Народно благостање

Страна 382

klasičnijeg i najstarijeg papira. Obrt u njemu ie sasvim normalan. U ovoi nedeli bio ie 1,3 miliona dinara ili nešto preko 250.000 dnevno. Poslednjieg dana nije uopšte bilo posla u njemu, a jednog dana u ovoi nedelji bio je samo 100 komada. To je potpuno normano kod jednog papira koga ima preko 4 milijarde u opticaiu; nedelini opticai od 1,3 miliona je najmanje što se zamisliti može. Ratna šteta ne samo što ne pritiska kurseve, već bi i po njezinoj ponudi njezini kursevi odavno prešli 500.

Ali pitaće kogod, u šta računamo obrt u terminima, koji je ove nedelie izneo 1,2 miliona dinara? To je jedna specijalna pojava. Ratna šteta je jedini papir koji pruža police za špekulaciju. To je jedini papir koji se radi terminski, a samo terminski posao pruža široko poljie za špekulacije, jer može da se proda što se nema i da se kupi kad se nema para. Prema tome Ratna šteta ije cili špekulacije kad god se ona pojavi na berzi. Špekulacije je kod nas vrlo malo, često ie mesecima nema. Sad se pojavila kao posledica preživelih događaia u eskontovanju nekoga velikog događaia političkog u svetu. Celokupan obrt u Ratnoj šteti u terminu bio je pritisak besista, Ratnu štetu sad imaju vrlo malo berziianci i to ie dovoljan povod za njih da prodadu »a dekuver« po nekoliko stotina komada u čistoj špekulaciji. Ali kad se nekoliko njih udruže i sistematski nude robu koju nemaju — i zbog čega mogu da nude kol:ko hoće — onda se naravno može postići izvestan efekat. To je bio u ovoj nedelji slučali. Dok se {ie prompt roba plaćala 467,50, dotle se juli radio po 466. Međutim kad ie prompt roba 467,50 novac, onda juli treba da bude 470 naimanje. Istina besisti do sada nisu imali uspeha zahvaliuiući na prvom mestu јаупој ruci. I vrlo ie lako moguće da će besisti da nastradaju, jer 6о је пајоразгјја vrsta špekulacije.

Može se reći da naše kurseve dave dve stvari: proizvodnja novih papira s ijedne strane i besistički pritisak na Štetu s druge strane. Kad bi se ova dva faktora uklonila, situacija na našoi berzi bi bila ioš mnogo bolja, jer ie neobično mnogo hartiile povučeno sa tržišta i vrlo velika ie obilnost kapitala na tržištu. Begluci su nešto malo popustili pri obrtu od 1 mil., a Dalmatinci su se održali pri smanienom pDbrtu cd 0,64 miliona. Za oba Blera postoji živo interesovanje, otuda svake nedelje obrt. Jedini papir koji je dobio u ovoj nedelji to ie Pab, tog papira ima vrlo malo, a ima dosta interesovanja za njim. Seligman ie rađen po 100 u većem iznosu, a međutim plaća se 100,50. To je bila iedna jedina ponuda jednog dana, inače redovne ponude nema dok ie tražnia stalna. :

Na zagrebačkom tržištu akcija rađene su akćije Trbovlja 172,5 i Osečke šećerane 80.

Obračunski kurs dolara sa primom bio je: 9-VI: 4412,37; 12-VI: 44,18; 13-УГ 44,18; 14-УГ 44,1112; 15-МЕ- 44,1425.

Naši papiri na stranim berzama

Kursevi naših državnih obligacija u Parizu kretali su se u užim granicama. Oni posleratnih zaimova su se nešto popravili.

