Народно благостање

"Страна 452

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 29

Према садашњем стању код нас, можемо слободно рећи, не постоји ни један од битних услова за развитак индустрије конзервираног воћа. У том погледу није сигуран ни волумен продукције, јер за овај није довољно имати велики број стабала, него метод и организацију рада који карактеришу интензивно воћарство у коме су варијације приноса минималне. Удео трговачких воћњака је минималан и њихова продукција још је далеко да задовољи потребе потрошње у сировом стању и унутрашњег тржишта а камо ли извоза. У осталом воћар-

ству које чини 95% продукције прилике су такве да приноси варирају између рекордних и недовољних и за потрошњу у сировом стању на унутрашњем тржишту. О осталим условима не треба ни говорити. Питање шећера које се покреће већ десетак година није решено. Унутрашње тржиште за иоле развијенију продукцију конзервираног воћа не постоји. Према томе, остаје једино извоз. Међутим, нема произвођачке земље у којој би ова грана била овисна 100% од извоза. Пред таквом перспективом ова индустријска грана тешко може да се развије.

Ш ПОЛИТИКА ЦЕНА

Јавили су се захтеви за нове цене за суву шљиву која од 1936 г. спада под режим државне интервенције. Пољопривредна комора Дринске бановине на конференцији у Ваљеву тражила је да се за свеже шљиве одреди цена од 120, а за суве од 400 дин. за 100 кг. обичне гарнитуре. Поред коморе јавили су се и народни посланици воћарских крајева; они су у погледу цене поставили исти захтев. Сви су дакле навалили на државни буџет, да се обезбеди што већа цена која треба да оправда и појача народно поверење за наредну прилику!

Интервенционе цене у нашој земљи последњих година постале су врло озбиљан проблем наше економске политике. Трајно оне могу да буду од користи само тако ако се у њиховом одређивању учини доминантним национално-економски интерес уме-

== ===

сто партијско-политичког. У противном интервенција може да изазове још веће поремећаје и штете у расподели социјалног продукта. Пребацивање терета виших цена на целину, за које држава преузима гаранцију, мора да се врши веома опрезно, јер се може десити да терет који подноси целина учини већу штету целини него користи онима којима се желело помоћи. Наш државни буџет не дозвољава да се на њега може да ослони ма која привредна прана, а нарочито не оне чија производња премашује потребе домаћег тржишта и које су упућене на извоз. Уколико прилике налажу изузетно помагање оно може да буде корисно само тако ако се спроводи у границама општих потреба. Ако је у овоме случају општа потреба да се што више шљива у свежем и сувом стању извезе и потроши у земљи онда се према тој потреби има да одреди и цена.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

| O | Mi smo se više puta pozaba-

vili našom statistikom proizvodnje žitarica. Primitivna organizacija i metod rada ove službe davali su takve rezultate da oni nikađa nisu mogli da posluže oslonom tačkom politici snabdevania i izvoza. Trebalo je dugo vremena dok su nadležni i sami uvideli opravdanost ove kritike. Kao rezultat toga pre izvesnog vremena sazvana je konferencija koja je imala da prouči sadanje stanje statističke službe i predloži mere za njenu reorganizaciju. O radu konferencije pisali smo u broju 24. t. g. Organizacija i sastav konferencije bili su takvi da se od nje nisu mogli da očekuju nikakvi praktični rezultati. Svršilo se na tome da se tek posle konferencije prouče mere i donese rezolucija s konkretnim predlogom za reorganizaciju statističke službe. Kakva je bila dalia sudbina ovog proučavanja mera u javnosti nije ništa objavljeno. Ali ono što pada u oči to je činjenica da je javnost ovoga puta prvi put ostala bez ikakvih zvaničnih izveštaja ne samo o ishodu žetve nego i o kretanju i stanju useva što je sve do ove godine činjeno skoro svakih meseca dana. Prema tome, umesto reorganizacije statistička služba je potpuno zatajila!

U svim važnijim proizvođačkim područjima, žetva je već obavljena i uveliko je otpočeo vršaj. Sa zvaničnog mesta, međutim, nemamo ni jednog podatka o tome kakvi su rezultati vršaia u poređenju sa prošlom godinom i kakav je u proseku kvalitet ovogodišnje pšenice. Sve što o tome znamo potiče iz privatnih izveštaja; bilo od proizvođačkih, trgovačkih i mlinarskih krugova bilo od dopisnika velikih listo-

Nevolja sa statistikom — još veća bez nje!

va iz pojedinih krajeva. Na osnovu tih lokalnih rezultata stvara se sud o kvantitetu i kvalitetu prinosa u celoj zemlji!

Iz svih vesti koje su do sada obiavliene o novoj žetvi izlazilo bi da je prinos prema prošlogodišnjem manji za 15—920%. Naročito se podvlači znatno lošiji kvalitet ovogodišnjeg prinosa. Koliko ie u ovome istine nemoguće je znati. Ali je sigurno da su obe činjenice od ogromnoz nacionalnoekonomskog značaja; prva o veličini prinosa za izvoznu DOlitiku odnosno za obezbeđenje snabdevanja ishrane u zemlji u tekućoj ekonomskoi godini, a druga o kvalitetu za cenu pšenice koju dobila proizvođač ti. za efekat intervencione politike i kupovnu snagu proizvođača.

Ako bi bilo tačno da ie žetva prema prošloj godini podbacila za 18—20% to bi značilo da celokupni tržišni višak treba da ostane u zemlji za obezbeđenje ishrane. To utoliko pre, ler će uskoro biti doneta i zakonska osnova o stvaranju stalne rezerve pšenice i drugih predmeta ishrane. Sistem državne intervencije, međutim, takav je da se pri velikim kupovinama odmah mora misliti na plasman. Pošto za ovaj plasman unutrašnje tržište ne dolazi u obzir, sem u slučaju da se odmah pristupi stvaranju gvozdene rezerve što međutim nije verovatno, to se mora izvoziti. A poznato je da velika ponuda posle žetve ne mora da pretstavlia i izvozni višak. To se dešava i ovoga puta. Za prvih petnaest dana intervencije Prizad je kupio preko 3000 vag. i od toga odmah prodao u inostranstvo 2.750 vag.

Vesti o nepovolinom kvalitetu nanose štetu proizvođačima koji, na osnovu toga, dobijaju znatno niže cene od intervencionih. Iz izveštaja sa pojedinih pilaca vidi se da proizvođači često dobijalu i 1295—185 din. pod izgovorom lo-