Народно благостање

"18, новембар 1939. НАРОДНО

1937 далеко изнад нивоа 1929, па да се светска трговина приближи тек нивоу из ове године.

Међутим, коњунктура из 1938 и оно оживљење које је поново наступило од пролећа 1939 у извесним земљама, произишли су у највећој мери од наоружања. Оваква коњунктура мора да добије још јаче карактер унутрашње. То је коњунктура извесних сировина и извесних грана индустрије. Па ни она није сјајна. Кад се смањила инвестициона делатност цивилне индустрије, ослобођен је за ратну индустрију велик сток сировина. Тражња за њима била је 1937 онако интензивна, јер се веровало да ће остати несмањена тражња цивилне индустрије, а планови наоружања најављивали су нову тражњу од стране ратне, И још један моменат треба навести. Тражња 1937 повећала се нагло, кад су још многа предузећа радила с недовољним капацитетом. Али од 1937 производња сировина способна је да подмири тражњу ратне индустрије. Зато ова може да добије све количине, које су јој потребне, само ако земља има довољно девиза.

Спољној трговини у свету су затворена врата, па и нашој. Тиме су угашене и наде на поплаву де“ виза. Требало би да полет у свету буде већи него 1937, па да прилив девиза једва достигне тадањи

БЛАГОСТАЊЕ Страна 725

износ. Ако за то нема изгледа, онда сви планови 0 премирању извоза у девизне земље и друга сретства која се предлажу да би се већи део нашег извоза упутио у девизне земље, не могу решити питање девиза. Према томе ситуација је јасна. Ми се не можемо надати да ћемо имати толико девиза колико је потребно и за службу државног дуга и за неограничено снабдевање сировинама. Разне мере девизне политике су палијативи, да се место једног долара добију два, жртвујући за дупли износ девиза више него дупло националног богатства. Све земље које трпе од оскудице девиза довијају се сретствима како да их добију што више, па макар и уз жртву. Али ниједна није решила на тај начин свој проблем.

Кад нема изгледа да ће се поправити девизни биланс, индустрија не може очекивати да јој се да онолико девиза колико јој је потребно за набавку сировина, Систем рестрикције мора да остане стална појава. По развоју спољне трговине у првој половини године могло се очекивати да ћемо добити 1,5 милијарди динара у девизама. Потребе земље износе 2 милијарде, једна за службу дуга, друга за набавку сировина. Према томе за сировине било би потребно још пола милијарде. Без девиза значи без

сировина.

П ПЛАН О СНАБДЕВАЊУ СИРОВИНА

Да овако процењују ситуацију и надлежни види се по томе што је пре извесног времена донесен план о снабдевању индустрије сировинама, независно од економије девиза. Код доношења тога плана пошло се од факта да се извесне сировине могу добити само из неклириншких земаља путем компензација, или у клирингу, и на крају да се неке сировине или бар један део њих могу добити у земљи. Ограничено додељивање девиза односи се по том плану на добављање текстилних сировина, коже и уља за производњу сапуна. Текстилна индустрија може да добије довољно памука и вуне само ако има довољно девиза, јер памук извозе САД, Египат и Индија, а вуну Аустралија и Аргентина. Излаз би требало наћи на тај начин, да се повећа домаћа производња памука, затим да се увози што више из земаља с којима тргујемо у клирингу, као што је Турска и да путем компензација добијемо од Египта што више. Поред тога долази у обзир увоз вештачких влакана из клириншких земаља Немачке и Италије, и на крају употреба сурогата, као што је котонизирана кудеља. Место. јуте за производњу врећа употребљавала би се кудеља. Добављање сирове коже, које у земљи нема довољно добре, треба да се реши путем компензационог извоза учињене коже у неклириншке земље, тако да би увоз сирове имао да буде дозвољен само на бази извоза учињене. Индустрија сапуна имала би да се оријентира на потрошњу домаћих биљних уља, која би требало специјалним поступком превести у чврсто стање.

То је већ огромна преоријентација по питању снабдевања индустрије сировинама. То је план који би требало остварити. Али ту се појављује проблем:

"како2 Чим се постави то питање, показује се да је Девизни одбор немоћан. Он има веома узак делокруг,

да дату количину девиза расподељује по могућности

· најбоље према потребама националне привреде. Он

нема задаћу да уклони оскудицу сировина, него да

рационално подели колико се може добити. Тиме

је задовољено само принципу рационалног подмирења потреба народне привреде, али један део њих остаје код тог увек неподмирен.

Далеко ширу задаћу има план O снабдевању сировинама. Такав план морао би да буде реалан и детаљан, да предвиди све потребе и могућност њиховог максималног снабдевања. У том погледу пропуштено је много, да не кажемо све. Овакав како је објављен он је прост у замисли, али може да буде врло тежак у остварењу и да да врло мале резултате ако се остане код овог што је објављено. једно се не сме заборавити: остварење оваквог плана не да се замислити без државне интервенције и то у погледу организације производње, њене контроле ud иницијативе.

Пре свега мора се образовати посебно тело, чија ће задаћа бити да остварује овај плани у ту сврху морају му законом бити дата сва потребна овлашћена.

Потребно је да се озбиљно проучи ситуација у којој се налазе поједине гране индустрије и да се испитају сви предуслови 0 снабдевању сировинама за сваку. То никад неће бити само један начин и зато је потребно да се у процентима одреди, колико се које сировине може добити у земљи, колико за девизе, у клирингу, компензацијом, заменом сурогата итд. Треба дакле ући у производњу, повезати се са њом, и такво тело било би у исто време орган индустрије и њена контролна инстанца. Потребно је да се код одабирања свих тих начина снабдевања сировинама води рачуна о капиталу који је за то потребан, о рентабилитету, да се на основу тога одреди хоће ли се моћи упрегнути приватна иницијатива, да под контролом државног органа ради на остварењу плана, или ће држава морати да сама преузме нерентабилну производњу, па ако буде потребно, у каквом ће облику помоћи приватну иницијативу. Дакле, држава би морала да се повоже с