Народно благостање

Страна 756

kojima je štampa tako ružno pisala, kao što je s njima bio slučaj.

Puženje pred nosiocem vlasti i naredbodavcem državnog dispozicionog fonda je redovna pojava kod nasilnih i nemoralnih režima. Al produženo i neometano sipanje kleveta i uvreda na izvesna lica, vere i стиpe, odlika je krajnje slobodarskog režima štampe, kao Što jc bio srbijanski do ratova i kao šfo je francuski danas. To dvoje ne ide nikako zajedno. Najmanje kod nas. Mi imamo drakonski zakon o štampi, koji propisuje teške kazne za sve vrste povreda častj i porodičnog spokojstva. One se kreću uglavnom između jedne + tri godine zatvora. Očigledno je da ovakav zakon isključuje uvredu i klevetu odnosno čihi je izuzetnom pojavom. Ako je drugojačije — a jeste — onda se uzrok ne može tražiti u zakonu o štampi, već van njega.

_ Која је +0 зПа Која je suspendovala kazne našeg zakona o štampi ili Dolje reći paralisala ga? Kako je mogućno da kod tako Strogog zakona učinioce teških štamparskih krivica ni kosa na glavi ne zaboli? Da li su to sudovi koji izigravaju zakon? Nisu sudovi, jer su oni neumorno izricali kazne. Samo te kazne nisu izdržavane, a često nisu ni dosleđivane, zahvaljujući amnestijama i pomilovanjima. Vlade su | suviše milostive prema štamparskim krivcima. Njihova se milost izliva periodično, tako da su sve počinjene krivice brisane. Mislimo da nije potrebno da ukazujemo na kazuistiku, jer je pojava i suviše noforna.

Prevelika milost prema štamparskom Кпуси је odlika nezdrave demokratije. Ova je preporučuje tako da joj se to najviše prebacuje. Demokratija je nervozna prema apseniku zbog pisanja u novinama. Mi nemamo demokratije.

Za nas |e ovde glavno da podvučemo, u oči izrade novog zakona, da prvo od dvaju najvećih zala naše štampe leži van zakona o štampi i da sledstveno sanacija preko zakona o štampi ne može da se izvrši. Treba da se promene druge stvari koje su tako dalekosežno uticale na nivo štampane reči.

Još manje može zakon o štampi biti kriv za besmisleno i za zdrav razum vređajuće laskanje i me-

Iz uredništva

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 48

tanisanje nosiocima vlasti i šefovima dispozicionih fondova. Zakon o štampi samo zabranjuje, sužava, ali ne raspisuje nagrade niti naređuje fu vrstu napisa. To je proizvod ili krajnje bespravnosti štampe ili najčešće kao čedo aktlivne korupcije. Pod ovom se razume strujanje od vlasti ka privatnom, dok se pod pasivnom korupcijom razume strujanje od privatnog ka vlasti.

Francuski parlament je pre nekoliko godina izvršio opsežnu ankefu o aktivnoj korupciji štampe — povodom Staviskove alere. Ova je dala poražavajuće rezultate. Utvrđeno je naime da je celokupna pariska štampa primala redovno subvenciju od Ministarstva unutrašnjih dela. Kada je pretsednik anketskog odbora zapitao pretsednika vlade, koji je bio i ministar unutrašnjih dela, da li mu je poznata ta činjenica, on je odgovorio da nije, jer pretsednik vlade ne može da se bavi i tim sitnicama. U Francuskoj čistoću i moralnost javnog mišljenja spasavaju provincijski listovi, od kojih je najveći deo partiski.

U strogoj diktaturi ne postoji uopšte slobodna štampa; tamo se piše po instrukcijama, koje prestavljaju okvir u kome se može da kreće slobodno gledište novina.

Kod pitanja nezavisnosti štampe u zemljama slobodne štampe moramo da razlikujemo dve vrste štampe: partisku i neufralnu. Prva se retko može da potkupi, ali zato je u gloriticiranju vlade neumerena kao i kupljena. U zemljama, u kojima dominira partiska štampa, postoje pohvale i kritika; to se uravnotežava i daje normalno stanje javnog mišljenja. Gde preovlaЧије пешташа Затра — 3kao u Parizu — velika je opasnost korupcije organa javnog mišljenja.

O cenzuri kao o trećem eventualnom faktora štampe nezavisno od zakona o štampi govorićemo kad dođe vreme za 10.

Naša je želja da ovim člankom ukažemo na to da demokratizacija zakona o štampi nije dovolina za obezbeđenje nezavisnosti naše štampe. Ona bi otvorila vrata zdravoj kritici, ali bi ova bila nadvikana korumpiranom i favoriziranom štampom. :

ке 1 ка:

POLITIČKO-EKONOMSKA I VOJNA ANALIZA UZROKA PROPASTI POLJSKE

Tragedija Poljske došla je neočekivanom brzinom, ali čim je postala stvarnost nije bilo teško naći argumente zašto je tako moralo da bude. Analize OVO brzog sloma ograničile su se na to da ga istaknu kao specifično poljski. Međutim, ima toliko elemenata koji bi se mogli generalisati. Jer ovde se ne radi samo o odnosu Nemačke i Poljske nego i odnosu jedne velike i manje zemlje, jedne privredno snažne, druge slabe, a u sadašnjoj mutnoj međunarodnoj situaciji ne može Se predvideti koliko će se tavkih slučajeva moći nabrojati i za koje vreme.

Analize s vojnog, političkog i ekonomskog glediŠta, prijateliske i neprijateljske, slažu se u tom da je slom bio neizbežan. Mesecima pred rat iz Poljske su stizali glasovi da je ona pretvorena u vojnički tabor. U ratu se pokazalo sve drugo pre nego tabor,

Do poslednjeg časa političke samostalnosti veličan je državni udar izvršen 10926, a posle propasti države svi su se složili u tom da je konzekvenino sprovođena роlitička linija kroz 13 godina ubrzala slom ironta. Reporteri su izneli gomilu fakata koji objašnjavaju drugu finis Poloniae, a svaki od tih fakata je optužba za one koji su držali sudbinu zemlje u svojim rukama do rata. Do poslednjeg časa generalštab nije smatrao da je potrebno da se sprovede opšta mobilizacija. Dogaдај! са zato pretstavljaju nedoraslim. U arsenalima nije bilo oružja za sve vojne obveznike, labrike aviona isporučivale su do poslednjeg časa najmodernije tipove inostranstvu itd itd. Besumnje, svaki ovaj fakat ima vrednost kao istoriski materijal, ali nabrajanjem neobjašnjava se zašto je tragedija Poljske bila neizbežna od onog momenta kad diplomatija nije uspela da prebro-