Народно благостање

Страна 726

приватном иницијативом, да сарађује са њом, да је претвори у извесном смислу у свој орган, који по директивама врши своју привредну делатност, Kao «што је иначе врши аутоматски, оријентишући се према приликама на тржишту. У остварењу плана и тржиште капитала морало би да буде под контролом, да би се расположива Средства употребила за оне

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 46

инвестиције које по плану долазе на прво место. Све треба да буде срачунато и изкалкулисано да се може одредити и време у коме би требало остварити постављене задатке.

Одређени задатци не могу се постићи без неког плана, без контроле у његовом извођењу, дакле без дириговања привредом.

Ш ПИТАЊЕ КАПИТАЛА

Мако би се код доношења сировинског плана могли много послужити искуством ·других земаља, специјално што се тиче организације дириговања, не сме се код тога никад заборавити шта је код нас специфично код решења проблема сировина, Ми оскудевамо у великом броју сировина, не зато што нема њихових извора у земљи, него што немамо средстава да их производимо. Истраживања нашег руд"ног блага, која нису ни из далека потпуна, показала су да имамо у земљи много богатих и различитих извора, Колико је то богатство уствари, ми не зна-мо. Код истраживања је огроман ризико, јер ви"ше од пола успеха зависи од среће. Може се наћи лежиште руде, али да не буде довољно богато, тако "да се екпслоатација не рентира. Да узмемо један пример од многих. Где год закопате ашовом земљу наилазите на угаљ. Али то је углавном мрки или "лигнит. Камени који се налази у већим дубинама и теже открива, добија се незнатно у Србији, а стати„Стички ми смо земља без њега и увозимо га у огромвим количинама. Ми плаћамо иностранству огромне транспортне трошкове и радну снагу, само зато што нисмо у могућности да сазнамо где је сакривено наше богатство, што нисмо толико богати да га откријемо. |

Имамо у суседству пример шта може да учини од земље интензивно истраживање рудног блага и експлоатација. Нема дуго да је Албанија сматрана сиромашном сточарском земљом. Последњих година пронађени су извори рудног блага, осим нафте, лежиште железне руде код Охридског језера, које ће давати годишње 1 мил. тона, залихе крома износе око 500 хиљ. тона, тако да ће отпасти потреба Италије да га увози, са азбестом је исти случај. Пронађена су и лежишта угља у коме Италија оскудева. За експлоатацију овог рудног блага на разним крајевима земље потребно је изградити нове саобраћајне линије. Све је то захтевало капитал који Албанија није имала и без кога би сваки план о покривању потреба домаћим сировинама био илузоран. Кад већ немамо довољно капитала, наш план не би се могао ограничити на онакву контролу тржишта каква је проведена у земљама богатим капиталом. Тамо је било довољно контролисати инвестирање у поједине гране. Ми би морали да се побринемо за помоћ из иностранства. Не реши ли се и то питање у оквиру плана производње сировина, остаће проблем нерешен,

ТУ НЕМАЧКИ ПРИМЕР

Оскудица девиза изазива потребу девизних ограничења, али она није никад способна да реши сама проблем снабдевања индустрије сировинама, Школски пример пружа за то немачка економска политика која је прошла кроз два периода, два плана. У првом, до 1936, био је у пракси Шахтов „ови план". По том плану требало је додељивањем девиза осигурати снабдевање сировинама HHJLyC"трија које су сматране важнијима по народну одбрану. Друге су биле запостављене, Тежиште плана било је у девизној политици. Уствари и до 1936 радило се много на производњи синтетичких сироВина, да се на тај начин ублажи оскудица, Плански та производња није била обухваћена зато што је првих година после 1933 требало тек покренути производњу. Дотле док још није био потпуно запослен производни апарат, могле су се потребе за сировинама некако подмирити додељивањем девиза за њи-

хову набавку и непланском производњом синтеTHUKHX, Међутим, како се производња повећавала, проблем сировина се све више заоштравао и додељивање девиза није више било довољна мера, Год, 1936 морало. се приступити четворогодишњем плану, по коме би требало да се развије домаћа производња сировина, тако да земља постане углавном независна од увоза. По том плану треба појачати екс"Плоатацију домаћих извора сировина и производити синтетичке, од сировина које се добијају у земљи или таквих које се јевтино могу добити из иностранства.

Генерални пуномоћник за извршење четверогодишњег плана налази се на врху пирамиде једне необично широко засноване организације националне привреде. Врховно тело састоји се од неких 40 комесара, који претстављају разне гране индустрије, пољопривреде, рударства и саобраћаја. Национална привреда није третирана као анархична маса привредних предузена, него су она повезана у картеле. На тај начин добија се евиденција о капацитету производње, о могућностима проширења експлоатације, регулишу се односи између појединих грана привреде, врши се најрационалнија расподела сировина, капитала, радне снаге, решавају односи између рада и капитала, контролишу се цене,

Држава има двоструку улогу. Организацијом и контролом она долази у положај да читаву привредну делатност окрене у одређеном правцу, да тако постави задатке и да контролише њихово извршење. Приватна привредна делатност изгубила је ту нешто од своје самосталности, јер јој није остала слобода да се одлучује шта ће да производи, колико, пошто да продаје итд. Али у оквиру плана њој је остављено да изналази најбољи начин како ће остварити свој задатак и према томе задовољити и свом приватном интересу, остварењу добити, ·

Уколико услови једне гране индустрије тон омогућују, долази држава са својом иницијативом. Она преузима производњу где приватна иницијатива нема за то рачуна, као производња железа из сиромашне руде, што повећава трошкове производ-