Народно благостање

Разна актива — — — 819,6 2.037,2 2.147,5 2.105,7 2.116,5]

ПАСИВА Пана ___ 180,0, 180,0 180,0| 180,0, 180,0 Резервни фонд — — —| 1530) 2000) 2367) 210) 21000 "Остали фондови — —| 299 341 87,5: 39,4 39,4

„Новчанице у оптицају — |5,408,5/5,358,7 |6,920,7|7.297,6/7.208,8 | Обавезе по виђењу:

потраживање · Државе 59,4. 17,8) 38,1) 307) 27,6 жиро-рачуни — — — | 651,2/1.438,0)1.080,0. 927,61.056,4 разни рачуни — — — | 918,6)1.047,7] 9801) 665,4 686,4 Укупно — |1,629;2 2.499,7|2.093,2 1.623,7|1.770,4

| Обавезе са рбком — —| 50,0) 50,0) 30,0 30,0 30,0 Разна пасива — — — "| 2845) 363,3] 232,7/ 257,6) '263,5

Оптицај и обав. по виђ. Укупна подлога: с | — 268.59, npHM. — — |2,089,5/2.202,1/2,453,9/2.465,0,2.466,0 | зл. у кас. 28,59) HpuHM.|2,041,0/2.102,5/2,440,0/2.451,0/2.452,1 укупно покриће — — |29689/ 2654%/0 2722%/, 2762%/,| 27,46 покриће у злату — — |2729%/ | 26440/, |27069/,|2747%/ | 27.30

7:087,8|8.291,3/9.014,0.8.921,3/8.979,1

Beogradska berza Izveštajna nedelja od 31—8-VI 1939 EFEKTNO TRŽIŠTE _I suviše topli dani učinili su svoje dejstvo i na berzi: pokazuje se postepeno fizionomija meseca velike vrućine. "То је пађђоЦе došlo do izražaja u samome obrtu, koji iznosi ciglo 6 mil. dinara prema 9 mil. u prethodnoj nedelji. Kad зе pri tome ima u vidu da je 1,2 miliona obrt u terminima „Ratne štete, onda je efektivan obrt još maniji.

