Народно благостање

Страна 660

dine i dostiže krajem 1937 godine zajedno sa metalnim novcem 6,6 milijardi din. Austriska kriza u martu 1938 god. donosi povećanje opticaja od nepunih 200 miliona, a sudetska za čitavu milijardu i 400 miliona. Ukupan opticaj penje se na 8,2 milijarde din. prema 5,2 milijarde pre četiri godine. Zatim nastaje opadanje, tako da 31 marta 1938 god. iznosi 7,5 milijardi. U leto 1939 god. počinje naglo skakanje opticaja, a od avgusta strmoglavo.

U 1937 i 1938 god. imali smo i snažan ekonomski polet praćen jakim skokom cena: opšti indeks cena skočio je od 68,4 1936 god. ma 79,4 juna 1938 god. U to doba ukupan opticaj je iznosio između 6,66 i 6,8 milijardi dinara. Narodna privreda nije mogla da apsorbuje ceo faj opticaj, te se jedan deo pojavljuje kod Narodne banke na računima obaveza po viđenju, koje rastu od 1,6 milijardi dinara sredinom 1936 god. na 2,6 milijardi marta 1938 god. Ovi računi opadaju od marta do septembra 1938 god. za 200 mil. din., a za dalja tri meseca (juni—_-K=ıeptembar) za okruglo milijardu din. Opticaj za to vreme se povećava za 1,2 milijarde din. Od septembra do kraja 1938 god. rastu ponovo obaveze p oviđenju za 450 mil., a opticaj se smanjuje za 500 miliona dinara. Zatim počinje opadanje obaveza po viđenju do nivoa od 1,47 milijardi din., međutim opticaj raste i dostiže u prvoj nedelji oktobra 9,7 milijardi din.. — pad obaveza po viđenju iznosi 600 miliona, a skok opticaja okruglo 2 milijarde din. Višak opticaja dolazi kao posledica obilnog davanja kredita državi.

Opticaj će rasti i dalje. Postoje obaveze Narodne

banke za eskontovanje blagajničkih zapisa u ukupnom iznosu od 840 mil. din., od čega je ona do kraja prve

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 42

nedelje oktobra primila samo 170 mil. Postoje i dru91 апоагташ za porudžbine na strani i u zemlji. Može se računati da idemo ka opticaju od 12 milijardi, koji pretstavlja u isto vreme plafon — ukoliko se ne bi knjigovodstvenim manipulacijama isti provalio. Ovako nagli i procentualno veliki porast opticaja ne iskazuje nijedna zemlja, uključivo one Које зи и га.

Naša narodna privreda raspolaže platežnim sretstvima za okruglo 10 mili{ardi din., t|. za 90% više nego 1930, za 60% više nego sredinom 1937, а za 40% više nego sredinom 1938 godine (1937 i 1938 god. su periode velikog ekonomskog poleta). U stvari naš prosperitet traje tri godine, on je bio snažan još avgusta tek. god., pa ipak je potpuno isključeno, da je ceo opticaj mogao biti apsorbovan od strane narodne privrede putem povećanja proizvodnje ili uvoza. Sam način Kako je višak kupovne snage pušten u орбсај (putem kreditiranja države) isključuje tu mogućnost. Prema tome, veliki deo platežnih sretstava u opticaju је nezaposlen. Najveći deo je tezauriran. Tezauriranje je uzelo maha odmah posle marta 1938 god., a pooštreno događajima i septembra iste godine i marta i aprila 1939 god., a naročito događajima od 1 septembra. Od septembra t. g. je nastupila velika promena i u pogledu opticaja dobara: proizvodnia |e znatno pala, kao i cirkulacija usled vojničkih mera, naročito zbog finansiske mobilizacije. U zemljama visokog standarda pojavljuje se u ratnoj psihozi ubrzana cirkulacija dobara kupovanjem na lager. U siromašnim zemljama svet jedva stigne da izvede finansisku mobilizaciju; za nabavku robe za rezervu ne dostiže kupovna snaga. Iz svega ovoga izlazi, da je u septembru mnogo veći deo oplicaja nezaposlen no što je to bio slučaj još u avgustu.

IJ OGROMNA KUPOVNA SNAGA NALAZI SE U NARODU

Druga jedna činjenica u našoj narodnoj privredi takođe |e znatno povećala gotovinu u rukama mase паroda, to je stanje naših banaka.

| CekOvni Fač, Ulozi na štednju POO O O NI UN 30 УГ 1930 812 155 485 30. VI 1981 800 334 761 30 VI 1932 824 383 707 30 VI 1933 890 487 762 30 VI 1934 928 665 984 30 VI 10935 1118 792 1126 30 VI [1036 1070 904 1192 830 VI 1937 1649 1114 1344 31 ХИП 1937 1840 1248 1383 31 11 1938 1798 1344 1457 30 VI 1938 1747 1298 1487 30 IX 1938 1535 1190 1270 31 XII 1939 1709 1284 1441 31 [II 1039 1550 1358 1511 30 X 1939 1604 1265 1512

11,1 milijardi din. Mi nemamo novijih podataka, ali je van svake sumnje da su ulošci opali za daljih pola milijarde din. u toku septembra i prvoj polovini okto-

KodD.H,B. Кодзато- Kod Ulozi na ПР 5 upravnih privat. štednju ukupno štedlonica banaka ukupno

630 — 10.306" 12.238 1091 — 8.804% 14.242 1090 — 6.765% 11.016 1349 — 6.359 9.850 1649 —- 5.388" 9.837 1918 18315) 6.118) 9.975") 2096 20315) 6.134") 10.347) 2458 2190:) 6.415") 11.238:) 2631 — — 2801 2316? 6.51 12% 11.628: 2785 2303. 6.545? 11.634* 2460 2170” 6.069* 10.700* 2725 2402» 6.349? 11.478* 2869 2522" 6.110» 11.502" 2777 2534" 5.804" 1 Бе

1) prosečno godišnje; 2) 1 aprila, jula, oktobra i januara 8) krajem godine.

Iz gornje tablice vidimo, da su ulozi na štednju u Jugoslaviji pali od 14,2 milijarde din. (juna 1931 god.) na 10,7 milijardi (30 septembra 1938 god.), marta 1939 i 30 juna 1939 god. nastaje slabo povećanje, koje dostiže 11,5 milijardi din., ali zatim opada na

bra. Može se reći, da je za poslednja četiri mesaca povučeno iz banaka između 700 mil. do 1 milijarde din. To se odigralo u isto doba, kad se i opticaj povećao za 2 milijarde din. Svakako da je jedan deo mobilizacije preko banaka doprineo povećanju opticaja pla-