Народно благостање
14. октобар 1939. НАРОДНО
— Austfralska vlada je zabranila izVoz svih. proizvoda bez odobrenja nadležne vlasti. Cili ove mere je da se obezbedi što veći izvoz u Veliku Britaniiu, koji ič do sada iznosio polovinu celokupnog izvoza. Sada će se on znatno povećati. Izvoz vune ići će sav u Englesku, tako da će ona moći podmiriti svu svoju potrebu.
ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ — Sporazum Nemačke o moratoriumu stranih dugova
otkazan je od ngleskih i amerikanskih poverilaca, koji su vlasnici 75% svih zajmova. Sa holandskim, belgiskim i švajcarskim poveriocima sporazumela se Nemačka na dosadašnjoj osnovi.
| __— Beogradska opština zakljiučiće zajam od 250 mil. din., koji će upotrebiti za povećanje kapaciteta vodovoda za 20.000 m* dnevno, uređenje tramvajskog i autobuskog saobraćaja, ekspropriaciiu nekretnina u cilju regulacije ulica i izgradnju većeg broja školskih zgrada, bolnice, opštinskog doma i zgrade za Upravu grada.
— Danaka vlada podnela ie parlamentu nekoliko predloga zakona o povišenju poreza, čiji će finansiiski efekat biti 50 mil. K za pola godine. Porez na dohodak biće povišen za 40%, a biće zavedene i trošarine na cigare, Špirit i čokoladu.
— Završen je upis španskog 83% unutrašnjeg zajma od 2 milijarde pezeta sa rokom od 3 godine. Upisana ie skoro tri puta veća suma.
HOBUAPCTBO — Ministar trgovine i industrije doneo ije Uredbu o
izmenama Uredbe o opštinskim štedionicama. Opštinska Štedionice imaće u buduće poreske olakšice, koie važe za regulativne štedionice. One se u pravima izjednačuju sa Državnom hipotekarnom bankom. U štedionice se mogu ulagati gotovine javnih fala i ustanova kao i sudski depoziti. Zajmovi štedionica opštinama ne mogu da pređu 10%e svih i 1590 kratkoročnih uloga na štednju.
· — Sednica upravnog odbora Banke za međunarodna plaćanja, koja je trebala da se održi 11 oktobra, odložena je zbog međunarodne političke situacije, Banka u suženom obimu nastavlia rad. U izveštaju od 30 septembra pao ja zbir na 493,5 mil. šv. franaka prema 512 mil. u avgustu. Najiače su pali ulozi novčaničnih banaka sa 32,2 mil. na 11,8 mil. šv. fr., dok su potraživanja po viđenju novčaničnih banaka porasla sa 21,6 ти. па 28,4 ти. 5у. Ir. |J aktivVi je Smanjen menični portfeli sa 1935 na 124 mil. šv. fr. i zlato sa 28,6 mil. na 16.5 mil. ŠV. 1.
— Nadzor nad bankama i štedionicama u Nemačkoj prenet je na Ministarstvo narodne privredz. Dosada je nadzor vršila specijalna organizacija, koja je bila pod upravom pretsednika novčanične banke. Dosadašnja nadzorna ustanova za kreditne zavod> biće spojena sa nadleštvom komesara Raiha za kreditne poslove. Ta nova ustanova, koja će nositi naziv nadzorna ustanova Raiha za kreditna poslove, vršiće svoju dužnost pod nadzcrom Ministarstva privrede i imaće zadatak da sprovede u delo odluke Ministarstva, koje će Vršiti svoju vlast u sporazumu sa Ministrom finansija i Pretsednikom Raihs-banke.
— Devizni stok u Danskoj smanjio se u septembru о. 9. та 50 ти! .К 1! рао па 11,50 ти, ргета 68,9 Кгајет avgusta. Da bi sprečila njegovo dalje padanje, Narodna banka propisala je niz mera da bi postigla ravnotežu trgovinskog bilansa. U isto vreme ministarstvo trgovine rešilo je da se veliki broj artikala, čiji uvoz iznosi oko 70 mil. K, može u buduće uvoziti samo s odobrenjem nadležne vlasti. Zabranjena ie isplata uvezenz robe pre isteka ugovorenog ili uobičajenog roka. Unapred se može isplatiti samo s odobrenjem i to za uvoz: žita, stočne hrane, gnojiva, uglja, koksa, nafte, benzina, ulianog semena, pamuka, vune i Žželeza. Tr-
БЛАГОСТАЊЕ Страна 651
govački krugovi smatraju da te mere nisu celishodne i da Di bolie bilo pojačati izvoz i stvoriti rezerve da bi se sprečio skok cena.
