Народно благостање

22. јули 1939.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

__ Страна 451 _

Из уредништва ·

Глосе уз проблем уновчења воћа

1 ОГРАНИЧЕНОСТ УНУТРАШЊЕГ ТРЖИШТА ЗА ВОЋЕ

Пошто нас раздваја још врло кратко време од бербе најважнијег воћа — шљива и јабука — наша штампа преплављена је написима у којима се указује на обилан род воћа с једне и на тешкоће што потпунијег искоришћавања односно уновчења у земљи и на страни с друге стране. Износе се читави програми: шта је требало учинити, а шта се није учинило и предлаже шта треба одмах предузети да би воћарски крајеви видели што више користи од овогодишњег обилног рода. У овим написима проблем се овако приказује:

Предлажући ширење воћарства као рентабилније гране од житарица и других пољопривредних култура, које је криза у првом налету погодила, стручњаци су уједно предлагали и мере за рационално искоришћавање и уновчавање повећане производње, али их за ово друго нико није послушао. Због тога смо сада дошли у ћорсокак. У недостатку фабрика за прераду воћа у мармеладу и сокове, могућности веће потрошње у земљи, техничких уребаја за дуже чување воћа у свежем стању и за ешалонирање понуде и најзад, услед ограничених могућности извоза, нашим воћарским крајевима прети опасност да од доброг рода воћа не виде праву корист. Као излаз из овога стања предлаже се: да се код увозничких земаља на рачун других артикала издејствују већи контингенти за воће; да ce што већа количина воћа преради у пекмез, компот, сокове или осуши и најзад, да се поведе пропаганда за што већу потрошњу у земљи.

Насупрот овом површном и једностраном схватању које је изгубило из вида све економске елементе, проблем нашег воћарства је следећи:

Годинама вођена је пропаганда за ширење воћарства; на воћарство указивано је пољопривредницима као на пољопривредну културу која не зна за кризу и чијем развитку не стоје никакве препреке на путу. Паралелно с том пропагандом која је била од утицаја на ширење воћарства, у структури на-

П УСЛОВИ РАЗВОЈА

Осуство индустрије конзервирања воћа, на што се у овим написима удара гласом, није последица никаквог занемаривања већ недостатка низа услова за развитак ове индустријске гране. Земље у којима је ова индустрија настала показују да су за ово потребни следећи услови: обилна и релативно јевтина производња воћа, ниска цена шећера, развијено унутрашње тржиште или сигурно тржиште у иностранству обезбеђено трговинско-политичким аранжманима. Баш ових дана заседава у Будимпешти међународни конгрес за пољопривредну индустрију на коме је, поред осталога, расправљано и о индустрији конзервирања воћа. Из података се види, да се она тек последњих година почиње јаче да развија у мањем броју земаља. Матица ове индустрије су С. А. Д. Прошле године из САД. извезено је 7,8 мил. сандука воћних конзерви, а у овој години извоз ће бити још већи, будући да су ен-

шег воћарства, нарочито у близини великих потрошачких центара, почели су се све више развијати и трговачки воћњаци. Тај развитак, последњих година, нарочито од 1936, почиње све више да долази до изражаја и у волумену производње. Паралелно с тим јављају се и проблеми рационалног искоришћавања и уновчења воћа, чије је решавање много компликованије од једноставног развијања производње. У том погледу у овој кампањи која је на прагу не може се учинити ништа. Управо, све што би се могло и што се буде учинило према обиљу продукције, уколико се она до краја одржи, биће и сувише мало. С тим треба бити на чисто. С вишковима аграрних производа, којима обилују и друге земље, ми нисмо у положају да увозничким земљама диктирамо висину контингената. За остале пијаце, на које увоз није контингентиран, волумен пласмана зависиће од кокурентске способности нашег воћа. За већу прераду у пекмез и воћне сокове треба имати тржиште које може да прими ове артикле. Ми то тржиште у земљи немамо; ни радник са просечном обезбеђеном надницом од 23 дин., ни ситни чиновник и намештеник који чине гро градског живља немају куповну снагу за ове артикле који су, поред тога, у нашој земљи услед високе цене шећера још и знатно скупљи но другде. То исто вреди и за повећање потрошње воћа у сировом стању. Релативно мали број великих градских агломерација и њихова социјална структура претстављају врло узану подлогу за тржиште воћа. Ту и онако узану подлогу још више сужавају високе цене услед оптерећења воћа градским трошаринама и трошковима веома примитивне дистрибуције. Према томе, за већу потрошњу воћа у земљи, а нарочито у прерађеном облику (као сушено, пекмез, компот и сокови) не постоје економски услови. При садашњим економским условима (однос прихода већине градског живља према цени воћа) илузорна би била и свака пропаганда.

ИНДУСТРИЈЕ ВОЋА

глеско-америчким трговинским уговором 1 јануара о. г. укинуте енглеске увозне царине на извесне воћне конзерве. Други велики произвођач воћних конзерви у свету јесте Енглеска. Она је уједно и највећи светски увозник ових производа. Због великог увоза Енглеска настоји да индустрију воћних конзерви што више развије у својим доминионима. Тако је Аустралија за последњих шест година свој извоз воћних конзерви удвостручила. Брзим темпом развија се индустрија воћних конзерви и у Канади. Од осталих ваневропских земаља, које такође настоје да што више развију ову индустријску грану, треба поменути Јужноафричку Унију, Јапан и Филипине. У Европи ова индустрија много је млађег датума. Прво се почела развијати у Италији, Шпанији и Грчкој, а тек последњих година јавља се у земљама југоисточне Европе и то у првобитном облику тј. полуконзервирању воћа (воћне пулпе).