9—J5 VI 2—8:VI

21/%/o0 Ratna šteta 1.289 1.596

1/-%/o Ratna šteta, termin 1.164 : 692

. 4090 Agrarci 1921 --- 104 49) Agrarci 1934 —— 78 i 7/ Investicioni 216 52

( Geo Begliuci 1.002 2822

47. јуни 1939. НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ - _ Страна 381 затим код разних рачуна за 21 мил. на 686,3 мил. дин. По- 69/0 Dalmatinci 642 1.250 раст је нешто већи, него што је био пад обавеза по ви- 56 Šumski agrar 749 858 ђењу у прошлој недељи. Разна пасива је порасла за 5,9 7 Bler 244 1.072 мил. на 263,5 мил. дин. ·:80/0. Bler · 180 135 "Као салдо свих промена новчанични оптицај се сма- · 79/о. Зећетап 441 44 | њио за 88,8 мил. на 7.208,8 мил. дин. Магодпа ђапка 37 2.204 Збир оптицаја и обавеза по виђењу повећао се за Рађ 65 106 57,8 мил. дин, на 8.979 мил. Квота покрића се нешто сма- 6.039 9.003 њила и износи 27,46%. Kursevi takođe nose obeležje. visokog leta. Grame Haponič GanKe ( MMI: MH) RVI OLVI 19-VI 19 МЕ ЕМ 15 21/,% БР. šteta | 465. - 467.75 468— 467.85 468— 94-XII|34-XiI|31-XITI| 831-V | 8-VI 921/5% R. šteta, ter. —— _ 467.— 467— 467.— 467.— 466.АКТИВА 1986 | 1987 | 1988 | 1989 | 1989 MU А рта Пор + Подлога ла пола RA |___ |__ ___ ___ __ зато у каша — — 1586 ОВАА ИН | би, Ваши 8650 66 wi OI ? бој. Веслисј ter, —-__ —- = ---- | == - Укупно — |1.626,0 1.718,71.909,6/1.918,2/1.919,0 НБА И TI атоа тоа от а Н НЕ 552,3| 453,2) 643,5| 524,5| 586,6 боје. Јаши, ter ______ ____ ___-" __Кован новац: 70%, Invest. — — 101.85. o —_ |00% у никлу и сребру — — 334,9] 360,0) 380,0) 297,2) 292,8 79% - Stabilizac. ПИ NB O | 70% Selig-man —- 10— — — — = Зајмови: | 7% Bler 94.50 9425 — 94— — name — — – —|МЕВЕ Моро Лала | пр Br с 6 ољ пи o _ e 7 SI | ~ бо бшт. астаг 85.25 8425 8425 84— 83.85 83.75 Пиј пе alan 2 DOI U IC AJNČA MOJ 4276 пао о] ПзвјајП O O II II Привремени аванси Глав. | , 1 Држ. Благајни — — — | 600,0) 600,0| 600,0) 600,0| 600,0 Pab, krupni 917.) __ S ____ ____ Вредности рез. фонда — | 137,6 165,8! 228,5) 239,4! 239,4 дојо. епа 1895 —_-_ __ 260— __ ___ ___ Вредности ост, фондова| 28,3 29,5) 387) 37,6) 37,6 WO LI + II III IF = | Ори намештај 155,1| 160,4| 185.1| 192,3| 192,8) | Duvanski loz | [056 ___ __-_ ~

Bile su vrlo male promene u kursevima, većinom sa vrlo slabom tendencijom na niže. Najjače ie pao kurs 6%o šumskog agrara, odnosno šikara kako se on zove berzanskim žargonom: od 85,25 u prošloj nedelji na 83,85 (pri čemu treba imati u vidu da je kod ovog papira vrlo veliki broi vrlo sitnih komada), Ima berzijanaca koji protestuju protiv ovako niskog kursa ovog papira, ukazujući na to, da je veliki disparitet između njega i druga dva Go agrarna papira. Mi nalazimo da je taj disparitek za sada potpuno razumljiv. 6%o šumski agrar je najnovije čedo naše fabrike državnih obligacija. To je papir koji se od skora počeo da emituje i koji je širokoj publici, koja ulaže kapital u hartije od vredncsti, potpuno nepoznat. Krug interesenata je tako mali, da se iole veća ponuda lako održava na kursu. U ostalom ni javna ruka, koja ima najveći uticaj na kurseve, i koja preuzima veliki deo ovih papira, ne plaća veći kurs. To је najvažniji faktor kursa ovog papira.

U ovoj nedelji bio ie izuzetno veliki obrt u 7% Seligmanu — 441.000 dinara. Kad se taj izuzetni obrt oduzme od ukupnog obrta — jer pretstavlja izuzetak — onda se dobija još manja cifra ukupnog obrta. Uostalom, mi pctsećamo naše čitaoce na našu tezu, da najnepovoljniji faktor po razviće kurseva državnih hartija od vrednosti leži u velikoj Dproizvodnji poslednjih godina. U tu novu seriju papira spadaju: 4ој Severni agrarci, Begluci, Dalmatinci i Šumski agrar. Ova prva tri papira sama za sebe iznose u obrtu u ovoj nedelji 2,400.000 dinara, to је više nego trećina ' od celoga obrta. Kad ne bi imali obrt u ovim agrarnim papirima i kad bismo oduzeli izuzetni obrt u Seligmanu, onda bismo dobili ukupan obrt ıl ovoj nedelji od nešto preko 3 miliona dinara. Samo polovina celokupnog obrta otpada dakle na stare »klasične« papire, Sad se može zamisliti, kako bi bio sjaian kurs ovih starih klasičnih papira: Ratne štete, 7%-tnih itd., da nije ove nove produkcije 4%o i 6%o papira!

S tim u vezi stoji i pitanje Ratne štete, kao našeg пај-