Народно благостање

21, октобар 1939. НАРОДНО

težnih sretstava, ali je jedan deo došao iz gotovine samih banaka. Prema tome ogromni iznosi gotovoga nOVca u našem narodu došli su iz tri izvora: 1) iz finansi·'ske mobilizacije počevši od marta 1938 god. do leta 1939 god. 2) iz finansiske mobilizacije iz septembra 1939 god. i 3) od novoubačenih iznosa platežnih sretstava poslednjih nedelja.

Nemoguće je utvrditi neposredno 12105 пехароslenog novca u narodu, već se samo putem analogije mogu da prave pretpostavke. Godine 1930 privreda je svršavala posao sa 5.2 milijarde dinara, a to je bilo doba velikog poleta. Do 1938 god. mogla se povećati potreba za | milijardu. Ali od septembra proizvodnja i uvoz su |ako opali, a potrebe za finansiskom mobilizacijom apsorbovale velike gotovine. Naša narodna privreda ima danas 3—4 milijarde din. nezaposlenih. Sve је to kupovna snaga zakopana, uvezana, zamotana ili zatvorena. Jedan veliki deo te kupovne snage već se dve godine pojavljuje na tržištu dobara za proizvodnju i rentu, a naročito kod nepokretnosti. Cene nepokretnosti na selu dostigle su ponovo fantastičan шуо 17 pre 1926 godine. Još je veći skok cena nepokretnosti u gradovima. Mnogo su jače skočili tereni za novogradnju nego građevine; to ima SVOg razloga. Kod građevina je pre svega opasnost od napada iz vazduha igrala ulogu; zatim uspomena na zakonodavstvo o kKirijama posle rata i najzad samo poresko zakonodavstvo.

Višak nezaposlene kupovne snage u narodu u prvoj periodi se obično pojavljuje velikim delom kao depoziti kod banaka, bez otkaza ili sa kratkim rokom. Kod nas je razviće u protivnom pravcu, a to je ono Što situaciju znatno pogoršava. Kupovna snaga, deponovana kod banaka, služi kao rezervoar za investicije. Znamo iz prošlog rata i posle rata, da je velika obil-

IV ŠTA DA

Treba razlikovati pad kupovne snage iz ekonomskih razloga od one psihološke prirode. Poslednji je mnogo važniji. On se naziva bekstvom iz valute. Nije potrebno da išta o tome detaljnije pišemo. Za sada je kod nas apsolutno spokojstvo u pogledu stabilizacije valute, iako je masovna emisija poslednjih nedelja izazvala nervoznu pažnju. Ali nebrojeno mnogo uzroka mogu biti povod za psihološki pad kupovne snage novca. Tu ne pomaže nikakva uredba o suzbijanju skupoće. Međutim, nešto se mora što pre da učini radi sprečavanja najgorega. Na svaki način da bi najbolje bilo da se obustave ohi izdaci države koji se Daziraju isključivo na novim emisijama platežnih sretstava. A što se tiče već ubačenih platežnih sretstava u narod, njih je potrebno što pre iscrpsti u Što Većoj meri. To se može postići, kao što smo već istakli, povećanjem proizvodnje ili uvozom. 2а povećanje uvoza nema nikakvih izgleda. Ali ni za povećanje proizvodnje. Nema паде па velike investicije. Privatna ruka ne čini nikakve investicije već samo država, a baš to je ono što stvara nabujalost platežnih sretstava. Obrnuto bi treblo da bude. Ili bar da država VIŠI investicije iz kupovne snage koja je već u narodu. To je osnovno pravilo monetarne politike. Danas svaki početnik u ekonomskim pitanjima zna, da je funta sterlinga za vreme celoga rata ostala tako reći neokrnjena zbog monetarne politike engleske vlade, a da je nemačka EO DO по OTTO O ·panja. „:- - ПА О А А 24

БЛАГОСТАЊЕ "Страна 661

nost kupovne snage u narodu dala maha bankama za inicijativu za podizanje industrije i opšte unapređenje proizvodnog aparata u zemlji. To je ono Što se najviše i prebacivalo bankama, kada je nastupila deflacija. Međutim to je bila vrlo korisna upotreba nezaposlene kupovne snage. Danas je to kod nas potpuno isključeno. Jedan dokaz o tome leži u činjenici, da se već dve godine kod nas osnivaju akcionarska društva, 95% sa kapitalom od 1—3 miliona din. To nisu akcionarska društva u ekonomskom smislu. A cilj tih društava zahteva desetine miliona din. Znači da ih osnivaju privatnici svojim sopstvenim sretstvima u osustvu banaka, koje su jedine u stanju da mobiliziraju veće iznose. Znači, da bekstvo novca od banaka umanjuje jednu jedinu korist od nezaposlene kupovne snage, korist u pogledu podizanja nacionalnog produktivnog aparata.

Kad jednog dana ta kupovna snaga grune na tržište imaće vrlo uzak krug dobara, kojima se može obratiti. I u tom pogledu je velika razlika između Svetskog rata i današnjih prilika. Dugogodišnje devizne restrikcije uništile su tržište slobodnih deviza i valuta. Zlato i devize se ne mogu uopšte više dobiti. Agrarna reforma, pak, učinila je, da se kapital nerado obraća većim posedima na selu. Ostaje jedan uzan krug dobara na tržištu. Ta su dobra ili delom neophodno potrebna, u kom će slučaju biti njihove cene regulisane i cirkulacija pod kontrolom, ili nisu neophodno potrebne, onda nemaju nikakvog interesa za kapitaliste. Tako je bilo u Nemačkoj posle rata. Ogromno ubacivanje platežnih sretstava u narod i silno smanjenje proizvodnje, kao i zakonodavstvo o kirijama i cenama učinili su, da је kupovna snaga otišla na tržište luksuznih dobara, kina, pozorišta i noćni lokali bili su prepuni, ogromna je bila potrošnja vina, mnogo su se kupovale novine, svakojake knjige itd.

SE RADI

Na dva se načina može povući iz naroda kupovna snaga: zajmovima i porezom. Javni zajmovi ispadaju iz kombinacije, zbog toga što je država sve učinila što je mogla da taj posao onemogući. O tome mi vrlo često pišemo u berzanskom izveštaju, tako da nije potrebno da se vraćamo na to pitanje. U idućem članku o finansiskom položaju zemlje rezimiraćemo to pitanje. Veličina engleske finansiske politike u Svetskom ratu, koja je poslužila kao primer svima, a koje se strogo drži današnja Nemačka, a i Francuska kolikogod je to mogućno, leži u (оте 30 је ротоću poreza vratila iz naroda sav višak kupovne snage. U stvari, veličina engleske finansiske politike sastoji se u tome, što je porezivanjem učinila inflaciju nepotrebnom.

Između Svetskog rata i današnjeg postoji velika razlika. Sve do početka Svetskog rata privreda je bila u očajnom stanju. Povučeno је па Топ! sve šio je najsposobnije, pokupljena je sva zaprega, rekvirirane su stoka i hrana, tako da ono što je ostalo kod kuće, niti je imalo štogod u rukama, niti je bilo sposobno za proizvodnju. Od takvog se naroda nije mogao naplaćivati porez. Ali je već u _drugoj polovini Svetskog rata Engleska konstatovala, da se narodno blagostanje podiže baš za vreme rata i to uglavnom usled državnih porudžbina. Radnici primaju obilne nadnice, industrijalci postižu dobit, kapitalisti primaju kamate, dobra CIJU || | је a na O i ПН дођ-