Народно благостање
2. децембар 1939. |
Страна 755
Iz uredništva
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.
Sociološki tasovi пета улево Šfiearape
ера
gaca
Mi ne spadamo u one koji smatraju da je pitanje slobodne štampe i slobodnih parlamentarnih izbora likvidirano obećanjem da se država ima da izgradi na demokratskoj osnovi. Na putu od. obećanja do dela silne sn prepreke. Medu njima su manie važne one koje dolaze od ubeđenih profivnika slobodne štampe: poliiijčki programi naših političara zlo su izrešetani. Mi imamo političkih stranaka koje su učestvovale u vladama
sviju pravaca. Mnogo su ozbiljnije smetnje koje dolaze od ljudi koji
imaju maslo na glavi. U celom svetu u izbornoi
borbi prlja se i čist veš, a prliav se izlaže mesecima svetu na ugled. Prirodno je da će slobodna štampa tražiti od aktivnih političara da polože račune o svome rađu u prošlosti. Eto zbog toga ie naša radost 7005
dolazeće дЧетокганје тајо ротисепа.
1 5ТА ЈЕ 5РОВОРМА. 5ТАМРА |
O slobodnoj štampi nema ništa više novo da se kaže. To je pitanje odavno rešeno u političkoj literaturi. Slobodna štampa može da se detliniše sa nekoliko reči. Profesor političkih nauka na univerzitetu u Kembridžu Bartel razume pod njom pravo građana — koje nikakva vlast ne može da uskrati — da pišu i štampaju sve što hoće. Samo u ratu postoji izuzetak od 1og prava. To je cenzura. Ali cenzura nije neograničeno pravo vlasti. Naprotiv, veli profesor: »Cenzura u ratu odnosi se samo na ratne izveštaje, ni u kom. slučaju ne tangira ona poglede na sam rat. U ratu je bitno da nikakva saopštenja ne budu štampana, koja mogu dati informacije neprijatelju na štetu sopstvene otadžbine. Svakako da nijedan novinar ni urednik ni з0орstvenik novina. ne bi svesno i volino uradio tako šta; ali oni nisu uvek u stanju da cene da li jedno saopštenje može da bude od koristi neprijatelju ili ne. Zbog toga se vrši prethodna cenzura na vojnim izvyešfajima. Sasvim drugojačije stoji stvar kod pitanja o gledanju na rat. Svaki građanin može u svako doba o ratu da iznese svoje mišlienie, da kaže da li ga smatra za Oop-
ravdan i pravičan, da li odobrava način kako se on vodi, da li se slaže sa uslovima koji se postavljaju neprijatelju za mir itd. Demokratski princip — tj. javna diskusija i javna kritika — nisu niukoliko tangirani u ratu. Naprotiv na njih se još ljubomornije pazi u ratu«. Slobodna štampa ne iskliučuje građansku i krivičnu odgovornost. Pre svega postoje obični delikti, koji se mogu da učine i putem štampe, kao: uvreda i kleveta, unošenje nemira i nespokojstva u život građana pisanjem o njihovom privatnom životu. Ovo je poslednje najteži delikt. U nekim se zemljama uvreda i kleveta službenih lica u pogledu na njihov službeni posao oglašavaju za kvalificirane delikte. To je protivno principima slobodne štampe. Državni organi vrše funkciju za račun naroda i oni moraju stalno da polažu račun narodu. Račun može da traži svaki građanin preko štampe kao i štampa sama. Ako se uvreda i kleveta, nanesene na taj način službenim licima, smatraju za kvalificirano delo, onda se samo otežava kritika javnih Organa,.a to je protivno principima demokratije.
Il ŠTA JE TO ANONIMNOST U ŠTAMPI
Pala je reč sa merodavnog mesta, da će поу 2аkon o štampi da onemogući anonimnost, koja se ogle-
da u tome što se izvesna saopštenja i izvesni napisi iZ.
partiskih krugova saopštavaju anonimno preko novina. Ne može se poreći da |e partisko-politička rubrika naše dnevne štampe bila najodijoznija. Ona je nosila naslov »Situacija«, a bila je puna insinuacija. Preko nje je ubacivano Ono, za Šta njezini autori nisu mogli da prime moralnu odgovornost ili nisu hteli da ograniče svoju slobodu kretanja. To je bila unakažena partiskopolitička polemika, pri čemu je uvek {edna strana lošije tretirana. Partisko-politička borba bila je sišla na шуо пеодооуотпоо podmetanja. Kod ovakve vrste polemike obično se izbegavaju jasna i olvorena tvrđenja. To je imalo za posledicu {jedan zatutulieni i naduvani stil, da trezvenom čoveku pozli od njega. Iz toga je izišla čitava škola novinarskog stila sa nagomilanim rečima i suviše ukrasnim epitetima, koji se i sad može da čuje u radioreportaži. Ta se pojava može da
II DVA NAJDUBLJA UZROKA NISKOG NIVOA
___ Istorija naše štampe za poslednjih jedanaest godina moraće da istakne kao glavnu njezinu karakteristiku dve suprotnosti, koje se retko nalaze istovremeno: prva je idolopoklonstvo prema izvesnim službenim ličnostima, a druga raspasana i neobuzdana kritika lič-
tumači osustvom partisko-političke štampe i preovlađivanjem neutralnih listova. Ovi se svakako neće da zamere ni jednoj strani. Ali, po našem mišljenju, to bi se izgubilo, čim bi se pojavila slobodna štampa. Рагtisko-politička borba ne može biti zadovoljena gOStoprimstvom u neutralnim listovima. Ona bi stvorila svoje organe, a postojeći bi bili reorganizirani.
Ova se anonimnost, međutim, ne može da označi kao anonimnost u smislu zakona o štampi. Po njemu nema uopšte anonimnosti, uvek neko mora da odgovara za štampanu stvar. Ovde se samo urednik stavlja pred autora, a to je osnovna atribucija slobodne štampe. 'Ne odgovara se za ono Što je napisano, već za Ono što je štampano; a to zavisi od urednika; on je na prvom mestu odgovoran, jer da on nije hteo, ne bi stvar uopšte mogla biti objavljena. Prema tome nalazimo da
bi se povredio princip slobodne štampe, ako bi se uki-
nula ta vrsta anonimnosti.
NAŠE ŠTAMPE LEŽE VAN ZAKONA O ŠTAMPI
nosti, koja se kreće po superlativu uvrede i klevete i stoji na nivou lađarske grnje. Do toga seć Zaključka mora doći, kad konstatujemo da su bivši pretsednici Ministarskogz saveta bili dizani do nebesa kao držav-
nici, političari i ljudi i svlačeni u blato. Nema ljudi o