: 13-VI 5-VI 49/a 1895 297 248 5%e 1902 276, 284 41/-0/, | 1906 245 248 4 1909 248 240 41/9/6. 1910 256 4759]. 1911 250 261 5" 1913 253 284 79/о Stabilizacioni 825 318 59/б Funding 117 116

U Niujorku su Blerovi papiri nešto popustili, a Seligman se nešto popravio. Kursevi su bili sledeći:

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ —

Бр. 24

7% Bler 12 јат 21.5—22

89/о Вјег 7% Seligman 21:5—98 27—30

. DEVIZNO TRŽIŠTE | Klirinška marka stabilizovana jie na 14.30. Narodna banka bila je obustavila izdavanje klirinških čekova i odmah je isplatila potražiVania, koja su joi bila podnesena. Ona nije zadovoljavala celu tražniu, nego samo jedan manji najhitniji deo. Kako ije marka dostigla svoj nivo od 14.30 Narodna banka je podmirila celu tražniu. Ova se bila nagomilala i zboz toga ie u ponedeliak bio velik obrt u klirinškim markama, kao nikad dosad, od nešto preko 40 mil. din. Narodna banka je istovremeno počela opet da izdaje klirinške čekove, tako da je u toku nedelje već pristigla i privatna roba — i ako još u nesrazmerno malim iznosima prema tražnji. U slobodnim devizama zadovoljieno je — kao prošle nedelie — 10/» tražnje, i to naivećim delom iz deviznog stoka Narodne banke. Grčki bonovi su bili usled veće tražnie krajem nedelje čvrsti. Isplata Prag bila ie stabilna zahvaljujući intervenciji Narodne banke. Na slobodnom tržištu, kao što se vidi iz donje tablice, oslabile su osim dolara sve devize, a naročito iako holandska forinta. Dolar ije nešto skočio. Slobodno tržište Stab. 9-VI + 28,5% 12-VI 13-VI 14-VI 15-VI

prima London 258— 20770 258— 258— „258—0 258Pariz 145.45 117.50 145.98 145.96 145.98 145.48

Niuiork 5486.24 4412.37 5485.69 5485.02 5484.60 5487.24 Ženeva 1242.12 1000.— 1241.87 1241.72 1242.17 1241.87 Amsterdam 29934.— 2362.— 2932.05 2928.84 2928.41 2927.08

Brisel 937.52 754.75. 938.10. 937.49 93597 957.80 Privatni kliring

Berlin 14830.— 1777.— 1430.— 1480.— 1480.— 1430.Madrid —.— —.— -—.— —.— о == Grčki bonovi —.— а 31.25 30.75 30.75 31.95 Prag 149.86 —— 150— 150— „150— · 150.—

Obrt je bio rekordan sa 86 mil. din. prema 44 mil. din. Naiveći deo otpada na Berlin, 52 mil. prema 16 mil.. slobodne devize 16.6 mil. prema 16.4 mil., Prag 16.5 mil. prema 11.2 mil. i grčki bonovi 601.000 prema 310.000 din. itd.

Kursevi deviza u Cirihu bili su sledeći:

31-XII-36 31-XII-37 31-XII-38 &-VI 14-VI

London 2707 _9J.62 2063 2075. 20:77 Amsterdam 23880 94060 24084 | ____ Niujork 43514 439250 4403 » 443— 443.3125 Berlin _— _____ 17266. 17965. 17788 Pariz 90.324 14.G8t/5 11.6220 11.76 11.7995 Brisel ' IU 7170. 75.425 | |75.35 Beograd 10.— 10.— 10.— 10— 10.—

Amsterdam na Ciriškoj berzi ne notira. verovatno zbog iake i stalne bese. Nešto čvršći su dolar i funta. Ostale devize su stabilne.

. Tržište Маја _

U toku nedelje nije bilo značainijih promena. Paralelno sa dolarom porasla ie i cena zlatu, tako da ie premija ostala пертотепјепа, '/ р.

(po unci) (po kg) šiling pensa Din. 1935 126 6 40.405 1934 141 40.345 1935 141 2 54.409 1936 141 7 54.569 1937 140 1 54.312 1938 149 7; 54.652 G-VI-1939 148 4 60.669 12-VI.1939 148 5 60.696