није требала до-

тације из Централног резервног фонда. Расходи су износили 16,4 мил. према 17,3 мил. 1987, а по члану 1.383.66: дин.