Народно благостање

9. децембар 1939. |

то постигне ишло би 65%» читавог немачког. извоза у не утралне земље које географски тако стоје да није могућно провести блокаду.

Неутралне земље у немачком суседству могу да реше углавном проблем немачке исхране. Најтежи је проблем масноће, који је у Немачкој остао нерешен упркос великим напорима. 'OHa је увозила велику количину уљарица и то из прекоморских земаља. Соје је увожено из саме Манџурије за 70 милиона марака. Иако се Немачка трудила да обезбеди увоз уљарица из суседних земаља, оне никад нису успеле да повећају своју производњу према њезиним потребама. У погледу животињске масти проблем је у сточној храни. По уговору са Совјетском Унијом увоз ове је обезбеђен, а соја из Манџурије имала би да се превезе сибирском железницом:

"Од важних сировина ове земље могу да обезбеде немачку железном рудом, ако се увоз не смањи и ако, као што је предвиђено, производња руде y „Herman Goring Werke” aaMeHH yBO8 DyJe из Француске. Боксит би дала Мађарска, која има изгледа да повећа извоз на рачун нашег, јер наш је ишао морским путем. Румунија ће лиферовати, по најновијем споразуму 31, 8%% своје производње нафте, око 2 мил. тона. Колико ће Русија извозити не може се засада предвидети, јер треба тек да се повећа производња у том циљу:

Овај увоз платиће Немачка својим извозом. Према енглеским изворима, код оваквог вођења рата Немачка може да довољно производи за извоз и нема још никаквих вести“ да се поруџбине не извршавају. Ситуација би се изменила ако би отпочео прави рат. Нерешено је питање текстилних сировина, памука и вуне. Мако је предвиђено повећање производње вештачке свиле и дрвне вуне, лразнина ће ипак бити осетна. То исто важи за каучук, калај, никл, за које се претпоставља да их је раније нагомилано доста као резерва. |

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 771

(Опет према енглеским изворима, Немачка настоји да одржи своју спољну трговину преко комисионара. Тако У Бразилији немачки агенти нуде робу са испоруком из Италије. шаишишииникешашииианиа ере kratkog vremena čuli smo na radiu biografiju d-r Laze Pačua. Pisac biografije je bio blagonaklon i beskrajno роvršan. Izmedu ostalog tvrdio je da je d-r Laza Paču u društvu sa Milićem Radovanovićem i Savom Kukićem pokrenuo časopis »Finansiski pregled«. Kroz netačno! »Finansiski pregled« pokrenulo je Min:starstvo Finansija i on je sve do svog prestanka bio njegov organ, redovno se pojavliivao u državnim budžetima sa svojim prihodima u budžetu prihoda i rashodima u budžetu rashoda. Rzšenje o osnivanju »Finansiskcg pregleda« potpisao je tadanji ministar finansija Vukašin Petrović, a na predlog Save Kukića tadanjeg načziinika 'Carinske uprave. Milić Radovanović nije imao ništa s tim časopisom, sem što je objavio dva članka za vreme celog: njegovor izlaženia. Dr. Paču pak imao je veze samo kao saradnik, koji jz, zahvaljujući svojoj vrednoći, inkasirao najveće honorare. To ie bilo doba kad ie Paču Dio van državne službe, u Opoziciji, i pomagao se materijalno preko tog državnog časopisa.

Dalie je tvrdio biograf Pačuov da je u njegovoj finansijskoj politici naiveće delo uvođenje prireza od 40% radi uspostavljanja budžetske ravnoteže. Tačno je to da je Paču bio iskreno prožet težniom da budžet održi u ravnoteži. To je najlepša osobina njegove finansiske politike. Ali uvođenje prireza od 40% spada u loše strane. U mesto da izvrši reformu n»>posrednih poreza, koja je već odavno bila postala prešnom, sa gledišta pravičnosti i sa gledišta najnovijih iskustava u svetu i saznanja u nauci, d-r Paču je izabrao put naimanjeg napora udaranjem prireza na перозгеди! рогег, koji je nainepravičniji oblik državnih dažbina.

Radio-kalendar

| оне КИ] пинтери

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

POLJOPRIVREDA

— Prema podacima Polioprivrednog instituta u Rimu ovogodišnja žetva u Evropi bila je za 10% manja od rekordne žetve u 1938 god. a veća od prosečne žetve za poslednjih 5 godina. Žetva u svetu je za 8%/0) manija od prošlogodišnje.

— Pšenična žetva u Mađarskoji iznela je оме godine 30,7 mil. mtc. (8,8 mil. mtc. više nego prošla godine). Berba kukuruza dala ie 22,5 mil. mtc. (4,1 mil. mtc. manie nego prošle godine). Žetva zobi iznela je 3,6 mil. mtc. Mađarska će moći da izveze 12,8 mil. mtc. pšenice. Rumunija je požnjela u ovoi godini 39 mil. mtc. pšenice i moći ći da izveze 10—15 mil. mtc. Berba kukuruza je dala 62 mil. mtc. 9 ти. пије ум 2 петоо ргогје god.). Moći će da izveze kukuruza oko 17 mil. mtc. žetva zobi dala je 5,5 mil. tona, Žetva pšenice u Bugarskoj iznela ie 19,4 mil. mtc. (2,1 mil. mtc. manje nego pr. god.). Berba kukuruza dala ie 8,9 mil. mtc. Za izуо2. Басе vrlo mala količina. Žetva zobi iznela je 1,8 mil. mtc.

— U Abisiniji su završeni opiti sa novim Макпот „musačnsete” koje ima sva svojstva jute i može da je zameni u svima izradama za koje se juta upotrebljava.

— Ovogodišnje otkupne cene duvana u Splitu povišene

su za 20%. Đuvan se kupuje prema IlašifićiTa il na grupu Ila i IIb.

INDUSTRIJA

— U Beogradu je osnovano novo akcionarsko društvo „Ibarski rudnici kamenog uglja a.d.”. Cili društva je eksploatacija ibarskih rudnika kamenog ugljia i promet rudarskih proizvoda. Društvena glavnica iznosi milion dinara i podeljena je u hiliadu akcija po 100 din. nominalne vrednosti.

— U Beogradu se osniva o. g. „Jugosicvenski rudnici mangana Cer-—Naboiša” sa glavnicom od 1 mil., din. Upis akcila vršiće se 9-XII-1939.

— U Zagrebu se osniva Privreda d.d. za trgovinu i proizvodnju sa glavnicom od 5 mil. din. Upis akcija trajaće do 13-XII-939. Društvo će se baviti trgovinom razne rcbe i proizvodniom tekstilnih artikala.

— U 19388 god. ukupan uvoz boksita u Nemačku izneo je 1,8 mil. tona, a njena sopstvena proizvodnja nešto je veća od 93 hili. tona. Iz Jugoslavije ije izvezeno 404 hili. tona, od

čega je 94% liferovvano Nemačkoj.

— U Engleskoj je stanje osetno pobolišano дуета пајvažnijim industrijama: u tekstilnoj i пе епокорта. U mesecu oktobru bilo ja zaposleno novih 60 hilj. radnika u tekstilnoj i preko 19 hili. radnika u rudnicima uglja.

— Dok je kod svih drugih zemalja Srednje Evrope zabaležen porast u proizvodnji šećera, u Jugoslaviji je u 1937/38 god. jedva postignuto 45% proizvodnje iz 19392/33 godine. Po-