Народно благостање

Страна 772

да реши. Он је негација професионализма, он није еснафлија, већ се креће слободно као боем.

Кад је довршио проучавање једног питања, проблем публикације није постојао. С једне стране његово наставничко својство, а с друге диктатура Геце Кона били су довољни да му истргну из руку рукопис чим би ударио последњу тачку на њему.

=

Државни проблеми су велика заводница. То лепо илуструје револт великог немачког историчара Момзена против начина како се пише историја. „Оставите свако предубеђење пре него што почнете студију“ узвикнуо је он својим савременицима. Код излагања догађаја из друштвеног живота и анализе истих, човек је у искушењу да навија на једну страну. Разне везе, обзири сваке врсте обично су узрок што се изврћу чињенице и дају мишљења против убеђења. То бива и несвесно. Пре неколико година, у Берлину, у Друштву за социологију, а приликом дискусије о питању, да ли ће једном и Социјална Политика да добије своје стално место у Групи друштвених наука, узвикнуо је проф. Ледерер (који је ту скоро умро у Америци), да не виде сви љули подједнако оно што се одиграва на позорници. Зависи од места на коме су. Онај иза стуба не види ништа, Али је мало мислилаца који су толико слободни од спољних и унутрашњих сметњи у формирању свог суда, као што је Слободан Јовановић. Пре свега он је надчовечански безличан, а сујета је најгора врста замагљивања мозга. Затим дистанција коју је он целог века одржавао према свима могућим „додирима", који изазивају струју. Сетимо се само његовог херојског бекства из политике, при чему треба имати у виду да он дише политику у место ваздуха. Кад кажемо херојско избегавање активне политике, онда мислимо на огромна искушења и замке, које је он пребродио. И Цвијић је остао ван политике — јер се сматрао супериорнијим од појединих министара. Али је био готов да образује владу, јер је веровао да би онда ишло боље. Сло-бодан јовановић није имао никад илузије да би уласком у владу могао да учини оно што је сматрао потребним, а знао је да би га то одвукло од њеГовог научног рада. У томе долази до израза поштење и скромност радника. Он је биран кандидатом за претседника владе у ванпартиским конбинацијама. Слободан Јовановић је испосник, аскет, Ми не знамо да ли је то њему тешко падало, али то није важно. Он је, узгред буди речено, дозвољавао себи по коју малу слабост, да би се истутњило у њему оно мало рђавог, ако га је у њему уопште било. Слободан јовановић је најобјектвинији мислилац о друштвеним проблемима код нас, Слободан Јовановић има јако наглашен интерес за конкретним. А: конкретни проблеми друштвених наука су односи међу људима. Актери у друштвеним догађајима су његова истраживачка пасија. При проучавању догађаја тражи он објашњење у психологији актера и махера. Зна он врло добро да су интрига, корупција, патриотизам и друге јако прононсиране личне особине водећих личности од великог утицаја на средину. Тиме не пориче он дејство средине, али не признаје ни њезину сувереност као узрок друштвених појава. То је психолошка школа. Њу није формирао Слободан јовановић; њезин је велики присталица био и економист Брентано, такође велики историчар. Њу са

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 49

Много генијалности примењује Слободан Јовановић. за што има да захвали и свом дару практичног психолога, Он скида људима с лица образину, коју они врло радо носе на позорници јавног, а нарочито политичког живота. Средина може мало да објасни за Србију судбоносне догађаје у вези са Краљицом Драгом. А психологија Краља Александра пружа објашњење за 80%.

Каже се да Слободан Јовановић није дао никакве нове теорије нити је створио какав нов научни систем. Има људи који сматрају да је само чиста теорија наука. Нема веће заблуде! Наука је све (то тражи истину у човеку, око њега и у васиони. могу научни проблеми да се обрађују и скроз ненаучно. Не одређује предмет научност једног дела, већ метода. У друштвеним наукама често је теже решити какав конкретни проблем, но теориски штекулисати. Уосталом није сваки мислилац у теориским питањима и творац новога. На стотину један помери теорију напред. Остали је понављају са мање или више вештине. Слободан Јовановић изгледа да нема слабости за теорију. То није тачно, Он неуморно ради на њој. Ко код нас познаје боље ол њега правне, економске и социјалне теорије2 Али њега није ни једна могла да задовољи у тој мери, да се назове њезиним апостолом, То је уосталом случај са безброј великих научника и мислилаца. Слободан Јовановић је критичка памет. Он лако уочи код сваке теорије који шраф недостаје њезиној конструкцији. Он је своје богато теориско знање ставио у службу проучавања конкретних друштвених проблема.

Уосталом, није велики ум само човек који пискара и говори о теорији. Највећи умови нису били теоретичари, већ књижевници. Тешко је уопште упоређивати дела – Аристотела, Декарта, Дарвина, Канта, Њутна итд. са лелима Шекспира, Гетеа, Волтера итд. У ХТХ веку француска мисао нашла је најефикаснији израз у лепој књижевности. Она је синтеза мислиоштва и лепоте. То је читава збирка дела великих људи. |

Слободан Јовановић је своје студије могао да обради и у облику романа и драме. Уколико му не би сметала катедра, он би то лако учинио да је живео у Француској. Не би му сметао велики реализам — једна од главних карактеристика његовог духа. Његова би карикатура била велики мозак са једва видљивим рукама и ногама.

Мало се зна да је Слободан Јовановић велики естет. Он се целог века интересовао за уметност. Књижевну каријеру је почео као позоришни критичар. Његов дар за уметност иде тако далеко да смо ми више пута били у искушењу да поставимо питање: шта је код њега веће: наука или естетика.

Његов се стил сматра за класичан. То је део уметности. Стил је начин изражавања мисли. Он је веза између писца и читаоца, он је транспортер мисли, јер је стил језична категорија. Постоји непрегледна стилска скала. На челу стоји стил чији се израз 100% поклапа са мислима. То се не односи само на адекватност израза, већ и дозирање речи. Ни једна реч више ни мање. Код фигура је допуштен луксуз речи. Али су фигуре опасне по јасност: може се догодити да се упамти фигура, да се узима у турниру, али да се основна мисао превиди. |

Јовановићев стил је такав, да га онај, кога