Народно благостање

Страна 774

snih formalnosti. Naprimer jugoslovenski uvoznik mora da pošalje izjavu engleskoj izvozničkoj firmi da roba neće biti reekspedovana iz Jugoslavije. Deklaracija se ispunjuje na posebnom formularu, kod engleskog konzulata i potvrđuje se kod njega uz naplatu takse od 91 dinar. Uvoznik mora kod toga da podnese uverenje da ima protokolisanu firmu i da predoči uvoznu dozvolu komiteta za uvoz kod Narodne banke.

Ovo uvođenje formalnosti usporiće i otežati međunarodni saobraćaj. Nastaju novi troškovi kao naplata gornje takse. Ona je neopravdana. Engleska je uvela jednu specijalnu meru u svom privrednom ratu protiv Nemačke, odobravanje zaključaka. To je njena rafna mera, i kao što snosi sve druge tako bi morala i ovu. Ona se ne može uporediti sa drugim taksama u međiinarodnom saobraćaju, jer se ove plaćaju za izvesne usluge. Ovde toga nema. Ovi troškovi će biti još veći ako se hoće da ograniče formalnosti. Može se telegrafski izvršiti porudžbina naprimer iz Indije, ako uvoznik tamo ima zastupnika, pa će onda tamošnji engleski konzulat da se obrati ovdašnjem telegraifski koji će ga izvestiti da je uvoznik udovoljio formalnostima.

Ako se roba uvozi iz neutralnih zemalja, treba opet podneti izjavu potvrđenu kod engleskog konzulata da roba neće biti reekspedovana i poslati je engleskom ministarstvu: za ekonomski rat, i to odmah čim se sazna da je brod s robom na putu. To isto treba da se učini kad brod. bude zadržan.

Pošto ima vlast na moru i kontroliše осуши 51rovina, Engleska može да sprovede posrednu blokadu Nemačke. Neutralne zemlje nemaju načina da izbegnu fu kontrolu. One prema fome u svom interesi moraju da pristanu na niz formalnosti kojima mogu da ubrzaju transport robe, pa i ako je to skopčano s troškovima. Ali one ne mogu izbeći da se ovo pristajanje na formalnosti s memačke strane ne posmatra kao dobrovoljno podvrgavanje engleskoj kontroli i prema tome pomoć Engleskoj.

Žatim, jedna mera izaziva suprotnu. Na blokadu Nemačka je odgovorila pojačanom akcijom na moru, da bi tako otežala saobraćaj sa Engleskom. Nemci istina ne priznaju da su njihove mine prouzrokovale potapanje mnogih trgovačkih brodova neutralnih zemalja u blizmi Engleske, kao što tvrde Englezi, ali su nemačke novine bile pune radosnih komentara da je Engleska takođe blokirana. Atlanska obala ostala je pošteđena, a dotle su Engleskoj otvorena vrata, Ipak, saobraćaj je otežan sa evropskim neutralnim zemljama, stope osiguranja su ponovo skočile, tako da su kod оуог таобтаvanja privrednog rata najteže pogođene neutralne zemlje. Jedna bi strana htela da neutralne zemlje uvide kolika im šteta pretstoji, ako budu podržavale saobraćaj s drugom stranom i da se zato povuku, što bi praktično značilo provesti blokadu.

Kao odgovor na rat mina, došla |e kontrola пеmačkog izvoza. Ako kontrola. uvoza dobro funkcioniše, onda bi se moglo reći da izvoz blokirane zemlje može samo da doprinese da se ona brže ekonomski iscrpe. U sadašnjem ratu za Englesku bilo je važno da što pre uvede ovu meru, jer bi izvozom preko neutralnih zemalja Nemačka mogla da dođe do deviza, a па taj način i da lakše nabavi izvesne sirovine uprkos kontroli uvoza. Londonski „Ekonomist” ističe to kao važan razlog blokade izvoza, a osim toga kaže trebalo je otežati propagandu koja se takođe finansira devizama. Međunarodno

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр»49

pravno ova kontrola nije predviđena. Ali zato тедипаrodno pravo predviđa represalije, a u tom su Englezi našli opravdanje i ove mere na bazi međunarodnog prava.