— Ovih dana ljubljanska Mestna hranilnica proslavila ie 5O0-godišnijcu svog rada. Za to vreme ona je pomogla građevnu delatnost i dala je 320 zajmova raznim opštinama u iznosu od 197 mil. din., a liubljanskoj 125 mil. din. Ulozi pre rata iznosili su 500 mil. din., posle rata oni su dosegli maksimum od 479 mil. din.
— Za pretsednika Gradske štedionice u Zagrebu izabran je g. Košutić Avgust.
РАТ И ВРИВРЕДА
— Medunarodni komitet za kaučuk rešio je da sa kvota za četvrto tromesečje poveća od 70 na 75.
— Zbog poremećaja nastalih u spoljnoi trgovini usled rata u Evropi, IZVOZ drva razvija SČ pod vrlo teškim okolnostima. S time u vezi Švedska organizacija za izvoz drva otkazala je sporazum od 15 IX 1935 o stvaranju Evropskog društva za izvoz drva (E. T. E. C.), smatrajući da je u sadašnjim prilima nemoguće određivati izvozne kontingente. Na osnovu toga otkazala je taj sporazum i Stalna delegacija drvarske privrede u Jugoslaviji.
— Nemačka vlada je rešila da и озуојептт Кгајгуппа Šlezije poljske novčanice važe kao zakonsko platežno sredstvo samo do 8 X 1939, a do 15 X 1939 vršiće se još zamena za marke po kursu 1 zloti 50 pfeniga. Kovani novac od 1, 2, 5, 10, 20 i 50 groša i 1 zlotia ostaće i dalje u opticaju.
— Zbog teškoća uvoza i porasta troškova prevoza i osiguranja nadležna vlast u Švajcarskoj odobrila je povišenje cena prirodnoj i veštačkoj svili za 5%/o0 a pamučnim DTOiZVOdima za 15—18%'/o prema onim u avgustu 1939. |
— Predlog ratnog budžeta Novog Zelanda predviđa rashode u iznosu od 9,75 mil. funti sterlinga. 2,4. mil. funti pokriće se povišenjem рогега, poštanskih taksa i trošarine, a 4,14 mil. zaj_mom. Povisiće se: porez na dohodak ха 1596 i na nasledstvo za 391/30%/0, zatim poštanske takse za 1 Dani, trošarinu na vino, pivo, duvan i cigarete. Vlada misli da zaključi zajam od 10 mil. funti delomice kod Rezervne banke a delomice kod britanske vlad:. Ministar finansija podnoseći predlog budžeta izjavio da će ratni budžet do godine iznositi 20—30 mil. funti, ako ne dođe do mira u Evropi.
— Francuski ministar trgovine izjavio je nedavno da će Francuska banka dati velike kraditne olakšice trgovini i industrili u cilju savlađivanja teškoća nastalih zbog rata. Pri tome će se pažljivo ispitati zahtevi svakog preduzeća, uzeVši u obzir i one okolnosti koje nisu predviđene u zakonu kao što su evakuacija i dr.
— Južna Australija će povisiti porez na dohodak za 4 pensa na svaku funtu sterlinga u cilju pokrića ratnog budžeta koji će iznositi 19,53 mil. funti. Savezna vlada namerava da za 2 godine utroši 14 mil. funti na gradnju novih fabrika koje će raditi za potrebe vojske.
— Na pitanje jednog poslanika u parlamzntu da li će biti oslobođeni blokirani depoziti Čeha saveznika, engleski ministar finansila je rekao da će uskoro izdati naređenje O dablokiranju.
— Naš ministar finansija doneo je rešenje da se pčelarskim zadrugama, društvima i pojedinim pčelarima može odobriti kupovina denaturisanog beztrošarinskog šećera Za prshranu pčela. Na svaku košnicu odobrava se 5 kg.
— Osiguravaiuća društva S. A. D. snizila su premije za osiguranje ratnog rizika od 6 na 5%o za brodove koji putuju za Englesku i Francusku.
— »Corriere della Sera« objavio je članak šefa odeЦепја 2а spoljnu trgovinu talijanskog ministarstva spoljnih poslova »Aktuelni problemi autarkije&ć u kom iznosi moguć~