Народно благостање

9. децембар 1939. НАРОДНО интересује његова мисао, при читању не примећује, он не осећа да је стил телефон између њега и писца. Његова се студија чита као прича.

Мисли, кратко и јасно изражене, теку једна за другом или управо једна из друге, као да су сливене у једну целину. Срећа је за српски књижевни језик овај стил Слободана јовановића, с обзиром на 60лест нашег савременог стила.

Рекли смо да Слободан јовановић ни после своје смрти не може имати већу славу но што је има за живота. Разлог је врло прост, његова личност је већа од његовог дела. Он неће и не може да се пренесе цео у своје дело. Из његових се дела не види Слободан јовановић као ненадмашиви четрдесетогодишњи експерт за јавно-правна питања. Пре

БЛАГОСТАЊЕ __Страна 773 —

неколико година је на једној седници Сената ишао од руке до руке примерак „Народног Благостања", у коме је изишао чланак Слободана Јовановића о бупетском праву Сената. Није се могло против његовог гледишта. Из њега се не види Слободан јовановић као универзални саветодавац, као велики естетичар и уметник.

Познато је да нема тежег задатка него писати о човеку, чија је величина одавна аксиом. За нас је доста кад кажемо: Слободан јовановић је велики ум; али је у толико тежа анализа и образложење таквог аксиома. Али ми нисмо могли, а да приликом седамдесетогодишњице Слободана јовановића не дамо свој прилог, са слабом утехом, да то није наша прва слаба ствар.

E urednišiva

Екопонаона кал л0оз1 педодћеате | орао и ро тета ље жекајје

Dok se rat na oružanom irontu smiruje, gOtOVO zamire, na privrednom su operacije sve žešće. lako ni jedna zaraćena strana nema iluzije da se rat тоје геšiti borbom na samom privrednom polju, one su u pravu ako očekuju da će im uspesi na ovom irontu olakšati izvođenje odlučne bitke na oružanom. Ovakav rat je dugotrajniji, jevtiniji, ne traži ljudskih žrtava, a ekonomija ljudskim životom izgleda da će ostati glavna karakteristika daljeg vođenja rata. Inicijativu za OVU privrednu borbu dala je Engleska, to je njezino specilično sredstvo, lu je ona najjača, zapravo, ona je jedina sposobna da je uspešno vodi. Za uspeh traži se gospodarenje morem. Napoleon mogao je da kontinentalnom biokadom naškodi engleskoj izvoznoj trgovini, ali more joj je osiguralo pluća kojim je ona mogla da diše, dok je Napoleon blokadom gušio Evropu i pojačao aeraspoloženje evropskih naroda prema sebi. Napoleon ie poslednji koji je još bio ostvario integralnu kontrolu nad Evropom i koji je mogao da pokuša blokadu Engleske pasivnom rezistencijom kontinenta. Nema izgleda da bi je još jedanput mogla tako da kontroliše koja evropska sila koja bi bila u neprijateljstvu s Engleskom, pa i kad bi, kontinentalna blokada imala bi danas slabije dejstvo na Englesku nego pre više od sto godina, a teže po kontinent.

Privredni rat može da se vodi samo onemogućenjem spoljne trgovine neprijatelja. Mogao bi i rušenjem privrednih centara, ali je vrlo malo verovatnoće da će se to. dogoditi, zato što onaj koji želi pobedu mora da misli na posledice ovakvog rušemja. Bilo bi nemogućno dati posla masama, a glad može da bude pobeđena samo radom. Onemogućenje spoline trgovine bilo bi lako ostvariti kad bi Engleska mogla da drži pod kontrolom sve granice Nemačke, uz pomoć saveznika, kao što je bilo za vreme Svetskog rata. Pa i tada, iako su bila malo otvorena, Nemačka je imala vrata preko severnih neutralnih zemalja. U ovom ratu blokada ie mnogo teža. Engleska je može da sprovede зато Копtrolišući morske puteve, pa i tada posredno, kontrolišući uvoz i izvoz neutralnih zemalja.

· __Iz Ovog ćemo izvući dva zaključka. Zato što neće ili ne može da povede odlučnu oružanu borbu, Engleska

је prebacila težište rata na privredno iscrpljivanje. Drugo, zato što se blokada može da sprovede samo kontrolom pomorskog saobraćaja, ona ne može da bude onoliko aiikasna kao u vreme Svetskog rata. Osim prema Francusko|, Nemačka graniči na sve strane sa neutralnim zemljama i nastoji da sa svima održava što življe trgOvinske odnose. Engleska je dakle dodelila veći značaj privrednom ratu, koji može da vodi pod težim uslovima. Odatle sledi da će šupljine u sistemu blokade zahtevati da se mere kontrole pooštravaju ako se rat produži. Za prva tri meseca imali smo već dovolino vidnu gradaciju. Blokada je počela sa kontrolom uvoza. To је tradicionalna mera blokade, koja je priznata i u тедипаrodnom pravu. Ovog puta otišlo se u toliko dalje što ie ova kontrola totalna, a ne samo 74 izvesne artikle. Njena primena izazvala je protest od strane neutralnih zemalja, jer se kontrola odnosi ustvari na njihov uvoz i pomorski saobraćaj, pošto je nemačka mornarica nestala s mora prvih dana rata. Vršeći kontrolu uvoza u neutralne zemlje Engleska će se voditi u prvom redu interesom zaraćene strane. Prema tome ona zadržava sebi pravo da donosi odluku o tome da li je uvoz namenjen potrebama neutralnih zemalja ili bi mogao poslužiti Nemačkoj. Ovu meru teško je provesti bez povrede interesa neutralnih zemalja, što može da dovede do napetosti u odnosima, a što Engleska ne može da želi u ratu. Ali zato ona ima drugo snažno sredstvo: kontrolu samih porudžbina. Engleski imperij proizvodi najveći deo sirovina koje ulaze u svetsku trgovinu, ili bar kontroliše njihov promet. Vladi je bilo lako da podvede pod svoju kontrolu tvrgovinu iz imperija, kad je ona već bila centralizirana na nekoliko robnih berzi u Engleskoj. Mi smo već pisali o sporazumu koji je postignut između engleske vlade i dominiona da se ovi odreknu samostalne prodaje sirovina, i da se ona vrši sva preko Londona, uz odobrenje engleske vlade u pogledu svakog pojedinog zaкђиска. Kod odobravania ovih zaključaka vlada се ргоcenjivati potrebe zemlje koja uvozi na bazi ranijeg uvoza. Davanje odobrenja vezano je sa ispunjavanje izVve-