I za ovu kontrolu uveden je niz formalnosti. Izvoznik treba da dokaže, ako robu šalje u Englesku, da nije neprijateljskog porekla, odnosno da najviše 25% vrednosti robe potiče od neprijateliske sirovine ili rada. Ko uvozi robu iz neprijateljske zemlje, mora se sam da pobrine za uverenje da 75% vrednosti robe ne poliče od nemačke sirovine ili rada. Trgovci iz neutralnih zemalja treba da međusobno čine sebi usluge pružanjem „Certifikata” o poreklu robe koji će biti potvrđeni pred engleskim kozulatima.

Londonski „Ekonomist” smatra da posie uvođenja kontrole izvoza treba očekivati novu nemačku akciju. Nemačka će izgubiti izvoz preko neutralnih zemalja, ali zato će ona moći da se intenzivnije posveti trgovini sa neutralnim zemljama koje graniče sa njom. Utoliko će se suziti teren na kome treba Englezi da produže akciju. Tu se više ništa ne da izvesti kontrolom prometa, jer dok su suverene neutralne zemlje mogu da trguju sa zaraćenim. Ekonomski rat najavljuje „Ekonomist” putem najobičnije konkurencije. „Mi možemo da Oborimo cene svojim artiklima ispod nemačkih, jer mi taj gubitak možemo da izravnamo u trgovini sa ostalim svetom. Međutim, gubitak ovih tržišta pretstavlja uništenje čitave spoljne trgovine Nemačke. Mi možemo da je potisnemo iz ovih zemalja kupujući izvozne viškove”. .. „Mi moramo da budemo spremni da napustimo obične trgovačke principe. Trgovina u ovim zemljama je oružje u ekonomskom ratu”.

Verovatno je da će se nešto od ove pretnje realizovati, ali samo ukoliko se radi o artiklama koji su važni za vođenje rata, kao što su minerali. Engleska ima interesa da ih otkupi da ne bi došli u nemačke ruke, pa i ako joj nisu potrebni. Ali neverovatno je da bi EnSleska pristala da se pojavi kao Кирас za sve artikle izvoza i za сео izvozni višak. Jer bi ona time izazvala i veću proizvodnju, tako da bi bila izložena ртеуе т žrtvama, a pitanje je hoće li ona biti sposobna da podmiri sve potrebe uvoza neutralnih zemalja, namesto Nemačke. Jer kad bi privukla izvoz meutralnih zemalja, morala bi da podmiri njihov uvoz. Ako fo me može i bude plaćala devizama, te devize mogle bi da odu u Nemačku, kad ne bude dovoljno engleske robe. Prema tome mi držimo da konkurentska borba između Engleske i Nemačke, kao deo privrednog rata, neće biti tako srećna po neutralne zemlje kao što bi se moglo zaključiti po pisanju Ekonomista. Engleska može da potisne Nemačku privredno iz ovih zemalja samo tako ako im pruži bolje uslove u trgovini. Ukoliko one budu u boljem položaju, utoliko bi engleske žrtve morale da budu veće. Gde to traži čisti trgovački interes ili ukoliko je potrebno da se akapariraju sirovine, žrtve će biti učinjene. Ako to može da doprinese povoljnom razvoju privrede u neufralnim zemljama, · kontrola uvoza i doziranje sirovina može da bude kočnica. Sam Ekonomist u članku u kom se zalaže za širokogrudno kupovanje od neutralaca navodi da je turska delegacija otišla iz Londona prilično razočarana, jer nije dobila od Engleske kontingente koje je očekivala. To je mnogo razumljivije nego politika koju predlaže Ekonomist. Razumljivije je i obzirom na posledice ovakve politike na privredu posle rata. Engleska bi takvom svojom politi=