Народно благостање

10, јуни 1939

према 1.487.98. Имовина је порасла са 13,6 мил. 1937 на 14,6 мил. за 6,75%.

Лане је било осигурано за случај несреће 13.117 pyдара и топионичарских радника, за 323 више него 1937. Ренту је примало крајем 1938 643 према 624 1937. Због повећања броја чланова приходи су порасли за 2,9 мил. на 3,4 мил. дин, Пошто су приходи порасли свега за 350.000 дин. на 3,6 мил. имовина се по одбитку дотације Централном резервном фонду повећала 5,19 мил. према 5,09 мил. дин. 1937.

Као и прва два и осигурање за случај болести било је 19885 активно захваљујући порасту броја чланова. Активних чланова је било 13.117, за 323 више него 1937. Приходи су износили 12,1 мил. према 10,7 мил. 1987, а расходи па мил. за |] мил. више него претпрошле године. Највећу позицију у издацима чини хранарина, на коју је издано 20,41%/0 свих расхода. Пошто је лане била знатна епидемија грипа, на хранарину је утрошено за 1,06%• више него 1937. Остали издаци су процентуално мањи. Тако на лекаре и болничаре је издано 18,93%0 ga 1,49%/о мање него 1937, лекове 17,20%/0 (— 0,41%0), болничке трошкове 13,57%u (—0,24%/0) и административне трошкове 5,55%0 (— 0,400).

Карактеристично је за рударе високи проценат 060лелих у току године. Јане је било у болесничком стању 8.846, или 6/,5% од целокупног броја чланова, за 645 више него 1987. Највише је боловало од болести органа за варање. На друго место долазе озледе, затим реума, болести органа за дисање и грипа.

Осигурање за случај незапослености имало је лане релативно повољну годину. Према 1937 прошла година не показује знатније промене у броју незапослених. Просек незапослених који се воде у евиденцији за последње # године креће се између 700 и 800. Разуме се, да тај број није потпун, пошто је трајање права на потпору било ограничено на 4 недеље. После тога рока незапослени се брише из евиденције, Почетком 1988 било је уписано 793 (1937: 745), у току године јавило се за помоћ 1.095, запослено је 254, а 885 је брисано из евиденције, тако да је крајем 1988 остало уписано још 798 (1987: 798). Пошто је број осигураних 1988 био већи него 1987 приходи су порасли за 133.000 дин. на 905.715. Расходи су се такође повећали, пошто се лане у току године за помоћ јавило за 164 више него 1937. Укупно је издато на име помоћи 496.960 дин., за 54.968 више него 1937. Према томе остао је вишак од 448.754 дин. За толико се повећала имовина ове благајне на 1,643.334 дин.

Како се види из изложеног, иако је 1938 стање љубљанске Братинске благајне нешто поправило, она није избегла опасност да поново западне у кризу. То нарочито важи за пензиону благајну због великог броја старих рад ника који ће се морати пензионисати а што ће повући за собом јак пораст расхода. Благајна је лане разрезивала доприносе по максималној стопи од 149 па су ипак издаци на пензије и поред пораста броја чланова били свега за 920.000 мањи од суме доприноса, а 1937 и ранијих година морала је да тражи дотације које су се кретале од 1—7 мил. дин. То значи, ако се следећих година број чланова не повећа, она ће опет морати тражити дотације, пошто приходи од доприноса неће моћи покрити расходе због пораста броја пензионера. Вишци прихода над расходима и код осталих благајни су релативно мали, кад се узме у обзир да је 1988 била најбоља привредна година од по"станка Југославије са највећим бројем радника. Стога није искључено да Братинска благајна поново затреба државну помоћ. -

Al ===> ==

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 359 ништа о |]сиото će зе пауга дуе 20dine rata Japana protiv Kine. Interesantno je razmotriti ı način finansiranja rata za to VTreme i stanje japanske privrede. Mada ne postoje iscrpniji podaci o tome, ipak materijal kojim raspolažemo daje dosta jasnu sliku.

