Народно благостање

14. октобар 1939

Стање Народне банке (у мил. ДИН.)

934-XII|931-XII| 31-XITI | 30-IX | 8-X АКТИВА 4936 | 1937 | 1988 | 1989 | 1999 Подлога i | злато у касама = = 1.588,3/1.706,2 1.898,8 1.976,0 !.976,1 злато па страни — — |__9:57 755) 108) 108) 108

Укупно — |1.626,0 1.713,7,1.909,6 1.986,8,1.986,9 | |

евизе које не улазе | | о - O VI кода] 4582 6485) 581,8), 5710 | |

Кован новац: | | у никлу и сребру — — 3349! 360,0) 330,0 295,9, 299,2

Зајмови: _ _ | на менице — — — — 1.458,61.400,5 1,707,7 2.315,82.382,6 на хартије од вреди. — 958,8! 263,0 69,6] 178,6) 179,4

Укупно — |1.717,4 1.662,5 1.771,82.498,9.2.512,0

| | Хартије од вредности — | 116,8) 19,1 258,6, 355,2: 3505,2 Ранији аванси држави — |1,647,8 1.638,2 1,627,8]1.629,91.629,9

Привремени аванси Глав. | Држ. Благајни — — — | 600,0 600,0| 600,0| 600,0 600,0 М. Ф, по Ур, од24 УШ и | _ 16-iX 19939 — — — — | 170,0! 170,2 Вредности рез. фонда — 137,6| 165,8) 223,5| 240,8 240,8 Вредности ост, фондова| 283 299 33,7, 386) 39,6 5 {/

Непокрет., завод за из-

Новчанице у оптицају — 5,408,55,358,7 6,920,7.9.108,0 9.102,4 Обавезе по виђењу: ___| | | потраживање „IpxaBe 594 17,8} 595 287 36,4 жиро-рачуни — — — | 651,2)1.438,0)1.080,0| 8795 9240 разни рачуни — — — 918,6)1.047,7] 980,1 171,4 513,2 Укупно — 1,629,2 2.499,7/2.093,2/1.094,7 1.473,6

Обавезе са роком — —| 50,0) 50,0) 30,0 440,83, 100,0 Разна пасива — — — | 2845) 363,3) 232,7! 316,7| 312,4 Оптицај и обав. по виђ, |7,087,8|8.291,3/9.014,0|10.202,6|10.575,0 Укупна подлога: |

== 28.5%, прим, — — |2,089,5 2.202,1/2,453,9/2.553,1/3.179,0

зл. у кас. 28,5%/ прим. |2,041,0 2.102,52,440,0 2.539.23.161,8 укупно покриће — — |29680/, 2654%/ 27220/% 25029 3005% покриће у злату — — |2729% 26440), |27069/,|2488% 2989%

Београдска берза

Извештајна недеља од 6-12—Х 1939 ЕФЕКТНО ТРЖИШТЕ

Наш извештај за претходну недељу завршен је следећом реченицом: „Влада још неизвесност, али није искључена могућност, да се приватна рука заинтересује у много већој мери, услед чега би могао да наступи обрт на више".

Као што је читаоцима познато то је наступило са математичком тачношћу. Фантастичан је био скок курсева за цигло три дана. Што је најинтересантније, највише су напредовали Далматинци, папир од кога је берза највише патила и који је изгледао осуђен на вечиту бесу. Разлика изнад најниже и највише тачке овога папира између 5 и 10 октобра износила је пуних 18 тачака. То је скок од 33% (према најнижем курсу од 52) за цигло четири дана. Таквих скокова нисмо имали за 10 година на нашој берзи. Морални значај овога обрта на београдској берзи не можемо довољно да нагласимо. То је прва хоса после два и по месеца; а да не говоримо о томе, да не само није било никакве наде на боље, већ су се од првога септембра папири тако стропоштавали, да је песимиста могао да дође до закључка да ће сви курсеви доћи до близу нуле. Наша

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 653

се спољна и унутрашња политичка ситуација силно побољшала, али је она била без икаквога дејства, јер она траје већ месец дана. Берза је стајала под једном депресијом, која се не може само политичким догађајима да објасни. Било је ту великих берзанско-техничких притисака — на нашу велику жалост. После овога обрта уклоњено је очајање и уверење код многих, да државним папирима нема више лека. Било је људи који на хоризонту никако више ћису видели могућност разведравања. Ето у томе лежи огромна морална позитивна страна овога обрта у извештајној недељи.

Због тога сматрамо за потребно да мало детаљније изложимо читаоцима историјат тога догађаја. Крајем претходне недеље курсеви су били достигли очајно низак ниво, како смо ми то показали у таблици у прошлом броју, У којој је изложен пад курса појединих папира у процентима. Пад је ишао до 35% за време од месец и по дана. Тога нема ни у једној земљи — зараћеној или незараћеној — у сектору државних хартија од вредности. Као што рекосмо, очигледно је да се политичким приликама ово не може да објасни. Кад је Ратна штета пала на 384, Далматинац на 52 и Паб на 172, приметило се ишчезавање понуде. То је увек случај кад папири много падну. То се врло лако да разумети из психологије имаоца папира. Пред овако великим падом курсева ималац резонује на следећи начин: „кад нисам раније продао папире, сад нема смисла, јер је даљи јачи пад све мање вероватан. Негде око овога курса пад се мора задржати."

Претпоследњи дан у прошлој недељи проведен је У томе осматрању ситуације. Већ је било берзијанцима јасно, да се понуда разређује. Та се појава провлачила кроз целу прошле недељу. Али је било много берзијанаца, који су заступали гледиште, да папири имају још да падну. Ово није било гледиште убеђења, већ гледиште интереса. Један старији берзијанац учинио им је прекор на сред састанка следећим речима: „Ви сте за месец дана сјурили у јавне руке све ваше папире, при чему сте делимично реализирали релативно високе курсеве. Први сте били да продајете, кад је избио рат. Сад сте остали без папира и са новцем у касама. И сад изигравате бесисте, гурате папире на ниже, да би их што јевтиније купили, Таква се политика не може да води у оваквим временима и може да има рђаве последице по оне, који очигледно гурају папире на ниже."

Сутрадан настаје обрт. Обрт је дошао од приватне руке, како смо то истакли, он се има да захвали једном једином човеку, банкарском диспоненту, који је имао налог, да искористи овако ниске курсеве и купи један већи пакет разних папира. Он је одлучно наступио са тражњом за четири пет разних папира и својим врло звучним гласом ућутао све присутне. Изненађење је било велико. Месеци по дана није се чула не београдској берзи тражња категоричка, одлучна и неустрашива. То је имало за последицу да се оно мало понуде потпуно повукло. Тога дана скочили су курсеви за неколико поена. Другога дана исти берзијанац је продужио и подигао курсеве код Даматинаца на пр. за 12 тачака, Тражио је Блерове и друге папире. Понуда се све више повлачила, он је све даље дизао курсеве своје тражње, Што је више подизан курс тражње, у то. лико је мање било понуде. На крају другога састанка, а пред чињеницом да су извесни курсеви скочили за 12 тачака, поплашио се један део берзијанаца, да ће морати (ош много скупље да се покрива и придружио се тражњи првога. У колику је ширу базу узимала та тражња у толико је мање било робе. И тако је за четири дана београдска берза била сведок фантастичког скока свију курсева, као што ћемо то видети мало доцније на таблици.

Са више страна је постављено питање на које мо-