Народно благостање

- 18; новембар 1939.

ње и чини је нерентабилном за приватну иниција_тиву. Оскудица у сировинама у многим земљама није апсолутно неотклоњива, него се појављује због нерентабилности производње. Комбинацијом приватне и државне иницијативе искоришћавање природног блага врши се у највећем обиму.

С друге стране техника треба да одстрани оскудицу заменом природне сировине сурогатом. Тако се из дрва добија дрвна вуна, вештачка свила, шећер, сирћетна киселина и др. Дуго се сматрало да су за текстилну индустрију памук и вуна основне сировине. Техника је ту унела огромне промене. Из угља добија се такође сва сила сировина које су се морале увозити. Најважнија је производња синтетичког бензина која се већ пење на 2 мил. тона. За погон се употребљава све више гас, затим из угља добијају се лагана и тешка уља, он је главна сировина за вештачки каучук. Код метала такође извршена је читава револуција. Немачка је сиромашна извесним металима. Огромно олакшање постигнуто је употребом једних метеала у сврхе за које се некад употребљавао искључиво други, например алуминиум у електричној индустрији, место бакра, или уопштте замена тешких метала лаганим. Резултате илуструју две приложене таблице.

Кључ успеха немачке привреде по питању снабдевања домаћим сировинама и сурогатима лежи у организацији и дириговању. Наука је одавна била решила многе проблеме синтетичких сировина, али привредни резултати омогућени су тек кад су задатди плански постављени.

Из следеће табеле види се да је индекс производње сировина за време четворогодишњег плана порастао за 17,9; погонског материјала за 20,7 и готових производа за 19,8.

iz uredništva

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

-Страна 727

Производња погонског сировина ГОТОВИХ материјала производа 1928 = 100 1936 106,6 109,0 107,6 1937 122,4 119,1 117,06 1988 127,3 126,9 127,4 Повећање у процентима 1936 11,6 9,5 14,8 1937 14,8 9,8 9,6 1938 4,0 6,5 8,1

Како је утицао план на развој производње појединих грана показује следећа табела:

Индустријска производња (1928 = 100)

Целокупна индустријска 1935 1937 1938

производња заједно са

животним намирницама 106,7 115,7 125,0

без животних намирница 107,8 18,8 128,0 Сретства за производњу 112,8 122,0 135,9 Сретства за потрошњу 97,5 192,8 107,0 Железо 127,4 133,6 150,83 Машине 102,5 124, 147,2 Моторна кола 146,4 173,6 181,5 Нежелезне руде 127,0 132,8 144,3 Нежелезни метали 119,2 1318 1455 Угаљ 103,2 120,6 123,1 Електрична струја 154,5 183,0 205,9 Нафта 483,3 494,3 601,6 Папир 112,4 125,2 121,1 Кали 100,9 118,2 30,6 Хемијска индустрија (потрошња

горивог материјала) 95,3 116,9 127,3 Текстилни производи 98,4 100,1 107,5 Кожна обућа 108,7 106,5 17,2 Играчке 52,1 84,0 85,4 Радио апарати 165,0 201,8 332,8

ЕРре-аћ ну кал етјенљ зе ека

„Naši novčani zavodi sada su na rubu propasti”.

...Zakon o razduženju seljaka ubio je novčane zavode, a selj|aku se nije pomoglo”. To su reči iz izjave Dr. Krasnika, pretsednika Trgovinske komore u Zagrebu, (Novosti 3-1X-1939). On se nalazi na položaju sa koga može najneposrednije da bude informiran kako je razduženje pogodilo banke. Za nas njegova konstatacija ne pretstavlja nikakvo otkriće. Mi smo imali smelosti da postavimo ovakvu tvrdnju čim je donesen zakon 0 razduženju seljaka. Imamo nebrojeno dokaza da smo bili u pravu. Citirali smo Dr. Krasnika zato što je to jedna od najmlađih konstatacija čoveka koji se u hrvatskoj privredi nalazi na odgovornom mestu. Uskoro zatim najavila je vlada da će podvrgnuti reviziji гтебаvanje zemljoradničkih dugova, ovog puta definitivno.

Definitivnim oglasila |e i prošla vlada svoj zakon o razduženju. Ona je to morala da učini, da bar tako deluje umirujući na našem tržištu kapitala. Sukce·sivne uredbe po pitanju razduženjia dejstvovale su dvo.struko. štetno: time što se je stvaralo ubeđenje da će brisanje biti ponovljeno, i što su poverioci svakog puta dovedeni u teži položaj. lako |e ubijana vera u pravni poredak, uvek su se našli motivi da se ponovo pristupi

daljem razduženju. Naš urednik zastupao je već 1936 mišljenje da tadašnje razduženje neće biti definitivno, jer nema nikakvih legislatornih zapreka da se donosi nov zakon i menja stari. To isto važi za buduće, i sve dotle dok ima dugova i izbora naći će se uvek motiva za reviziju razduženja. Novu vladu ne obavezuje reč prethodne i što je jedna smatrala definitivnim, druga može da oglasi nedovršenim.

Ukoliko se razduženje više puta ponavlja, utoliko je teže naći ubedljiv razlog da je ono još uvek potrebno. Da je 1932 bilo potrebno da se nešto učini, o tom nema sumnje. Tada je bila depresija u punom jeku, cene poljoprivrednih artikala vrlo niske, makaze cena bile su otvorene na njihovu štetu, a kamata visoka. Mi smo bili za to da se da individualna zaštita dužnicima, prema ekonomskom stanju, a onaj deo duga koji je trebalo skinuti sa seljaka predlagali smo da se socijalizira. Međutim, kod svih razduženja preovladao |e kod nas jednostrani interes dužnika.

Poslednje razduženje izvršeno je 1936. Već 1935 ekonomska situacija sela počela je da se popravlja. Oživeo je izvoz i skočile su cene. Od 1936 seljak je iskoristio nekoliko privredno odličnih godina. Zaštićen od