Народно благостање

Страна 652

nosti snabdevania Italije sirovinama. Osnovni zadatak, ро пјеgovom mišljenju, je stvoriti potrebne rezerve uglja i metala, pošto ije nemoguće zadovoljiti potrebu domaćom proizvodnjom kao što je to slučaj sa izvasnim ograničenjem kod ishrane. Jadino pro:zvodnia aluminiuma, cinka i olova može роkriti potrošnju, kod bakra, nikla i kalaia moraće se pribeći u većoj meri surogatima. Ograničenia u spolinoi trgovini raznih zemalia onemogućavaju kupivnu starog Žželeza, stoga шзђа da se poveća proizvodnia u domaćim rudnicima. Istraživanja železne rude u Albaniji dala su dobre rezultate, ali će eksploatacija tih rudnika povećati potrošniu uglia. Stoga će se morati pojačati proizvodnja uglja u Istri i Sardiniji, ali se i pored toga uvoz n?će moći smanjiti zbog potrebe stvaranja rezervi. Snabdevanje privrede električnom strujom osigurano je. Kod tečnog сопуа тогасе зе рогга ograhičenja potrošnje pojačati proizvodnja u zemlji sintetičkog benzina i nafte u Albaniji i nastaviti sa mešanjem benzina sa alkoholom, upotrebom gasova i destilacijom banzina iz asfalta, koja je dala do sada dobre rezultate. U tekstilnoj industriji mora se povećati mešanje pamuka i vune sa domaćim vlaknima. Potrošnja kaučuka treba da sa ograniči i pojača proizvodhja sintetičnog.

ПОЛОЖАЈ РАДНИКА

— Savez drvodeliskih radnika u Sarajevu sklopio je kolektivni ugovor sa firmom »Ugar« u Turbetu. Radnicima su povišene nadnica za 10% i kreću se između 2,90. i 3,50 din. po satu. .

— Polovinom septembra 1939 bilc je u Engleskoj 1,3 mil. nezaposlenih, za 99.236 više nego polovinom „avgusta. Broi zaposlenih je porastao u rudarstvu, građevnoi industriji, mašinskoj, brodogradilištima, industriji Хејета i čelika, obuće ı kcd javnih radova, a opao u ugostitelistvu, trgovini, industriji odeće, nameštaja, pamučnoj i ribarstvu.

— Pristanišni radnici u Splitu tražili su od poslodavaca sklapanje posebnih kolektivnih ugovora za obalsko-lučke radnike, za vagonske i magacinske. Pošto poslodavci pristaju na izvesnu povišicu nadnica ali ne i na sklapanje kolektivnih ugovora, radnici su stupili u štrajk.

— Između raznosača drva i uglja u Splitu i njihovih poslodavaca sklopljen je kolektivni ugovor. Radnici su podeljeni u 2 kategorije: I sa nadnicom od 6,20 din. po satu i II 5,25. Prekovremeni rad plaća se 50% Ма ха prva 2 sata, a 100%/a preko 2 sata.

— U Grčkoj je donzsen zakon o suzbijanju nezaposlenosti. Na predlog Opšteg saveza rada vlada može da povede ti. zv. sistem rada ha smenu ij. ona: može da skrati radno vreme radnika ili da odredi maksimalan broj radnika na nedalju, mesec ili neki drugi vremenski period, tako da svi radnici imaju otprilike jednak broj nadnica.

HAPOJIHO БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 41

ТУРИЗАМ

— Naš turizam u prvoj polovini 1939 razvijao se vrlo povolino. Prema podacima Uprave za turižam broj turista i provedenih noći je veći nego i u jednoj godini posle 1936. Broj turista povećao se prema 1938 za 6,9) a provedenih noći za 13,14%/. Naročito je bila iaka poseta stranaca. Dok se broji domaćih turista povećao za 0,99% prema 1988, stranih ie porastao za 20,93%0. Kod noćivanja porast iznosi 8,15% odnosno 249/0, Na prvom mestu stoje Nemci sa 106.800 turista (1988: 65.300) i 431.600 noćivanja (268.300). Na strance iz klirinških zemalja otpada 91,27% (1938: 83,959/6), а iz neklirinških 8,73%/o (160,05). Opao je osetno broj englaskih i francuskih turista.