Troškovi rata postaju sve veći. Prosečni mesečni troškovi iznosili su do kraja 1938 460 mil. jena. Ukupno je od početka rata do kraja aprila potrošeno 7.200 mil. jena. Glavno vrelo za finansiranje jesu žajmovi, Svega 10% dosadašnjih ratnih izdataka podmireni su porezima. Upis državnih zajmova vrši se posredstvom Japanske banke, koja je do kraja 1938 preužela hartija od vrednosti u iznosu 4815 mil. jena. Odmah po upisu ona stavlja vladi na raspoloženje celokupan iznos zajma, a docnije prodaje državne hartije prema Spo: sobnosti tržišta kapitala. Pri tome važnu ulogu igra poštanska štedionica kao posrednik između Japanske banke i malih štediša. Znatne sume upisuju ustanove socijalnog osiguranja.

Da bi državne potrebe za kapitalom bile podmirene vlada je zavela strogu kontrolu tržišta kapitala. U prvom redu moraju da se upisuju državne hartije. Industrija i druge privredne grane moraju da traže dozvolu vlade za emisije. Tako je nedavno Japanska industrijska banka dobila odobrenje da povisi glavnicu od 50 na 200 mil. jena i da izda obligacija u nominalnom iznosu od 500 mil. jena. Ona treba da finansira ratnu industriju, pošto je propao pokušaj stvarania posebnog zavoda. Kretanju kapitala nametnuta su i druga ograničenja, među kojima treba istaknuti određivanje dividendi, Društva sa glavnicom preko 200.000 jena ne mogu povećavati dividendu bez prethodnog odobrenja vlade. Ta mera obuhYata oko 15.000 akcionarskih društava.

Finansiranje rata nužno je povuklo za sobom kontrolu uvoza, prodaje deviza i cena. Uvoze se, u prvom redu, Sirovine potrebne industriji. Kako su za to potrebne devize, vlada nastoji da pojača izvoz, što joj je poslednjih meseci i uspelo. Ali kako su potrebe uvoza SVE veće, moralo se posegnuti za rezervama zlata, koe se postepeno smanjuju. Prema jednoj približnoj proceni za poslednje dve godine one su opale za 800 mil. jena i najvećim delom prešle u američke ruke radi plaćanja чуога.

Pošto se predviđa dugo trajanje rata, potrošnja u Zemlji se ograničava, da se finansijska vrela ne bi suviše brzo iscrpla. Zapaženo je i izvesno pogoršanje kvaliteta, naročito kod tekstinih proizvoda. Ograničena je potrošnja veštačke svile u januaru O. 2. па 114.000 bala prema 150.000 u decembru. Uvoz drva i kaučuka smanjen je u prvom tromesečju о. g. za 10% prema poslednjem 1938.

Pri takvom stanju stvari ni životni standard širokih slojeva nije ostao bez promene. Troškovi života radnika porasli su za 16% krajem 1938 prema onim pre početka rata, dok su nadnice povećane svega Za 1090.

Na kraju treba spomenuti još jedan izvor finansiranja rata. To je štampanje novčanica bez pokrića. Opticaj novčanica je porastao od 1866 mil. početkom 1936 «na 2755 mil.

Japanska privreda i finan= sije nakon 2 godine rata

шаштитииштишииашишиииицша о Дмеричку јавност последњих година необично забрињује опадање рађања. Ако се може веровати кроничарима пионирских времена Америке из 1800 године, да је једна породица у то доба имала просечно 8 деце, онда је забринутост данашњих поколења оправдана. 5

Опадање рађања у САД.

uuu ganannnunuaei

По најновијим статистичким подацима просек рађања данас у С. А. Д. износи 2,2 детета на сваку жену, рачунајући ту и неудате. Он је још пре 40 година износио 5.