КОЊУНКТУРА

— U septembru 1989 bilo je 4 stečaja i to 3 u Banovini Hrvatskoi i 1 u Moravskoj. Prinudnih poravnanja van stečaja bilo je 13, od toga 1 u Dravskoi, 2 u Hrvatskoi, 5 u Dunavskoj, 1 u Drinskoi, 1 u Zetskoj i 3 na teritoriji Uprave grada Beograda.

ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Trgovački registar:

Jugoslovenski Ganz a. d. u Beogradu, upis člana upravnog odbora g. Bele Braun i promena čl. 20 društvenih pravila. — Jugoslovenski »Feniks« u Beogradu, upis člana upravnog” odbora ge. Liubiše Trifunovića. — Beogradska založna banka u Beogradu, upis članova upravnog odbora g. g.: Krsmana Vitorovića i Đorđa Mijovića. -- Eabrika šzćera a. d. »Bačka« u Novom Vrbasu, upis članova upravnog odbora g9.g.: d-r Milana Vrbanića i Pante Draškića.

Zborovi akc. društava:

14 oktobar. — »Tapred« d. d. u Zagrebu (red.). — Posavska štedionica d. d. u Sisku (red.).

16 oktobar. — Kreka a. d. u Beogradu (prethodni).

PA3HO

Ispravka: U analizi bilansa »Jugočeška« a. d., Kranj, u broju 40 o. g. na strani 166 članovi upravnog odbora treba da su g. g.: Oton Detela, pretsednik, Francis Payne Carrington, d-r Stanoje Mihailović, Dragan Milićević i d-r Henrik Steska. Članovi nadzornog odbora su 2. 2: д-гт Вепо Sabothy i Anшп Umnik. Direktor je g. Maksim Hotvic. — Osim toga želimo da dopunimo analizu time, da »Jugočeška« ima razgranati izvoz štampane robe od veštačka svile skoro u celi svet, ali najviše u Holandiiu i Englesku. Zbog rata ie taj izvoz nažalost u zastoju. — >»Jugočeška plaća za 1938 god. 10% dividande.

— Ovih dana proslavio je svoj GO-ti rođendan g. Julije Donner, dirzktor Mostera, tvornice laka i boja d. d. Pod njegovom upravom io preduzeće se razvilo u prvo i пајуесе svoje vrste u našoj državi.

КОЊУНКТУРА

STANJE NARODNE BANKE NA DAN 8 OKTOBRA 1939

Opticaj i obaveze po viđenju povećali su se ха 3734 mil. na 10.576 mil. din. Jako je bilo povećanje obaveza po мđenju za 379 mil. na 1.474 mil. din. Žiro računi učestvovali su u porastu sa 55.5 ти. дат. (па 924 ти. ап.) а газ гаčuni sa 341.8 mil. (na 513.2 mil. din.). Potraživanje države se smanjilo za 7.3 mil. na 36.4 mil. din. Pada u oči da je porast raznih računa skoro jednak sa smanjenjem obaveza за гоkom, koje su pale za 340.3 mil. na 100 mil. din. Postoji verovatnoća da s tu radi samo o jednoj knjigovodstvenoj transakciji i da su obaveze sa rokom pretvorene u obaveze DO

viđenju. Novčanice u opticaju porasle su za samc 5.5 mil. na 9.102 mil. din.

U alktivi imamo znatniji porast zajmova po езкопи, za 17.3 mil. na 2.332:6 mil. din., dok su žaimovi па 2ајоге povećani neznatno na 179.4 mil. din. Razna aktiva se povećala za 16.1 mil. na 2.845.1 mil. din. Devize su se smahjile za 10.7 mil. na 571 mil. din. Zlatna podloga ie ostala neprcmenjena 1.996.9 mil. din., a stvarna vrednost iznosila je 3.179 mil. O novom obračunavanju vrednosti zlata pišemo na drugom mestu. Kvota pokrića iznosila iz 30.050.